značaj zelene tranzicije

Klimatski cilj EU do 2030. godine usaglašen sa Pariskim sporazumom

Evropski lideri diskutovali su celu noć pre nego što su definisali klimatske ciljeve bloka - cilj Evropske unije je da se do 2030. smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% u odnosu na 1990. godinu. Siromašne članice će moći da odaberu najprikladnije tehnologije za zajedničko postizanje klimatskog cilja, uključujući i prelazne tehnologije poput gasa.

Novi klimatski cilj EU do 2030. godine poklapa usklađen je sa ciljevima Pariskog sporazuma i dugoročnim ciljem bloka da postigne klimatsku neutralnost do sredine veka.

„U tom cilju, Evropski savet odobrava obavezujući cilj EU da se do 2030. godine smanje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% u odnosu na 1990. godinu“, navedeno je u završnom saopštenju objavljenom u petak, piše Euractiv.com

„Evropa je lider u borbi protiv klimatskih promena“, izjavio je Charles Michel, predsednik Evropskog saveta, koji je predsedavao samitom EU.

Ažurirani klimatski cilj EU „postavlja nas na jasan put ka klimatskoj neutralnosti 2050. godine“, dodala je Ursula von der Leien, predsednica Evropske komisije, izvršna direktorka EU.

Ažurirani klimatski cilj EU sada će biti zapisan u nacrt evropskog zakona o klimi i prosleđen Ujedinjenim nacijama kao formalna obaveza bloka prema Pariskom sporazumu.

Pregovori o klimi trajali su satima. Poljska, podržana od nekih drugih zemalja centralne Evrope zavisnih od uglja, tokom pregovora koji su trajali do petka ujutru, borila se tokom noći kako bi dobila uveravanja da njihove ekonomije neće trpeti nesrazmerne troškove zbog tranzicije u ekonomiju sa nulom emisije štetnih gasova.

Status siromašnih članica EU

U konačnim zaključcima samite vidljiv je pokušaj da im se pruže sigurnost u vezi s tim. Predstojeća reforma tržišta ugljenika u EU će se „baviti problemima distribucije i energetskim siromaštvom“. Problematičan je i „problem neravnoteže za korisnike Fonda za modernizaciju“ – Poljska tvrdi da su siromašnije Zemlje članice EU u nepovoljnijem položaju u odnosu na bogatije nacije.

Poljska, Mađarska i Češka zatražile su više novca EU za finansiranje zelene tranzicije i zatražile su više detalja o „omogućavajućem okviru“, koji će Evropska komisija predložiti sledeće godine za postizanje novih ciljeva do 2030. godine.

Budimpešta i Varšava takođe su tražili garancije da će se lideri EU konsultovati prilikom donošenja budućih zakona o klimi, što je potez čiji je cilj da se ključne odluke donose jednoglasno.

Srž njihove zabrinutosti su strahovi da će siromašne zemlje EU na kraju nositi nesrazmerni deo tereta da bi ispunile klimatske ciljeve do 2030. godine.

Da bi finansirale tranziciju, zemlje istočne EU pozvale su na nacionalne ciljeve potrošnje EU povezane sa BDP-om, što bi osiguralo da se veći deo novca usmeri za finansiranje energetske tranzicije u siromašnijim državama članicama.

Poljska, koja se posebno oslanja na ugalj za proizvodnju električne energije više puta je izrazila zabrinutost zbog nedovoljne finansijske pomoći EU za ulaganje u modernizaciju njenog elektroenergetskog sistema.

Poljsko udruženje za električnu energiju, PKEE, procenjuje da će ispunjavanje ažuriranih klimatskih ciljeva EU do 2030. godine koštati ovu zemlju 68,5 milijardi evra do 2030. godine. Da bi obezbedili ta sredstva pozvali su Evropsku komisiju „da znatno poveća broj dodataka namenjenih Fondu za modernizaciju i „ solidarnom bazenu“, uspostavljenom za podršku 10 zemalja EU sa nižim prihodima u njihovom prelasku na klimatsku neutralnost.

Zemlje zapadne EU, koje su ambicionoznije u pogledu klimatskih promena, tvrdile su da je finansiranje EU već dostupno i ukazale na sedmogodišnji budžet i fond EU za oporavak, ukupne vrednosti od 1,8 biliona evra, o čemu je ranije dogovoreno u četvrtak.

„Ukupni klimatski cilj od najmanje 30% odnosiće se na ukupan iznos izdataka“ u okviru paketa od 1,8 biliona evra, navodi se u zaključcima nacrta samita.

Da zabrinutost istočnih država EU nije neosnovana tvrde sindikati, navodeći da će 11 miliona radnih mesta u Evropi pod rizikom od prelaska na ekonomiju sa nultom emisijom. Većina tih ugroženih radnih mesta nalazi u istočnim zemljama EU.

Bogati će lakše sprovesti tranziciju

Zelena tranzicija „biće mnogo lakša u nordijskim ili zapadnoevropskim zemljama“ nego u siromašnijim državama članicama EU poput Poljske, Bugarske i Rumunije, gde zaposlenost u nekim regionima može u potpunosti zavisiti od jedne, industrije koja jako zagađuje, rekao je Luc Triangle, generalni sekretar IndustriAll, federacije sindikata.

Međutim, neki ekonomisti su optimisti. Iako će dostizanje klimatske neutralnosti uništiti šest miliona radnih mesta širom Evrope do 2050. godine oni tvrde da će stvoriti i dodatnih 11 miliona radnih mesta u novim sektorima. to je i navedeno u izveštaju koji je objavila ranije ovog meseca globalna konsultantska kompanija McKinsei.

Poslovne grupe, takođe, postaju sve pozitivnije u pogledu energetske tranzicije. Ranije ove godine, grupa od 170 evropskih izvršnih direktora napisala je pismo pozivajući na „jasno definisan cilj za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine“.

I multinacionalke podržavaju klimatske ciljeve

A juče su klimatski ciljevi EU do 2030. godine dobili podršku od Evropskog okruglog stola za industriju, uticajnog foruma koji je okupio oko 60 glavnih rukovodilaca i predsedavajućih vodećih multinacionalnih kompanija.

„Program transformacije Evropskog zelenog sporazuma je zahtevan koliko i ubedljiv. Sa naše strane, angažovani smo i spremni smo da podržimo cilj smanjenja od 55% do 2030. godine, zajedno sa omogućavajućim okvirom politike za osiguranje konkurentnosti i industrijske transformacije“, rekao je Dimitri Papalekopoulos, koji predsedava ERT-ovim komitetom za energetsku tranziciju i klimu.

Članovi ERT-a kombinovali su prihode koji prelaze dve milijarde evra, pružajući direktne poslove za oko pet miliona ljudi širom sveta, od kojih se polovina nalazi u Evropi.

Tehnološka neutralnost

Još jedna tačka diskusije na samitu bila je usredsređena na izvore energije koje države članice EU mogu da biraju kako bi ispunile svoje klimatske ciljeve.

Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska i Rumunija pozvale su na „tehnološku neutralnost“, kako bi se postigao viši cilj za 2030. godinu.

„Oni pod tim podrazumevaju da im se dozvoli da investicije u gas i nuklearnu energiju klasifikuju kao „zelene“. Bugarska i Mađarska su najeksplicitnije u vezi s tim “, objasnio je Sebastian Mang, savetnik za klimatsku i energetsku politiku u Greenpeace-u.

Završna izjava samita to priznaje, rekavši da će Evropska unija „poštovati pravo država članica da odluče o svom energetskom miksu i da odaberu najprikladnije tehnologije za zajedničko postizanje klimatskog cilja do 2030. godine, uključujući i prelazne tehnologije poput gasa“.

Na samitu u oktobru Češka je rekla da je spremna da podrži klimatski cilj do 2030. godine pod uslovom da Evropska komisija odobri planiranu državnu pomoć Praga za izgradnju novog nuklearnog bloka u nuklearki Dukovaniu.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.