Obnovljivi izvori energije, poput solarnih, vetroelektrana i hidroelektrana, dobijaju sve više pažnje u globalnim naporima za smanjenje emisije štetnih gasova i prelazak na održiviji energetski sistem. Iako su obnovljivi izvori ključni za smanjenje zagađenja i borbu protiv klimatskih promena, postoje određeni izazovi i ograničenja koji ih sprečavaju da potpuno zamene bazične izvore energije, poput fosilnih goriva. Ključnih razlozi su:

Nepouzdanost i promenljivost: Većina obnovljivih izvora energije, poput sunca i vetra, podložna je nestabilnoj proizvodnji energije. Na primer, solarni paneli ne proizvode energiju tokom noći ili kada je oblačno, dok vetroelektrane ne mogu proizvoditi energiju ako nema dovoljno vetra. Ovo stvara izazove u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema i zahteva prateće skladištenje energije ili korišćenje alternativnih izvora snage kao podrške, kada obnovljivi izvori nisu dovoljni.

Skladištenje energije: Tehnologije skladištenja energije, poput baterija, još je u razvoju i često su skuplje i manje efikasne u poređenju sa tradicionalnim načinima skladištenja energije, poput rezervoara nafte ili gasa. Nedostatak efikasnih sistema skladištenja može otežati oslanjanje na obnovljive izvore energije kao glavni izvor električne energije.

Potreba za prenosom energije: Obnovljivi izvori energije često se nalaze na udaljenim lokacijama, poput vetrenjača na moru ili solarnih farmi u pustinjama. Ovo zahteva izgradnju dalekovoda i infrastrukture za prenos energije do potrošača, što može biti skupo i logistički zahtevno.

Ograničenja prostora: Instalacije obnovljivih izvora energije, poput vetrogeneratora i solarnih panela, zahtevaju velike površine zemljišta ili morske površine. Ograničenost dostupnih lokacija može ograničiti kapacitet za instaliranje ovih izvora energije, posebno u gusto naseljenim ili ekološki osetljivim područjima.

Potreba za podrškom baznih izvora energije: Obnovljivi izvori energije često zahtevaju podršku baznih izvora energije kao što su gasne elektrane ili hidroelektrane, koje mogu prilagoditi svoju proizvodnju u skladu sa fluktuacijama u proizvodnji obnovljive energije. Ovo može stvoriti zavisnost od tradicionalnih izvora energije, čak i u sistemu koji se oslanja na obnovljive izvore energije.

Dostupan alat za sumiranje zaključaka je i EROI

EROI – Povraćaj ulaganja u energiju (Return on Investment) je je važna determinanta u cenama energenata i električne energije. EROI je količina energije koja se troši za proizvodnju određene količine neto energije. Analiza povraćaja energije pokazuje koliko je jedinica energije vraćeno za svaku jedinicu uloženu u izgradnju i rad elektrane, tokom njenog životnog veka. Odnos proizvedene energije i energije potrošene u tom izvoru energije tokom celog životnog ciklusa, ključan je u oceni održivosti i efikasnosti različitih izvora energije. Ovaj koncept omogućava procenu koliko energije se dobija u odnosu na količinu energije koja je uložena u proces proizvodnje.

Kroz prizmu EROI-a moguće je razlikovati izvore energije koji imaju visok povraćaj od onih koji imaju nizak povraćaj. Izvori energije kao što su fosilna goriva tradicionalno su imali visok EROI, što znači da su ulaganja energije u njihovu eksploataciju i preradu bila relativno mala u odnosu na energiju koja se dobijala kao rezultat. Međutim, sa smanjenjem rezervi fosilnih goriva i povećanjem zahteva za ekološkom održivošću, fokus se sve više premešta ka alternativnim izvorima energije, koji često imaju niži EROI.

Na primer, obnovljivi izvori energije, poput solarnih panela i vetrogeneratora imaju tendenciju da imaju niži EROI u poređenju sa tradicionalnim fosilnim gorivima. Procesi proizvodnje ovih tehnologija zahtevaju značajne količine energije, kao i materijala, što može smanjiti efikasnost EROI-a. Međutim, važno je imati na umu da se tehnologije obnovljivih izvora energije konstantno unapređuju, što može dovesti do povećanja EROI-a tokom vremena.

Analiza EROI-a, takođe, može osvetliti ekonomske i društvene implikacije određenih izvora energije. Na primer, izvori energije sa niskim EROI-om mogu zahtevati veće investicije i više troškove za krajnje korisnike, što može uticati na ekonomsku održivost i dostupnost energije. Takođe, razumevanje EROI-a može pomoći u informisanju političkih odluka i strategija energetske tranzicije.

OIE ugrožavaju razvoj civilizacije

Tako, na primer, solarna energija sa skladištenjem, ostavljajući svu ekonomiju po strani, zahteva polovinu proizvodnje reinvestirane u svom životnom ciklusu, jer sa EROI od 2 potrebna nam je 1 jedinica energije da bismo isporučili 2 jedinice energije. Dakle, ako se polovina proizvedene energije koristi za održavanje solarnog i životnog ciklusa baterija, druga polovina je sve što je ostalo za ostatak civilizacije i industrije. Drugim rečima, ako bismo morali da živimo samo od solarne energije i baterija, polovina energije naše civilizacije bi se vratila u energetsku industriju. A to je dobro za solarnu industriju i industriju baterija, a veoma loše za sve ostale.

Ako bismo morali da živimo samo od nuklearne energije, onda bi 1 od 75 jedinica proizvedene energije bila potrebna za održavanje snabdevanja energijom. Drugim rečima, dok bi budućnost solarnih + baterija ostavila 50% energije na raspolaganju za razvoj naše civilizacije, budućnost nuklearne energije bi zahtevala samo 1,3% energije za održavanje industrije proizvodnje energije, ostavljajući 98,7% za širenje naše civilizacije.

Solarna i energija vetra nisu OIE

Zašto se onda solarna energija (bez skladištenja) širi tako brzo i tako jeftino?

Odgovor je jednostavan. Zato što se 90% energije u životnom ciklusu proizvodnje solarne energije ulaže u Kinu, a Kina radi na ugalj. Gledajući ovo iz druge perspektive, solarni paneli bez baterija sa EROI od 4 su kondenzovani ugalj, gde je 1/4 energije proizvedene iz njih već iskorišćeno za proizvodnju sjajnog panela, a najveći deo dolazi od uglja.

Isto se dešava i sa materijalima. Netačno ih nazivamo obnovljivim izvorima, jednostavno zato što iz naše skromne ljudske perspektive smatramo sunce beskonačnim izvorom energije. Ali, rudarenje, obrada, sklapanje i dekomisijacija materijala, koji se ne mogu ponovo koristiti u istu svrhu – kao što se dešava sa staklom, silicijumom i lopaticama za vetar iziskuju ogroman protok materijala od rudnika do pustoši. To znači da solarna i energija vetra zahtevaju najveći utrošak u odnosu na bilo koji drugi izvora energije. Konkretno, i solarna i energija vetra su daleko, veoma daleko od obnovljivih izvora energije.

Solar i vetar ne oslobađaju ugljenik dok su u upotrebi. Ali, pošto imaju nizak EROI i veliku potražnju za materijalima, oni su izvori energije koji najviše zagađuju, odmah iza fosilnih goriva.

Zato je veoma važno sagledati i ove argumente koji kritikuju solarnu i vetroenergiju, kako bismo dobili kompletniju sliku energetskih izbora koji nam se predstacljaju kao globalna ekološka i energetska rešenja i njihovim implikacijama.

EROI i ulaganje u održavanje

Kritike se odnose na EROI i potrebnu energiju za održavanje i proizvodnju solarnih panela i baterija. Ako je za održavanje solarnih sistema i baterija potrebna značajna količina energije, to može ograničiti količinu raspoložive energije za druge svrhe. A to nikako nije beznačajno jer može biti izazovno za održivost i razvoj civilizacije.

Uloga Kine i fosilnih goriva

Kritika se, takođe, odnosi na činjenicu da se većina proizvodnje solarnih panela i baterija odvija u Kini, koja se oslanja na ugalj kao glavni izvor energije. To praktično znači da, iako solarna energija može izgledati kao čist izvor energije na prvi pogled, proizvodnja opreme za solarnu energiju može indirektno doprineti emisijama štetnih gasova iz fosilnih goriva.

Materijalna potrošnja

Kritičari ističu i veliku potrošnju materijala za proizvodnju solarnih panela i vetrogeneratora, kao i problematiku recikliranja ovih materijala nakon dekomisije opreme. Ovaj aspekt predstavlja izazov u smislu održivosti i upravljanja otpadom.

Rudarenje i ekološki uticaji

Važno je razmotriti i ekološke i socijalne posledice povezane sa rudarenjem materijala potrebnih za proizvodnju obnovljive energetske opreme. Ovo može uključivati uništavanje ekosistema, zagađenje vode i vazduha, kao i negatevne uticaje na lokalne zajednice.

Potreba za efikasnim rešenjima

Kritičari naglašavaju potrebu za efikasnijim rešenjima za obnovljive izvore energije i tehnologije skladištenja energije, kako bi se smanjila potrošnja resursa i energetski zahtevi tokom životnog ciklusa. Iako su obnovljivi izvori energije ključni u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, važno je uzeti u obzir sve aspekte i implikacije ovih izbora, kako bi se razvio održiviji energetski sistem. To uključuje razmatranje energetskih potreba, ekoloških uticaja, socijalnih faktora i ekonomske održivosti različitih energetskih opcija.