Klimatska kriza pomerila Zemljinu osu

Masivno topljenje glečera i ispumpavanje podzemnih voda su iskosili rotaciju planete. Promene na Zemljinoj osi su naglasile koliko stvaran i dubok uticaj ljudi imaju na planetu. Neki naučnici tvrde da zbog obima uticaja treba proglasiti novu geološku epohu - Antropocen.

Masivno topljenje glečera, kao rezultat globalnog zagrevanja, izazvalo je značajne pomake u Zemljinoj osi rotacije od 1990-ih, pokazalo je istraživanje. To pokazuje dubok uticaj koji ljudi imaju na planetu, rekli su naučnici.

Severni i južni pol planete su gegrafske tačke gde osa rotacije preseca površinu planete, ali nisu fiksne. Promene u rasporedu Zemljine mase širom planete dovode do pomeranja ose, a time i polova.

U prošlosti su samo prirodni faktori, poput okeanskih struja i konvekcije vrućih stena u dubini Zemlje, uticali na pomeranje položaja polova. Ali novo istraživanje pokazuje da je od devedesetih godina, zbog klimatske krize, u okeanima došlo do gubitka stotina milijardi tona leda godišnje, što je dovelo do pomeranja polova u novim pravcima.

Naučnici su ustanovili da je smer polarnog pomeraja izmešten sa juga na istok 1995. godine i da je prosečna brzina pomeraja od 1995. do 2020. bila 17 puta brža nego od 1981. do 1995. godine.

Foto: Unsplash

Od 1980. položaj polova se pomerio za oko četiri metra.

„Ubrzano smanjenja vode skladištene na kopnu, koje je rezultat topljenja leda sa gečera, glavni je pokretač brzog polarnog pomeraja nakon 1990-ih“, zaključio je tim, koji vodi Šenšen Deng (Shanshan Deng), iz Instituta za geografske nauke i istraživanje prirodnih resursa u kineskoj akademiji nauka.

Podaci o gravitaciji, preuzeti sa satelita Grace koji je lansiran 2002. godine, korišćeni su za povezivanje otapanja glečera sa kretanjima pola 2005. i 2012. godine, oba nakon povećanog gubitka leda. Ali Dengovo istraživanje otvara novi proctor za istraživanje tako što povezuje sa vremenom pre lansiranja satelita, koje pokazuje da ljudske aktivnosti pomeraju polove od devedesetih, pre skoro tri decenije.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Geophisical Research Letters, pokazalo je da su gubici glečera uticali na veći deo promena, ali je verovatno da je pomeranju doprinelo i pumpanje podzemnih voda.

Podzemne vode se nalaze pod kopnom, ali nakon što se ispumpaju za piće ili poljoprivredu, većina teče u more, preraspodeljujući svoju težinu širom sveta. U poslednjih 50 godina čovečanstvo je uklonilo ogromne količine vode iz dubokih podzemnih rezervoara, koje nisu dopunjene.

Foto: Unsplash

Vinsent Hamfri (Vincent Humphrei) sa Univerziteta u Cirihu, Švajcarska, koji nije učestvovao u novom istraživanju, rekao je da se pokazalo kako su ljudske aktivnosti preraspodelile ogromne količine vode širom planete: „To govori koliko je snažna ova masovna promena, toliko je velika da može pomeriti osu Zemlje “. Međutim, kretanje Zemljine ose nije dovoljno veliko da utiče na svakodnevni život, moglo bi da promeni dužinu dana, ali samo za milisekunde.

Neki naučnici tvrde da zbog obima uticaja treba proglasiti novu geološku epohu – Antropocen. Od sredine 20. veka došlo je do značajno ubrzanog povećanja emisije ugljen-dioksida i porasta nivoa mora, uništavanja divljih životinja i transformacije zemljišta zbog poljoprivrede, krčenja šuma i razvoja.

Izvor: The Guardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti