Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pod nazivom „Energy and AI“, globalni data centri su tokom 2024. godine potrošili približno 415 teravat-časova (TWh) električne energije, što predstavlja oko 1,5% ukupne svetske potrošnje električne energije.
IEA procenjuje da će se ta potrošnja do 2030. godine više nego udvostručiti i dostići oko 945 TWh, što je približno jednako današnjoj ukupnoj potrošnji električne energije u Japanu. Prema ovom izveštaju,veštačka inteligencija (AI) predstavlja najvažniji pokretač tog rasta.
Koliko košta jedan AI upit, prema podacima kompanije Google
Dana 21. avgusta 2025. godine, Google je objavio ono što je opisao kao kompletno merenje svih nivoa Sistema za prosečan tekstualni upit u aplikacijama Gemini. Podaci su predstavljeni u tekstu čiji su koautori Amin Vahdat, viši potpredsednik i glavni tehnolog za veštačku inteligenciju i infrastrukturu, I Jeff Dean, glavni naučnik kompanije Google DeepMind.
Objavljeni rezultati pokazuju da jedan prosečan AI upit troši:
- 0,24 vat-časa (Wh) električne energije,
- Proizvodi 0,03 grama emisije ekvivalenta CO₂,
- i zahteva 0,26 mililitara vode.
Google navodi da je takva potrošnja energije uporediva sa manje od devet sekundi gledanja televizije.
Metodologija merenja obuhvatila je:
- ukupnu dinamičku potrošnju energije kompletnog sistema pri iskorišćenosti čipova na nivou proizvodnih opterećenja,
- potrošnju računara koji su u stanju pripravnosti radi obezbeđivanja pouzdanosti sistema,
- potrošnju procesora (CPU) i radne memorije (RAM), pored same potrošnje AI akceleratorskih čipova,
- kao i režijske troškove rada data centara, uključujući hlađenje i distribuciju električne energije.
Google je takođe saopštio da je između maja 2024. i maja 2025. godine potrošnja energije po prosečnom upitu smanjena 33 puta, dok je ukupan ugljenični otisak po upitu smanjen 44 puta. Istovremeno, kompanija navodi da je kvalitet odgovora u tom periodu dodatno unapređen.
Ovi podaci ukazuju na to da se efikasnost pojedinačnih AI upita povećava, dok se ukupna potrošnja električne energije sektora istovremeno povećava. Drugim rečima, iako svaki pojedinačni upit danas zahteva znatno manje energije nego ranije, ukupan broj upita i obim korišćenja veštačke inteligencije rastu toliko brzo da ukupna potrošnja električne energije nastavlja da raste.
Gde se troši voda
Voda predstavlja važan deo ekološkog otiska veštačke inteligencije prvenstveno zbog hlađenja data centara. Ovi centri koriste sisteme za hlađenje na bazi vode kako bi odvodili toplotu koju stvaraju gusto raspoređeni serveri i računarski čipovi. Pored toga, voda se troši I posredno, kroz proizvodnju električne energije, jer pojedini načini proizvodnje struje takođe zahtevaju značajne količine vode.
Prema podacima iz Izveštaja o održivosti životne sredine kompanije Microsoft za 2024. godinu, ukupna potrošnja vode u fiskalnoj 2023. godini iznosila je 7.844 megalitara, što predstavlja povećanje od 23% u odnosu na 6.399 megalitara u fiskalnoj 2022. godini.
Istovremeno, ukupno zahvatanje vode poraslo je za 21%, dostigavši 12.951 megalitar u istom periodu. Kompanija je takođe saopštila da je 41% ukupno zahvaćene vode u fiskalnoj 2023. godini poticalo iz područja koja se već suočavaju sa nedostatkom vode.
Microsoft je u međuvremenu objavio niz unapređenja usmerenih na veću efikasnost. U decembru 2024. godine kompanija je predstavila novu generaciju data centara projektovanih tako da za hlađenje ne koriste vodu. Međutim, ova rešenja odnose se na buduće objekte i ne obuhvataju postojeće data centre čiji su rezultati prikazani u podacima za fiskalnu 2023. godinu.
Kako OECD prati regulatorne politike
Pored podataka koje objavljuju same kompanije, OECD.AI Policy Observatory prati i način na koji vlade različitih država pristupaju pitanju potrošnje energije i uticaja veštačke inteligencije na životnu sredinu.
Ova platforma analizira, između ostalog, koje zemlje uvode ili razmatraju obavezno izveštavanje o potrošnji energije i vode u data centrima, umesto da se oslanjaju isključivo na dobrovoljna objavljivanja kompanija, poput podataka koje je predstavio Google.
Takav pristup predstavlja važnu dopunu podacima pojedinačnih kompanija, jer pruža uvid u pravac razvoja regulatornih politika, a ne samo u rezultate i prakse jednog tehnološkog preduzeća.
Šta i dalje ostaje nepoznato
Podaci koje je Google objavio odnose se isključivo na tekstualne upite u aplikacijama Gemini i na infrastrukturu koju koristi sama kompanija.
Google još nije objavio uporedive podatke o potrošnji energije i vode po pojedinačnom upitu za generisanje slika ili video-sadržaja, za koje nezavisni istraživači uglavnom smatraju da zahtevaju znatno više energije nego obrada tekstualnih upita.
Kompanija takođe nije objavila kako se potrošnja menja kod dužih ili složenijih upita, pa nije moguće precizno proceniti njihov pojedinačni ekološki otisak.
Projekcija Međunarodne agencije za energiju (IEA), prema kojoj bi data centri do 2030. Godine mogli da troše oko 945 TWh električne energije godišnje, zasniva se na pretpostavkama o brzini usvajanja veštačke inteligencije i budućim poboljšanjima energetske efikasnosti. Sama IEA naglašava da je reč o osnovnom scenariju, a ne o sigurnoj prognozi.
Kada je reč o potrošnji vode, najnoviji detaljni podaci koje je Microsoft javno objavio odnose se na fiskalnu 2023. godinu.
Izvor: WINSS
