Klimatska pretnja skrivena u vašem hamburgeru

Emisije nastale korišćenjem zemljišta za uzgoj poljoprivrednih proizvoda, poput palminog ulja ili govedine, čine četvrtinu ukupne svetske emisije, navodi se u novom izveštaju. Bogate nacije prebacuju emisije nastale upotrebom zemljišta u države kao što su Brazil i Indonezija. Problem nastaje i kad se šume pretvaraju u površine za uzgoj useve za biogoriva.

Za taj hamburger koji ste upravo pojeli se može vezati više emisija ugljenika nego što mislite. Istraživači su po prvi put kvantifikovali rastuće emisije gasova staklene baste, izražene kroz međunarodnu trgovinu specifičnim poljoprivrednim proizvodima. Govedina, na primer, utiče na krčenje šuma.

Takve „emisije nastale korišćenjem zemljišta“ čine oko 25% globalnih emisija gasova staklene bašte i uglavnom se javljaju u siromašnijim zemljama. Ove zemlje izvoze hranu u Sjedinjene Države, Evropu, Kinu i druge industrijalizovane regione, navodi se u recenziranom radu objavljenom 6. maja u časopisu Sajns. „Ove emisije nastale korišćenjem zemljišta su dovoljno uticajne da mogu da ugroze međunarodne klimatske ciljeve, čak i ako se emisije iz fosilnih goriva drastično smanje“, navodi list.

Emisije nastale korišćenjem zemljišta su emisije nastale kao posledica poljoprivrednih radova i proizvodnje.  Metan nastaje tako što ga stoka na ispaši izbacuje iz sebe. Gasovi staklene bašte se emituju pri seči šuma, na primer za stvaranje pašnjaka za stoku. Istraživači su otkrili da tri četvrtine emisija iz međunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima potiču iz prenamene korišćenja zemljišta. Model koji su kreirali na osnovu podataka o trgovini i poljoprivredi je otkrio da su između 2004. i 2017. godine emisije nastale upotrebom zemljišta u međunarodnoj trgovini porasle za 14%.

Bogate države prebacuju svoje emisije u siromašne države

„Problem prenamene korišćenja zemljišta treba da bude ispred i u centru našeg radara“, rekao je Stiven Dejvis, koautor rada i vanredni profesor nauke o Zemljinom sistemu na Univerzitetu Kalifornija u Irvajnu.

Dejvis i drugi naučnici su rekli da bogate nacije prebacuju emisije nastale upotrebom zemljišta u države kao što su Brazil i Indonezija. „Na mestima kao što su SAD ili Evropa, dešava se vrlo malo prenamena korišćenja zemljišta za poljoprivredu. Razlog za to je što su seče šuma vršene ranije tokom naše istorije“, rekao je Dejvis.

Timothi Sešinger, viši naučnik na Univerzitetu Prinston i tehnički direktor programa za hranu Svetskog instituta za resurse, proučava korištenje poljoprivrednog zemljišta i klimatske promene. On je rekao da politike osmišljene da smanje emisije staklene bašte iz transporta u razvijenim zemljama, povećavaju emisije iz korišćenja zemljišta. Šume se pretvaraju u površine za uzgoj useve za biogoriva.

Plan Evropske unije da smanji emisije za najmanje 55% do 2030. se delimično oslanja na ekspanziju biogoriva. To bi zahtevalo pretvaranje petine poljoprivrednog zemljišta u EU, na kom se uzgaja hrana, u zemljište za uzgoj useva iz kojih se dobija gorivo. Osim ako se usevi za biogoriva ne uvoze.

„Evropa je veliki deo „kredita” zbog korišćenja zemljišta za poljoprivredu prenela u druge zemlje. Imamo rastuću potražnju za hranom, a kreatori politike su tome dodali uredbe o bioenergiji”, rekao je Seršinger, koji nije bio uključen u studiju o emisijama nastalim upotrebom zemljišta.

Dokument šalje važnu poruku o odgovornosti za emisije nastale korišćenjem zemljišta, dodao je on. „Ljudi misle da je to samo neka vrsta perverzne aktivnosti zemalja u razvoju koje seku šume. Ono što pokreće ovo pitanje je potražnja za proizvodima“ u SAD-u, Evropi i Kini, rekao je Seršinger.

Transparentnost informacija o emisijama koje se vezuju za sastojke proizvoda

Dejvis i njegove kolege su utvrdili da su žitarice i usevi za dobijanje ulja, kao što su soja i palmino ulje, činile 45% do 55% emisija nastalih upotrebom zemljišta u međunarodnoj poljoprivrednoj trgovini između 2004. i 2017. Goveda, svinje i druge životinje su činile 14% do 19. % emisija, dok je voće i povrće odgovorno za manje od 8%.

Seršinger je rekao da vlade mogu da smanje emisije nastale upotrebom zemljišta usvajanjem politika za smanjenje oslanjanja na biogoriva i smanjenje potražnje za mesom. Uvođenje tarifa na proizvode sa visokim emisijama nastalim korišćenjem zemljišta je još jedna opcija, rekao je Dejvis.

Netransparentnost lanaca snabdevanja hranom može otežati potrošačima da izbegavaju hranu za koje se vezuju visoke emisije ugljenika, rekao je Dejvis. Palmino ulje, na primer, je sastojak koji je prisutan u mnogim namirnicama, od hleba i margarina do kolačića i sladoleda. Uzgajanje useva radi dobijanja ovog ulja je dovelo do široko rasprostranjenog krčenja šuma u ​​Indoneziji.

„Ako uzmete kutiju mešavine kolačića u kojoj se nalazi palmino ulje, ne piše gde je palmino ulje uzgajano. Ljudi su pomalo umorni od raznih stvari koje već pokušavaju da prate svojom potrošnjom. Bilo bi bolje sistemski pristupiti uticaju na cenu robe koja ima visoke emisije nastale koriščenjem zemljišta“, rekao je Dejvis.

Izvor: Bloomberg

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

Tema Konferencije

Dani
Sati
Minuti
Sekunde

17. maj 2023.