Evropskoj energetskoj infrastrukturi je potrebno 800 milijardi evra do 2030. odnosno 2,5 milijarde evra ulaganja kako bi postigla klimatske ciljeve EU-a do 2050. i održala Evropu konkurentnom na globalnom nivou, objavila je uticajna lobistička grupa Evropski okrugli sto za industriju (ERT) pozvavši se na svoju studiju.
Ambicija EU da bude ugljenično neutralan blok do 2050. zahteva ogromna ulaganja u energetsku infrastrukturu, uključujući širenje mreže, skladištenje energije i infrastrukturu za vodik i hvatanje ugljenika, navodi studija ERT-a napravljena uz potporu Boston Consulting Group (BCG).
„Ovo nije puka nadogradnja, već temeljna transformacija kako bismo ispunili naše klimatske ciljeve i ostali globalno konkurentni„, rekla je grupa. Širenje mreža je globalni izazov. EU je u privilegiranoj situaciji jer ima jednu od najvećih međusobno povezanih elektroenergetskih mreža na svetu, ali i nerazvijeno jedinstveno tržište energije pa je tim ambicijama potrebna dalja podrška kroz regulatorne mere.
Mreže, mreže i još mreže
“Osim trenutnog kapaciteta, potrebna nam je nacionalna i prekogranična infrastruktura za električne mreže, vodonik i CO2. Ova će infrastruktura igrati ključnu ulogu u upravljanju nestabilnim obnovljivim izvorima energije, što je funkcija koju trenutačno obavljaju fosilna goriva,” stoji u izveštaju.
Uz stručne studije slučaja kompanija Air Liquide, ArcelorMittal, ENGIE, Eni, Ericsson, Iberdrola, Maersk, Nokia, Shell, Siemens, Volvo Group, izveštaj ističe trenutno stanje u evropskoj energetskoj infrastrukturi, nedostatke koje je potrebno rešiti i preporuke ERT-a za sledeću Evropsku komisiju i Veće za energiju.
U kreiranju ovog izveštaja, BCG je intervuisao članove ERT-a koji su na čelu kompanija koje rukovode energetskom infrastrukturom u Evropi, tako da ovaj izveštaj uključuje citate Leonharda Birnbauma (E.ON), Jean-Pierrea Clamadieua (ENGIE), Claudija Descalzija (Eni), Pekke Lundmarka (Nokia) ), Martin Lundstedt (Volvo grupa), Patrick Pouyanné (TotalEnergies) i Jim Snabe (Siemens).
Traži se slabija regulativa i veće učešće privatnog kaptala
Kako bi stimulisale investicije u nadolazećim godinama, Evropi će trebati veća saradnja između javnog i privatnog kapitala tei jači i stimulativniji regulatorni okvir za ohrabrivanje ulaganja u mreže i vodonik, navodi ERT.
Trenutačno složeni propisi EU-a ometaju pristup privatnom kapitalu stoga je lobistička grupa zaključila da je Evropi potreban “slabiji regulatorni okvir i jasna poslovna prilika za privatne ulagače“.
Ako jaz između potrebnih i stvarnih ulaganja potraje, evropski energetski sastav neće moći u potpunosti da integriše izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika, a troškovi sistema će porasti zbog kompenzacija za planirano smanjenje proizvodnje, kada proizvođači električne energije budu prisiljeni da prekinu proizvodnju, navodi se u izveštaju.
Potrebe za ulaganjima će se ubrzati
Potrebe za ulaganjima verovatno će se ubrzati nakon 2030. kako bi se prilagodio sve veći udeo obnovljivih izvora, dok će u zemljama u kojima je udeo solarne energije visok, potrebna izgradnja skladišta energije takođe biti visoka kako bi se kompenzovala povećana promenljiovst u saustavu, smatra ERT.
„Modernizacija infrastrukture ključ je evropskog Zelenog plana, ali kreatori politike ne čine dovoljno kako bi omogućili stvarnu realizaciju ciljeva koje su postavili„, zaključio je Dimitri Papalexopoulos, predsednik odbora za energetsku tranziciju i klimatske promene pri ERT-u.
Izvor: Energetika-net
