Klimatska kriza – 2020. se pridružila najtoplijim godinama, ikada zabeleženim

Globalno zagrevanje se nastavilo uprkos zaključavanjima nastalim usled pandemije koronavirusa, sa rekordnim požarima na Arktiku i atlantskim tropskim olujama. Prosečna temperatura širom planete u 2020. godini bila je za 1,25 °C viša u odnosu na predindustrijski period 1850 - 1900. Ovo je opasno blizu cilja porasta temperature za 1,5 °C, koji su postavile svetske nacije kako bi se izbegao najgori scenario.

Klimatska kriza nastavila se tokom 2020. godine, sa zabeleženim najvišim globalnim temperaturama, alarmantnom vrućinom, šumskim požarima na Arktiku i rekordnih 29 tropskih oluja u Atlantiku.

Uprkos padu sagorevanja fosilnih goriva od 7% usled blokade izazvane koronavirusom, ugljendioksid je nastavio da se nakuplja u atmosferi, postavljajući novi rekord. Prosečna površinska temperatura širom planete u 2020. godini bila je za 1,25 °C viša u odnosu na predindustrijski period od 1850 do 1900. godine, što je opasno blizu cilja od 1,5 °C, koji su postavile svetske nacije kako bi se izbegli najgori uticaji, piše TheGuardian.

Samo tokom 2016. vrućina je bila slična ovoj iz 2020. godine, ali je te godine zabeležen prirodni klimatski događaj El Nino, koji je povisio temperaturu. Bez toga bi, verovatno, 2020. bila najtoplija godina. Naučnici su upozorili da bez hitnih mera budućnost miliona ljudi „izgleda crno“.

El Nino južne oscilacije su nepravilna periodična promena vetrova i temperatura morske površine iznad tropskog dela istočnog Tihog okeana, koje utiču na klimu većeg dela tropskog i subtropskog pojasa. Faza zagrevanja temperature mora poznata je kao El Ninjo, a faza hlađenja kao La Ninja.

Podaci o temperaturi koje je objavila Služba za klimatske promene Evropske unije (C3S) pokazali su da je proteklih šest godina bilo najtoplijih šest zabeleženih. Takođe su pokazali da je Evropa zabeležila svoju najtopliju rekordnu godinu, 1.6 °C iznad dugoročnog proseka, sa vrućim talasom koji je pogodio zapadnu Evropu krajem jula i početkom avgusta.

Prosečna godišnja globalna temperatura (° C) u odnosu na 1850-1900. Izvor: TheGuardian

Na Arktiku i severnom Sibiru zabeležene su ekstremne prosečne temperature tokom 2020. godine, a u velikom delu regiona temperatura je bila za 3°C viša od dugoročnog proseka, dok je na nekim lokacijama bila više za 6°C. To je rezultiralo velikim požarima, sa rekordnih 244 miliona tona CO2 ispuštenog unutar Arktičkog kruga. Arktički morski led, takođe, je bio znatno niži, s tim da su u julu i oktobru zabeleženi najmanji oblici, u odnosu na količinu tipičnu za ove mesece.

„2020. godina izdvaja se po svojoj izuzetnoj toploti na Arktiku“, rekao je Carlo Buontempo, direktor C3S. „Nije iznenađenje da je poslednja decenija bila najtoplija zabeležena što je još jedan podsetnik na hitnost ambicioznog smanjenja emisija kako bi se sprečili negativni klimatski uticaji“.

„Klimatski događaji 2020. pokazuju nam da nemamo vremena za gubljenje“, rekao je Matthias Petschke, iz Evropske komisije. „Biće teško, ali cena nedelovanja je prevelika.“

Rekordnih 29 tropskih oluja nastalo je u Atlantskom okeanu tokom 2020. godine. Foto: AP

„Uprkos odsustvu cikličnog pojačanja El Ninja na globalne temperature, mi se opasno približavamo granici od 1,5 °C“, rekao je profesor Dave Reai sa Univerziteta u Edinburgu. „Covid zaključavanja širom sveta možda su prouzrokovala blagi pad emisija, ali CO2 koji se akumulira u atmosferi i dalje brzo raste. Ukoliko globalni ekonomski oporavak od noćnih mora 2020. godine nije zeleni, budućnost mnogih ljudi širom sveta zaista izgleda crno“.

Nivo CO2 u atmosferi dostigao je novi rekord 2020. godine, sa smanjenjem emisija nastalim usled zaključavanja zbog Covida, koja je Svetska meteorološka organizacija UN opisala kao „sitna“. Vincent-Henri Peuch, direktor Službe za praćenje atmosfere Kopernikus, rekao je: „Dok se neto globalne emisije ne smanje na nulu, CO2 će se i dalje akumulirati u atmosferi i podstaći dalje klimatske promene.“

Britanski ured za meterologiju objavio je u petak prognozu da će nivoi CO2 preći novu prekretnicu 2021. godine – i biti 50% veći nego pre industrijske revolucije. Njegovi naučnici su rekli da će CO2 premašiti 417 ppm-a tokom nekoliko nedelja od aprila do juna, što je 50% više od 278 ppm-a krajem 18. veka kada je započela industrijska aktivnost.

„Nagomilavanje CO2 koji je izazvao čovek u atmosferi se ubrzava“, rekao je profesor Richard Betts iz Britanskog ureda za meterologiju. „Trebalo je preko 200 godina da se nivoi povećaju za 25%, ali sada se, nešto više od 30 godina kasnije, približavamo povećanju od 50%. Globalne emisije moraju biti svedene na nulu u otprilike sledećih 30 godina, ako će globalno zagrevanje biti ograničeno na 1,5 °C“.

Izvor: TheGuardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.