Klimatske promene - geoperspektiva

Klimatska obeštećenja u žiži Samita COP27

O tome da li će se na egipatskom samitu COP27 sve završiti na obećanjima, poput prošlogodišnjeg skupa u Glazgovu, ili će bogati konačno prihvatiti svoju odgovornost u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Danijelom Božanić, stručnjakom za klimatske promene.

Uspeh ili neuspeh vodeće klimatske konferencije UN-a, tzv COP27, verovatno će zavisiti od toga da li će bogate zemlje želeti da se obavežu da snose najveći teret sprečavanja klimatskih promena. Smatra se da će ovo, fundamentalno pitanje klimatske pravde, izazvati velike podele.

Na juče u Egiptu započetoj godišnjoj Konferenciji UN o klimatskim promenama, gde je najavljeno učešće više od 30.000 delegata razgovaraće se o kolektivnim akcijama u vezi sa klimatskim vanrednim situacijama.

Fokus COP27 je na finansiranju

Uoči Samita COP27 čuli su se sve glasniji pozivi iz siromašnih zemalja bogatim zemljama da obeštete nacije ugrožene klimatskim promenama, jer mnogim ljudima postaje sve teže da žive bezbedno na planeti koju pogađaju klimatske promene. Zapadni mediji najavljuju da će obeštećenje, koje se ponekad naziva isplata za „gubitak i štetu“, verovatno biti glavna tema na COP27. Za očekivati je da će na tome insistirati diplomate iz više od 130 zemalja.

Obeštećenje treba da bude realizovano kroz fond, iz koga će se pomagati zemljama koje pogađaju ekološke katastrofe.

Zagadi pa vladaj – Bogati se plaše tužbi ukoliko prihvate odgovornost za klimatske promene

Do sada su se predstavnici bogatih zemalja, iako su svoj razvoj bazirali na emitovanju najviše gasova staklene bašte, protivile stvaranju fonda za rešavanje gubitaka i štete. Mnogi lideri razvijenih zemalja strahuju da bi prihvatanje odgovornosti moglo da izazove talas tužbi zemalja koje su prve na udaru klimatskih promena.

Uoči Samita čuli su se komentari da će bogate zemlje ponovo odbiti da podrže finansijsku podršku zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su akutno ranjive na klimatsku krizu.

Tako je, uostalom, bilo na prošlogodišnjoj konferenciji COP26, kada su ekonomksi razvijene zemlje blokirale predlog za stvaranje tela koje bi se bavilo finansiranjem gubitaka i štete država koje pogađaju ekološke katastrofe. Nametnuto je uspostavljanje trogodišnjeg dijaloga za diskusije o ovakvom vidu finansiranja. Taj takozvani „Glazgovski dijalog” oštro je kritikovan kao program bez jasnog plana ili planiranog ishoda.

Klimatska pravda: Obeštećenja nisu isto što i finansiranje ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama

Treba reći i to da se ideja o obeštećenju država koje su pogođene ekološkim katastrofama razlikuje od finansiranja klimatskih promena koje su usmerene ka ublažavanju i prilagođavanju.

Ekološke katastrofe zbog klimatskih uticaja: uragani, poplave, suše šumski požari, porast nivoa mora… kao temu forsiraju ekološki aktivisti – organizacije civilnog društva.

Oni insistiraju na takozvanoj klimatskoj pravdi. Naravno, sada je pitanje hoće li se o klimatskoj pravdi samo pričati ili će političari bogatih odista prihvatiti samo da razgovaraju o obeštećenjima na klimatskoj konferenciji UN.

Američki izaslanik za klimu Džon Keri, rekao je da Vašington neće „ometati“ razgovore o kreiranju potencijalnog trećeg stuba međunarodne klimatske politike u Šarm el Šeiku. Problem se, međutim, ne rešava razgovorima već novcem, kojim će biti finansirano rešavanje problema koji pogađaju siromašne. A još ne postoji međunarodno usaglašena definicija za ove gubitke i štete.

Tračak nade daje Danska, koja se obavezala da će ponuditi nadoknadu gubitka i štete klimatski najugroženijim područjima na planeti. Ostaje da se vidi da li će ova „prva lasta” doneti „proleće”.

O tome da li će se na egipatskom samitu sve završiti na obećanjima, poput prošlogodišnjeg skupa u Glazgovu, ili će bogati konačno prihvatiti svoju odgovornost u današnjoj „Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Danijelom Božanić, stručnjakom za klimatske promene.

Video možete pogledati ovde.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.