Kineska ulaganja u solarnu energiju, baterije i električna vozila transformisala su globalno tržište i snizila cene obnovljivih tehnologija, čineći ih dostupnijim širom sveta. Dok Evropa i SAD ulažu ogromne sume u energetsku tranziciju, Kina već dominira proizvodnim kapacitetima i patentima, istovremeno šireći svoje investicije i na tržišta u razvoju. Ipak, uprkos ovoj prednosti, njene emisije gasova staklene bašte i dalje rastu i čine gotovo trećinu svetskog ukupnog zagađenja.

Državna ulaganja Kine u čistu energiju danas su glavni faktor koji određuje koliko brzo će svet sprovesti dekarbonizaciju, pokazuje izveštaj londonskog istraživačkog centra Ember. U dokumentu se ističe da je u Kini sazrela svest da je stari razvojni model zasnovan na fosilnim gorivima iscrpljen i neodrživ za 21. vek. Kao odgovor, vlada je u Ustav 2018. godine unela cilj izgradnje „ekološke civilizacije“, koja objedinjuje ekonomske, društvene i ekološke ciljeve.

Kina danas proizvodi 60 odsto svetskih vetroturbina i 80 odsto solarnih panela, značajno snižavajući cene ovih tehnologija na globalnom nivou. Od 2010. godine cena solarnih modula pala je za više od 90 odsto, a Kina je bila odgovorna za tri četvrtine ukupne svetske proizvodnje u tom periodu. Cene su sada na istorijskom minimumu – solarni moduli koštaju manje od 10 centi po vatu, dok su baterije pale ispod 70 dolara po kilovat-satu, što menja ekonomsku logiku energetike širom sveta.

Motivi Kine su delimično bili ekonomske prirode: ogromna industrijska proizvodnja troši energiju, koju je zemlja morala da uvozi, pre svega u vidu nafte i gasa. Kako bi smanjila zavisnost i obezbedila energetsku bezbednost, Kina je razvila sopstvenu infrastrukturu i postala globalni lider u električnim tehnologijama. Tako je stvoreno i domaće tržište za električne automobile, baterije i solarnu opremu, uz ogromno širenje patenata, sa 5 odsto globalnih prijava 2020. na čak 75 odsto danas.

Prema podacima, kapacitet kineske proizvodnje solarnih panela i baterija sada premašuje globalnu potražnju. Za razliku od preinvestiranja u nekretnine, koje je destabilizovalo deo finansijskog sistema, ulaganje u zelene tehnologije se pokazuje isplativim, jer proizvodi lako pronalaze kupce na svetskom tržištu. Kina je prošle godine investirala gotovo trećinu ukupnih globalnih sredstava za obnovljive izvore energije – čak 625 milijardi dolara, što je više od Evrope (426 milijardi) i SAD (409 milijardi). Povrat investicije bio je trostruko veći od uloženog.

Industrija čiste energije u Kini predvođena „novom trojkom“ (solarni paneli, baterije i električna vozila) rasla je tri puta brže od ostatka privrede, dodavši oko 1,9 biliona dolara bruto proizvodnji zemlje. Ipak, ovakav uspon zabrinjava Zapad: subvencionisane kineske kompanije potisnule su konkurenciju, pa su i EU i SAD bile prinuđene da sopstvenim planovima i fondovima podstiču razvoj domaćih kapaciteta.

Iako je Evropa i dalje konkurentna po nekim pokazateljima – na primer, električna energija čini trećinu njenog energetskog miksa i značajno je „čistija“ nego u Kini – ostaje činjenica da Kina još uvek nije smanjila emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, emisije u EU i SAD opadaju već više od dve decenije, dok su prošle godine Kina i Indija bile glavni pokretači globalnog rasta emisija, koje su dostigle rekordnih 37,8 gigatona ekvivalenta CO2. Kina je bila odgovorna za gotovo trećinu tog iznosa.

Izvor: Aljazeera