Grčka izlazak iz lignita

Kini je preko potreban ugalj

U Kini su trenutno na snazi ograničenja u snabdevanju električnom energijom koja se negativno odražavaju na ekonomiju same države. Kina je došla u situaciju da joj je preko potrebna I velika količina uglja, a kako je prekinula odnose i saradnju sa Australijom, koja je bila njen glavni snadbevač ovim energentom, sada joj preostaje mogućnost da uvozom iz susednih država pokrije ovaj minus.

Kina mora pojačati snabdevanje ugljem, kako bi izbegla ekonomsko usporavanje u ovom kvartalu. Ali, ledeni odnosi Pekinga sa Australijom mogli bi to otežati, prema investicionoj banci Mizhuo.

Druga najveća svetska ekonomija suočena je sa nedostatkom električne energije zbog kombinacije niza faktora. Oni uključuju: ekstremne vremenske uslove, rastuću potražnju za kineskim izvozom i nacionalni napor za smanjenje emisije ugljenika, kako je rekao predsednik Si Đinping.

Nesuglasice Kine i Australije

Kina je industrijska elektrana i najveći emiter ugljen-dioksida na planeti. Zemlja većinu svoje električne energije proizvodi sagorevanjem uglja. Ali je proizvodnja velikih elektrana u avgustu dostigao najniži nivo u poslednjih 10 godina.

„ Kini je nedvosmisleno potrebna najveća moguća količina uglja, da bi sprečila usporavanje privrede u četvrtom kvartalu zbog hronične nestašice električne energije., Zbog geopolitičke napetosti sa Australijom stopiran je uvoz  iz najpogodnijeg  izvora visokokaloričnog uglja”, rekao je Višnu Varatan, šef ekonomije i strategije za trezorsko odeljenje Azije i Okeanije u Mizuhu.

Krajem prošle godine Kina je prestala da kupuje ugalj iz Australije – koja je nekada bila najveći izvoznik robe u tu zemlju. Došlo je do povećanja trgovinskih tenzija između dve zemlje, nakon što je Australija podržala poziv na međunarodnu istragu o kineskom rešavanju pandemije korona virusa.

Da bi prevazišla problem nestašice uglja, Kina se obratila Indoneziji, Mongoliji, Rusiji i drugim zemljama. Indonezija je u dobroj poziciji da ima koristi od prelivanja potražnje, ali njena sposobnost da ispuni isporuke može biti usko grlo, rekao je Varatan.

Kina se zato suočava sa rizicima u brzoj nabavci uglja zbog različitih ograničenja, uključujući logistiku i propise. To implicira „zastoj u ekonomskim aktivnostima. Uz to se i prateći zastoji u regionalnom lancu snabdevanja  ne mogu u potpunosti izbeći“, rekao je Varatan.

Inflatorni pritisak

Neke banke su već smanjile izglede za rast Kine zbog nestanka struje. Čini se da su mnogi analitičari zabrinuti zbog „značajnog stepena šoka u cenama energenata”, rekao je Varatan.

„Nedostatak električne energije u Kini mogao bi dovesti do povećanja cena mnogih izvoznih proizvoda. A to bi moglo dovesti do skromnog povećanja potrošačke inflacije u naprednim ekonomijama”, kaže Kevin Ksie, viši azijski ekonomista u Australijskoj banci Commonvealth.

Ograničenja u snabdevanju električnom energijom će smanjiti ekonomski rast i još više produbiti usporavanje uzrokovano problemima u kineskom sektoru stambene izgradnje, rekao je Ksie.

„Energetski intenzivne industrije će biti najviše pogođene racionalizacijom električne energije. Zajednički udeo industrijskog sektora u pogođenim provincijama sa racionalizacijom snage iznosi oko 14% kineskog BDP-a“, dodao je ovaj analitičar.

Do sada vlasti u Pekingu nisu dale nikakve naznake da li će Kina nastaviti uvoz australijskog uglja. Medijski izveštaji prošle sedmice navode da su indijske kompanije ugrabile oko dva miliona tona australijskog uglja po sniženoj ceni, koje su bile smeštene u skladištima namenjenim Kini.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti