Kineski Državni savet objavio je Akcioni plan za dostizanje vrhunca emisije ugljen-dioksida u okviru 15. petogodišnjeg plana. Jedan od ključnih ciljeva dokumenta jeste ubrzanje elektrifikacije najvećeg automobilskog tržišta na svetu. Do 2030. godine vozila nove energije (NEV), odnosno električni automobili, plag-in hibridi i vozila na vodonične gorivne ćelije, trebalo bi da čine 30 odsto ukupnog voznog parka u Kini.

Ovaj cilj deo je šire kineske strategije da vrhunac emisije CO₂ dostigne pre 2030. godine.

Da bi se taj cilj ostvario, broj NEV moraće da se više nego udvostruči u narednih pet godina. Krajem 2025. godine u Kini je bilo registrovano gotovo 44 miliona vozila nove energije, što predstavlja oko 12 odsto ukupnog voznog parka, pokazuju podaci kineskog Ministarstva javne bezbednosti. Od toga je više od 30 miliona bilo potpuno električnih automobila, koji čine gotovo 69 odsto svih NEV.

Plan se ne odnosi samo na putničke automobile. Do 2030. godine najmanje četvrtina komercijalnih vozila u transportu trebalo bi da koristi pogon nove energije. Predviđena je i ubrzana elektrifikacija vozila u javnom sektoru, kao i prelazak na alternativne pogone na gradilištima, u rudnicima, lukama i na aerodromima. Poseban akcenat stavljen je na masovniju primenu elektrifikovanih teških kamiona.

Kako bi podržala rast broja ovakvih vozila, Kina planira značajno proširenje infrastrukture za punjenje i dopunu goriva. To podrazumeva izgradnju novih punionica, stanica za zamenu baterija, ali i infrastrukture za zeleni vodonik, amonijak i metanol. Duž auto-puteva i glavnih teretnih saobraćajnica biće formirani klimatski neutralni transportni koridori, dok će se sličan koncept primeniti i u rečnom i pomorskom saobraćaju kroz razvoj brodova na električni pogon, tečni prirodni gas, biodizel i zeleni metanol.

Energetska tranzicija Kine

Plan ne obuhvata samo saobraćaj, već i celokupnu energetsku tranziciju zemlje.

Do 2030. godine emisija CO₂ po jedinici bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da bude smanjena za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2025. godine. Udeo energije iz nefosilnih izvora trebalo bi da poraste na 25 odsto ukupne potrošnje energije, u odnosu na 21,7 procenata iz 2025.

Instalisani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana planira se na više od 2,8 milijardi kilovata, dok bi kapacitet nuklearnih elektrana trebalo da dostigne oko 110 miliona kilovata.

Veliki fokus stavljen je i na skladištenje energije. Kina planira da do 2030. raspolaže sa oko 300 miliona kilovata novih sistema za skladištenje energije, uz dodatnih 160 miliona kilovata iz reverzibilnih hidroelektrana. Tokom trajanja 15. petogodišnjeg plana sav novi rast potrošnje električne energije trebalo bi prvenstveno da bude pokriven proizvodnjom iz čistih izvora.

Direktor Centra za održivi razvoj pri Institutu za energetska istraživanja Nacionalne komisije za razvoj i reforme, Tian Zhiyu, izjavio je za kinesku državnu televiziju CCTV da plan ima veliki značaj zbog nestabilnosti na međunarodnim energetskim tržištima i u globalnim transportnim lancima.

Nefosilni izvori energije i snažan razvoj kineske industrije

Prema njegovim rečima, Kina će praktično preskočiti fazu ekonomije zasnovane na nafti i gasu i direktno preći iz razvoja kojim dominira ugalj u ekonomiju u kojoj glavnu ulogu imaju nefosilni izvori energije.

Plan predviđa i snažan razvoj industrije. Tokom narednog petogodišnjeg perioda trebalo bi da bude izgrađeno oko 100 klimatski neutralnih industrijskih parkova na nacionalnom nivou, kao i približno 500 klimatski neutralnih fabrika.

Posebna pažnja biće posvećena jačanju konkurentnosti industrija koje proizvode električna vozila, pogonske baterije i tehnologije nove energije, dok će vodonik i zelena goriva biti razvijani kao nove strateške industrije. Osnovan će biti i nacionalni fond za niskougljeničnu tranziciju, koji će privatni kapital usmeravati ka projektima za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Istovremeno, ključne industrije poput proizvodnje čelika, aluminijuma, cementa, ravnog stakla i petrohemije moraće da sprovedu dodatne mere za uštedu energije i smanjenje emisija. Za velika industrijska preduzeća cilj je da emisija CO₂ po jedinici dodate vrednosti bude smanjena za više od 17 odsto, dok bi potrošnja energije po jedinici BDP-a trebalo da bude niža za oko 10 procenata.

Izvor: AutoRepublika