Dok su ruski prihodi od izvoza fosilnih goriva značajno opali od svog vrhunca u martu 2022. godine, mnoge zemlje i dalje uvoze fosilna goriva iz Rusije u vrednosti od više miliona dolara dnevno.

Prihodi od fosilnih goriva izvezenih u EU pali su za više od 90% u odnosu na svoj vrhunac. Međutim, članice EU su od početka 2023. godine pa do sada uvezle više od 18 milijardi dolara sirove nafte i prirodnog gasa.

Kina ostaje najveći ruski uvoznik fosilnih goriva

Kina je i dalje najveći ruski kupac fosilnih goriva, sa uvozom od 30 milijardi dolara do polovine 2023. godine.

S obzirom da skoro 80% kineskog uvoza goriva čini sirova nafta, prosečni dnevni prihodi Rusije od uvoza fosilnih goriva u Kinu opali su sa 210 miliona dolara u 2022. godini na 178 miliona dolara u 2023. godini uglavnom zbog pada cene ruske sirove nafte.

Nakon Kine, najveći uvoznici su zemlje EU zajedno, koje, iako od avgusta 2022. godine više ne uvoze ugalj iz Rusije, i dalje uvoze 18,4 milijarde dolara fosilnih goriva (sirovu naftu i prirodni gas).

U tabeli ispod su dati podaci zemalja koji su najveći uvoznici ruske nafte, gasa i uglja.

Posle Kine i EU bloka, Indija je sledeći po veličini uvoznik ruskih fosilnih goriva, pošto je povećala količinu uvezenih fosilnih goriva za više od 10 puta od pre ruske invazije na Ukrajinu, uglavnom zbog snižene cene ruske nafte.

Turska je jedina preostala nacija koja je uvezla više od 10 milijardi dolara ruskih fosilnih goriva 2023. godine, dok je svaka druga zemlja uvezla goriva u vrednosti manje od 3 milijarde dolara iz Rusije ove godine.

Kretanje kroz realnost izvoza sirove nafte

Iako je sirova nafta glavni ruski izvoz fosilnih goriva, ruska nafta Urals se tokom većeg dela 2023. godine trgovala sa popustom od 20 dolara po barelu u odnosu na naftu Brent. Iako se ovaj popust smanjio na oko 16 dolara nakon što je Rusija najavila dalje smanjenje izvoza nafte za 500.000 barela dnevno, cena sirove nafte Urals ostaje samo 40 centi ispod granice od 60 dolara koju su postavile zemlje G7 i EU.

Pored Rusije, Saudijska Arabija je takođe najavila da će produžiti smanjenje od jednog miliona barela dnevno do kraja avgusta, a saudijski ministar energetike princ Abdulaziz bin Salman komentarisao je solidarnost zemlje sa Rusijom i rekao da će učiniti „šta god je potrebno“ da podrži tržište nafte.

Dok su rezovi zemalja OPEK-a i OPEK+ pokušaj da se cene sirove nafte povećaju, povećana proizvodnja iz SAD je suprotstavila tome. EIA predviđa da će američka proizvodnja u 2023. godini iznositi 12,6 miliona barela dnevno, što će premašiti maksimum iz 2019. godine od 12,3 miliona barela dnevno.

Izvor: Visual Capitalist