Mera za sprečavanje malverzacija u BH-Gasu

Ko je kriv što Evropa skupo plaća jeftin američki gas?

Evropski političari upiru prstom u američke prodavce gasa, ali krivica zašto evropsku kupci skupo plaćaju jeftin američki gas leži bliže kući. To su preprodavci LNG gasa. Američki gas košta 33 evra po megavat-satu a, poređenja radi, trenutna referentna stopa u EU, na gasnom habu TTF, iznosila je 119 evra po MWh (15. novembra 2022), piše Politico.

EU je pod ogromnim pritiskom da ograniči cenu uvezenog prirodnog gasa, kako bi smanjila troškove potrošačima ovog energenta. Međutim, treba reći da su mnoge kompanije, koje se bogate prodajući jeftin američkeigas po mnogo višim cenama evropske.

Tečni prirodni gas (LNG) utovaren u tankere u SAD kada stigne na drugu stranu Atlantika, u evropske luke, košta skoro četiri puta više. Tako je, uglavnom, zbog poremećaja na tržištu, koje je uzrokovao skoro potpuni gubitak isporuka ruskog gasa, nastao nakon invazije na Ukrajinu piše Politiko.

Evropska komisija se našla pod žestokim pritiskom da skicira plan ograničenja cene gasa. Neke zemlje, na čelu sa Nemačkom, brinu da bi takva mera mogla da podstaknu trgovce da preusmere pošiljke gasa negde drugde. Predlog EK, objavljen u utorak, čine takvi zahtevi koji nisu ispunjeni ni tokom letošnjih pokušaja da se dejstvuje zbog vanredno visokih cena gasa.

Treba imati u vidu da je veliki deo trgovine gasom u evropskim rukama, navodi najveći američki izvoznik LNG.

„Devedeset posto svega što proizvodimo prodajemo trećim stranama. Većina naših kupaca su komunalna preduzeća: Enels, Endesas, Naturgas, Centricas i Engies“, kaže, nabrajajući imena poznatih europskih dobavljača energije Corei Grindal, izvršni potpredsednik za svetsku trgovinu u Šenijer Enerdžiju (Cheniere Energi).

Henri Hab : TTF

Šenijer, koji je ove godine 70 odsto LNG-a izvezao u Evropu, prodaje svoj gas po šemi fiksne cene zasnovane na američkoj referentnoj ceni, nazvanoj Henri Hab, koja trenutno iznosi oko šest dolara za milion britanskih termalnih jedinica.

U proseku, cena za sve Šenijerove ugovore je 115 odsto Henri Haba plus tri dolara, rekao je Grindal. To iznosi oko 33 evra po megavat-satu. Poređenja radi, trenutna referentna stopa u EU, na gasnom habu TTF, iznosi 119 evra po MWh.

To je velika naknada za one koji preprodaju te LNG terete na evropskom velikom tržištu. Oni profitiraju na strahu da možda neće biti dovoljno gasa, potrebnog da bi se izdržala zima.

Uprkos strahovima da bi bilo kakvo ograničenje EU, preusmeriti gas ka kupcima u Aziji, koji nude više cene, pa izazvati nestašice u celom bloku, Grindal odlučno kaže „ne“.

Objšnjavajući da li bi ograničenje imalo uticaj na to kako Šenijer posluje sa evropskim kompanijama Grindal je kategoričan: „Naš bilans je zasnovan na tim dugoročnim ugovorima“.

Ali, ako kupci američkog gasa, kada ga dobiju, odluče da razmene svoj dragoceni teret za veći profit izvan Evrope – to je njihova odluka.

Igra krivice

Razlika između cena gasa u SAD i EU nije prošla nezapaženo od strane evropskih političara. Ipak, većina je upirala prstom na američke proizvođače, a ne na preprodavce bliže kući.

„U današnjem geopolitičkom kontekstu, među zemljama koje podržavaju Ukrajinu postoje dve kategorije na tržištu gasa: oni koji skupo plaćaju i oni koji prodaju po veoma visokim cenama“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron grupi industrijskih igrača prošle nedelje.

„SAD su proizvođač jeftinog gasa koji nam prodaju po visokoj ceni… Mislim da to nije prijateljski”, ocenio je Makron.

Treba reći da je francuski predsednik tom prilikom zgodno ignorisao činjenicu da je najveći evropski vlasnik dugoročnih američkih ugovora o gasu niko drugi do francuski TotalEnerdžis.

Prema poslednjem izveštaju kompanije o zaradama, prošlog meseca, finansijski direktor TotalEnerdžija Žan-Pjer Sbrair je isticao činjenicu da je kompanija obezbedila više od 10 miliona tona američkog LNG-a godišnje, a što je, kako je rekao, „ogromna prednost za naše trgovce, koji mogu da arbitriraju između SAD i Evrope”.

Nova era trgovanja

„A sada, s obzirom na cenu LNG-a, svaki teret predstavlja nešto poput 80 miliona dolara, čak i 100 miliona dolara. Dakle, kada smo u mogućnosti da preusmerimo ili da arbitriramo između različitih tržišta, naravno, to je veoma efikasan način da maksimiziramo vrednost koja dolazi iz tog posla“, dodao je Sbaire.

Takođe je istakao da „novčani tok ovog reda veličine označava početak nove ere za kompaniju“.

Španska kompanija Naturgi, koja, prema ugovoru kupuje oko pet miliona tona američkog LNG-a godišnje od Šenijera ove godine je zaradila skoro pet puta više od trgovanja gasom u poređenju sa 2021. godinom. Sve zahvaljujući „povećanom rasponu između Henri Hab i TTF“, naveli su u svom polugodišnjem izveštaju.

Promenjiva sreća u poslovanju

Dugoročni ugovori sa SAD nisu uvek bili tako isplativi. U stvari, od 2016. do najmanje 2018., kupci su, uglavnom, gubili novac na fiksnim poslovima. To je dovelo do toga da su neki takve poslove prodali.

Španska Iberdrola je 2019. godine, na primer, založila svoj 20-godišnji Šenijer ugovor sa azijskim trgovcem Paviljom Enerdži (Pavilion Energi), koji sada ima koristi od prodaje skupog gasa na globalnom tržištu.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Centrica je pokušala, a nije uspela, da proda svoj LNG portfelj 2020. godine, kada su blokade koje je naložila vlada dovele do pada cena u realnom vremenu. To je uključivalo 20-godišnji fiksni Šenijer ugovor, koji bi trebalo da traje do 2038. godine.

Sada kada su cene u realnom vremenu ponovo skočile, Centrica, koja je deo kompanije Britiš Gas (British Gas) u vlasništvu Šela „ubira plodove” i nestrpljivo sklapa sve više dugoročnih ugovora. Jedan od njih, poslednji je 15-godišnji ugovor sa američkim izvoznikom LNG Delfinom, koji počinje s realizacijom 2026. godine.

Zabrana preprodaje u Aziji

„Ovo je zaista važan tok profita za nas“, rekao je finansijski direktor Centrica Kris O’Šea (Chris O’Shea) investitorima u pozivu za ažuriranje trgovanja u petak.

Za razliku od nekih proizvođača, na primer na Bliskom istoku, koji ograničavaju krajnju destinaciju LNG-a na potrošače u Aziji i sprečavaju da se dalje preprodaje po višoj ceni, američki gas menja vlasništvo u trenutku kada se utovari na brod bez ikakvih obaveza.

To ostavlja kupcima/trgovcima slobodu da preusmerava dragocenu ponudu tamo gde je to najprofitabilnije za njih. Ponekad to rade na račun svojih starih klijenata/kupaca, ako im je jeftinije da prekrše već postojeće obaveze za isporuku njima, odnosno, da Tovar prodaju skuplje.

„Možemo da kontrolišemo samo ono što možemo da kontrolišemo. Američki LNG je bez odredišta“, rekao je Šenijerov Grindal.

Za kraj on poručuje: Ali, što se tiče isporuke na brod po prethodno dogovorenim cenama, „naš fokus je da budemo taj pouzdani dobavljač, da budemo posvećeni obavezama koje smo preuzeli prema našim kupcima, i posvećeni smo da učinimo sve što možemo da pomognemo EU u ovoj situaciji“.

Izvor: Politico

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.