Državno veće Kine poručuju da su objavili Belu knjigu – Energija u kineskoj novoj eri – da bi „pružili potpunu sliku kineskih dostignuća u energetskom razvoju i njenih glavnih strategija i mera za energetsku reformu“. Kako kažu, Kina je posvećena "pokretanju energetske revolucije".

Preliminarni podaci pokazuju da je tokom 2019. godini potrošnja uglja u Kini činila 57,7% ukupne potrošnje energije, što je prema Beloj knjizi pad od 10,8 procentnih poena u odnosu na 2012. godinu. U međuvremenu, potrošnja čiste energije (prirodni gas, hidroenergija, nuklearna energija i energija vetra) činila je 23,4% ukupne potrošnje energije, što je porast od 8,9 procentnih poena u odnosu na 2012. godinu. Nefosilna energija činila je 15,3% ukupne potrošnje energije, što je porast za 5,6 procentnih poena u odnosu na 2012. godinu. Piše da je Kina postigla svoj cilj, da do 2020. godine poveća udeo nefosilne energije na 15% ukupne potrošnje energije.

Kineski kapacitet snabdevanja električnom energijom porastao je na kumulativni instalirani kapacitet od 2,01 milijardu kW u 2019. godini, što je 75% više u odnosu na 2012. godinu, a proizvodnja električne energije porasla je za 50% na 7,5 biliona kWh. Obnovljivi izvori energije brzo su se širili, sa kumulativnim instaliranim kapacitetima hidroenergije, energije vetra i solarne fotonaponske energije, od kojih se svaka rangira kao najbolja na svetu, navodi se u dokumentu. Na kraju 2019. godine, ukupni instalirani kapacitet nuklearnih elektrana, kako u izgradnji tako i u radu, dostigao je 65,93 miliona kW, što je drugo po veličini na svetu.

Od 2010. Kina je uložila oko 818 milijardi dolara u proizvodnju obnovljivih izvora energije, što čini 30% ukupnih globalnih investicija tokom istog perioda, navodi se u Beloj knjizi.

„Kina pridaje jednaku važnost bezbednosti i propisnom razvoju nuklearne energije“, piše u dokumentu. „Ojačano je upravljanje celokupnim procesom i nadzor nad planiranjem nuklearne energije, odabirom lokacije, dizajnom, izgradnjom, radom i zaustavljanjem i usvojene su najnaprednije tehnologije i najstroži standardi za nuklearnu industriju.“

Dodatno se navodi da je Kina savladala tehnologiju za projektovanje i izgradnju nuklearnih elektrana gigavat klase sa reaktorima sa vodom pod pritiskom. Prodor je, takođe, napravljen u „više naprednih tehnologija, uključujući one koje su povezane sa brzim reaktorima i naprednim malim modularnim reaktorima“. U knjizi se navodi da je Kina pokrenula projekat u tehnologiji nuklearne energije kako bi unapredila istraživanje tehnologije jezgra reaktora treće generacije, sa vodom pod pritiskom i četvrte generacije visokotemperaturnog reaktora koji se hladi gasom. „Cilj je podstaći nezavisne inovacije u tehnologiji nuklearne energije u zemlji.“

Iz Kine poručuju da će „u potpunosti iskoristiti odlučujuću ulogu tržišta u raspodeli energetskih resursa i osigurati da vlada bolje igra svoju ulogu“. Piše da će proširiti tržišno orijentisanu reformu u ključnim oblastima i vitalnim problemima kako bi se uklonile institucionalne barijere, rešio problem nekompletnog tržišnog sistema, pružile snažne institucionalne garancije za kinesku energetsku sigurnost i podstakao visokokvalitetni razvoj energetskog sektora. Zemlja „vredno radi na kultivaciji različitih tržišnih entiteta, razbijanju monopola, olakšavanju pristupa tržištu i podsticanju konkurencije. Izgrađuje jedinstveni, otvoren, konkurentan, a opet uredan sistem energetskog tržišta, uklanjajući tržišne barijere i praveći efikasniju i pravedniju raspodelu energetskih resursa“.

U Beloj knjizi se napominje da je Kina ukinula ograničenja ulaska stranih ulaganja u sektore uglja, nafte, gasa, električne energije (isključujući nuklearnu energiju) i obnovljive energije.

„Kina kreće na novo putovanje ka modernoj socijalističkoj zemlji u svim pogledima“, piše u listu. „U ovoj novoj fazi razvoja ostaće posvećena energetskoj revoluciji i bržem putu ka izgradnji čistog, nisko-ugljeničnog, sigurnog i efikasnog energetskog sistema, kako bi se postavili čvrsti temelji za postizanje socijalističke modernizacije u 2035. godini i Kina postala velika moderna socijalistička zemlja do sredine 21. veka“.

Izvor: World-nuclear-news.org