Globalne cene nafte mogle bi pasti na oko 40 dolara po barelu do 2030. godine ako vlade podstaknu smanjenje potrošnje goriva u skladu sa planovima za ograničenje globalnog zagrevanja koje podržavaju Ujedinjene Nacije, saopštila je vodeća energetska konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackenzie).

U izveštaju Vud Mekenzija koji razmatra scenario u kome se svet odlučno bori protiv emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje proizvodi sve razvijenija industrija, navedeno je da će potrošnja nafte početi naglo da pada već 2023. godine.

Pad potražnje za naftom ubrzao bi se do stope od dva miliona barela nafte dnevno (b/d), da bi dostigao 35 miliona b/d do 2050. godine, što bi dovelo do smanjenja emisije ugljenika koji nastaje upotrebom nafte i naftnih derivata za 60 odsto, gledajući sa današnjeg nivoa.

Potrošnja nafte postigla je rekord od oko 100 miliona b/d tokom 2019. godini. Nakon loše prošle godine, kada je na potražnju uticala epidemija koronavirusa, očekuje se da će se tržište nafte snažno oporaviti ove godine.

Analitičari Vud Mekenzija procenjuju da će u postkovid eri početak pojeftinjenja nafte biti kasnije ove decenije. Prema scenariju ubrzane energetske tranzicije u svetu, očekuje se da će barel nafte tipa Brent do 2030. godine u proseku koštati 40 dolara, što je značajno pojeftinjenje u poređenju sa trenutnim cenama od oko 65 dolara za barel.

Do 2050. godine nafta Brent može pojeftiniti na čak 10 do 18 dolara za barel.

„Ako se potrudimo da globalno zagrevanje zadržimo na 2 stepena Celzijusa, kao granici postavljenu Pariskim sporazumom (koji podržavaju i Ujedinjene Nacije), energetska matrica će se značajno promeniti“, rekla je En Luis Hitle (Ann-Louise Hittle) iz Vud Mekenzija.

Aktuelne svetske politike, ipak su daleko od usklađenosti sa Pariskim sporazumom. Aktuelne temperature ukazuju na to da je predviđeno da porastu za 3 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo do 2100. odine, naglašeno je u izveštaju Vud Mekenzija. Kako procenjuju, nagli pad potražnje za naftom, takođe, znači da bi postojeći nivo zaliha nafte bio dovoljan da zadovolji svu buduću potražnju, uz samo ograničenu potrebu za novim razvojem naftnih polja.

Značajno smanjenje potražnje i cene nafte u narednim decenijama imao bi veliki uticaj na velike proizvođače nafte, kao što su članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

„Nagli pad potražnje za naftom sprečiće ključne proizvođače nafte da upravljaju tržištem i da podržavaju cene na način na koji to čine danas. Ali, uprkos tome što su izgubili sposobnost određivanja cena, niskotarifni proizvođači OPEK-a na Bliskom istoku i dalje su glavni dobavljači nafte.

Prirodni gas, fosilno gorivo koje najmanje zagađuje, ipak će proći bolje od nafte, jer će zameniti ugalj u proizvodnji električne energije, posebno u brzorastućim azijskim ekonomijama, dodaje se u izveštaju.

Kako se cene nafte budu menjale, gas bi na kraju mogao profitirati.

Potražnja za gasom u Aziji povećavaće se, u proseku, za 1,5 % godišnje do 2050. godine, kompenzujući pad na zrelijim i većim tržištima, koja će prelaziti na obnovljive izvore gasa.

Potražnja za gasom u Aziji povećavala bi se u proseku za 1,5% godišnje do 2050. godine, nadoknađujući pad na zrelijim tržištima, koja će prelaziti na obnovljive izvore iz gasa, zaključuju u Vud Mekenziju.

Izvor: REUTERS