Kogeneracija – zelena proizvodnja struje i toplotne energije od „prljavog“ gasa

Male elektrane na naftnim i gasnim poljima proizvode električnu i toplotnu energiju od gasa koji nije dovoljno dobrog kvaliteta za potrošnju u domaćinstvima i industriji. Na taj način mnoge naftne kompanije, pa i NIS ostvaruju pozitivne biznis efekte, istovremeno čuvajući životnu sredinu.

Za naftne kompanije obično se vezuje proizvodnja i prodaja goriva. Manje je poznata činjenica da su mnogi naftaši svoj biznisa preusmerili i u oblast generisanja električne energije. Među njima je i domaći NIS, koji od 2013. godine, u okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja, proizvodi električnu energiju u malim elektranama iz gasa. Konkretno, reč je o osamnaest gasmotor generatora ukupne snage 14 MW, od kojih su osam mašina kogeneratori, a 10 male elektrane. U ovaj projekat, NIS je uložio više od 20 miliona evra.

Šta je kogeneracija?

Kogeneracija je postupak istovremene proizvodnje električne i toplotne energije. U NIS-ovom slučaju, reč je o gasmotor generatorima koji koriste gas lošeg kvaliteta sa visokim udelom ugljen dioksida i azota. Osnovna namena postrojenja je da i ovakav gas iskoriste na najbolji mogući način, proizvodeći električnu i toplotnu energiju.

Toplotna energija dobijena u ovim postrojenjima koristi se za potrebe infrastrukture naftnih i gasnih polja, dok se električna energija isporučuje eksternim potrošačima ili se koristi za sopstvene potrebe.

Prednosti kogeneracionih modula

Kogeneracioni moduli rade na principu pretvaranja gasa u električnu i toplotnu energiju, što predstavlja energetski efikasan i ekološki način proizvodnje. Gas, koji zbog sadržaja ugljen dioksida i azota nije bio korišćen i spaljivao se na bakljama, sada se upotrebljava za dobijanje električne i toplotne energije, čime se povećava efikasnost kompanije. Istovremeno se značajno smanjuju emisije štetnih gasova u atmosferu, pa time ovaj segment biznisa ima i značajnu ekološku komponentu.

Sem u Srbiji NIS je započeo sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa i u Rumuniji, na  bušotini Žombolj. Ovo je prvi ekološki projekat koji NIS realizuje van granica Srbije.

Pored proizvodnje struje, NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a prisutan je i na regionalnim tržištima. Kilovate proizvedene na postrojenju na bušotini Žombolj, NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Nastavak zelene agende

Projekat kogeneracije u okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja samo je jedna u nizu ekoloških investicija NIS-a, koje su usmerene na unapređenje zaštite životne sredine kao i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Između ostalog, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje, u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer način prerade u ovom postrojenju je takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“.

Kako navode u NIS-u, zelena agenda sastavni je deo strateškog razvoja kompanije, pa samim tim i prilikom realizacije svakog biznis projekata ekološki aspekt ostaje primaran, u svim njegovim fazama.

Kada je pre dve godine pušteno u rad postrojenje Duboka prerada u pančevačkoj rafineriji, činjenica je da su se svi složili da je prerada nafte u našem prerađivačkom kompleksu postala „zelenija“. Jer, pored biznisa efekata, ovaj projekat, čija je vrednost veća od 300 miliona evra, doneo je i brojne ekološke koristi.

Reč je, pre svega, o prestanku proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenju emisija gasova i praškastih materija u vazduh, navode u NIS-u dodajući da pored mnogobrojnih ekoloških projekata, koji su realizovani tokom prethodne decenije, ostaju posvećeni nastavku ulaganja u zaštitu životne sredine. Insistira se na realizaciji „zelene agende“, kako bi se doprinelo poboljšanju ekološke slike cele Srbije.

U NIS-u, takođe, podsećaju da su u ekološke projekte i biznis inicijative, koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložili čak 900 miliona evra, od čega je u „čisto“ ekološke inicijative investirano oko 120 miliona.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti