Struja za domaćinstva u EU u prvoj polovini 2021. blago poskupela a gas pojeftinio

Koliko košta trgovina strujom i gasom u Hrvatskoj?

Rezultat činjenice da je za trgovanje strujom i gasom u Hrvatskoj dovoljno imati dve hiljade kuna kapitala jeste finansijska nespremnost kompanija da izdrže udar visokih cena, previše dobavljača na malom hrvatskom tržištu, nedovoljna stručnost kadrova...Zbog svega toga brojne „plinare” nisu mogle da se nose s ovogodišnjim cenovnim šokovima.

Uprkos krahu liberalizovanog tržišta energije u Evropi, kriterijumi za bavljenje trgovinom i snabdevanjem energijom u Hrvatskoj prilično su niski i izgleda da u tom smislu neće biti većih promena. Tako se, na primer, trgovanjem gasom ili strujom može baviti i fizička osoba s malo volje za traženje pojedinih dozvola, ispunjavanje nekih formulara i nekoliko hiljada kuna na računu.

Niže cene energije i mogućnost slobodnog izbora dobavljača. Te dve stavke svojevremeno su se isticale kao glavne prednosti liberalizacije tržišta električne energije i gasa, koja je trebalo da regulisani monopol preobrazi u sistem savršene konkurencije.

Divljanje cena

Ali, liberalizacija energetskog tržišta u mnogim zemljama Evropske unije nije postigla željene efekte, a ideju o preslikavanju opšte ekonomske teorije na tržište struje i gasa dodatno je ugrozilo ovogodišnje divljanje cena električne energije i gasa.

Celi niz dobavljača bankrotirao je zbog energetske krize ili ih je spašavala država. Potrošači su ponovo vraćeni pod okrilje snabdevanja velikih kompanija, osuđeni na visoke tarife, bez alternativne opcije.

Zbog te svojevrsne deliberalizacije, logično se nameće pitanje da li je postojeći model, koji je regulaciju tržišta prepustio „nevidljivoj ruci”, potrošen? S obzirom da države raznim merama i novcem poreznih obveznika intervenišu na tržištu u kriznim situacijama, da li je potrebno jače regulisanje tog sektora i na koji način?

Niski ulazni kriterijumi

Neke zemlje već su krenule tim putem, poput Holandije i Velike Britanije, koje su odlučile da dobavljačima nametnu strože financijske, organizacijske i tehničke kriterijume, kako bi mogle da izdrže cenovne šokove.

U Hrvatskoj se, zasada, ako je suditi prema odgovoru iz HERA-a (Hrvatska energetska regulatorna agencija), o tome ne razgovara, iako finansijski uslovi koji se stavljaju pred dobavljače ili trgovce strujom i gasom nisu preterano zahtevni.

„Pravilnikom o dozvolama za obavljanje energetskih delatnosti i vođenju registra izdatih i oduzetih dozvola za obavljanje energetskih delatnosti, koji je donesen u aprilu ove godine, propisani su uslovi finansijske, tehničke i stručne kvalifikovanosti. Finansijski kvalifikovana za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom je pravna osoba koja raspolaže finansijskim sredstvima (prosečno stanje sredstava u poslednjih 30 dana na računima poslovnih banaka pravne ili fizičke osobe) u iznosu od 30.000 kuna, a u slučaju fizičke osobe – 3000 kuna, naveli su iz HERA-e.

Blagi uslovi za dozvole

Pravilnikom o dozvolama propisano je da su dokazi finansijske kvalifikacije za energetsku delatnost snabdevanja električnom energijom obrazac BON-1 – za fizičku osobu to je uvid u primanja i izdatke registrovanih u Poreskoj upravi u poslednje dve godine i obrazac BON-2 ili izjava poslovne banke o solventnosti pravne ili fizičke osobe.

Za trgovinu električnom energijom i gasom zahtevi su još niži. Kada je reč o fizičkoj osobi, potrebno je da ima tek dve hiljade kuna na računu, u poslednjih 30 dana.

Likvidnost i cenovni šokovi

Ukoliko dođe do propasti dobavljača, učesnici na hrvatskom tržištu, HOPS (Hrvatski operator prenosnog sistema) i HROTE (Hrvatski operator tržišta energije) osigurali su se u slučaju dugovanja dobavljača, pa, tako, u ugovorima od njih traže neke finansijske garancije i osiguranja. Ali, zasad ništa nije učinjeno po pitanju provere likvidnosti dobavljača i sprečavanja njihovog propadanja zbog velikih cenovnih šokova. Uprkos  činjenici da je s početkom nove gasne godine, od 1. oktobra, deset dobavljača prestalo aktivno da snabdeva krajnje kupce i da je tokom 2022. godine HERA oduzela dozvole za snabdevanje gasom za četiri energetska subjekta, i dalje se ne razmišlja o nametanju hedžinga.

HEP vlada strujom

Finansijska nespremnost kompanija da izdrže udar visokih cena, previše dobavljača na malom hrvatskom tržištu, nedovoljna stručnost kadrova, kao i činjenica da je deo dobavljača još uvek u vlasništvu lokalne zajednice, pa računaju da će im vlasnici sanirati dugove u slučaju problema – glavni su razlozi zbog kojih brojne „plinare” nisu mogle da se nose s ovogodišnjim cenovnim šokovima.

Kada je, pak, reč o električnoj energiji, najveći problem predstavlja to što je politika tretira kao socijalnu kategoriju, čime je onemogućeno HEP-ovim konkurentima da zauzmu ozbiljnije tržišne pozicije. U prilog tome je i podatak da je u septembru 2022. godine energetski udeo krajnjih kupaca snabdevanih na tržištu električne energije izvan HEP-a d.d. iznosio samo6,5 posto.

Jeftina energija je prošlost

„S niskim cenama kakve su trenutno u Hrvatskoj, niko ne može pozitivno da posluje. Pitanje je i koliko će dugo država moći da sprovodi ovakvu politiku. Videćemo sredinom sledeće godine ko će s ovakvim cenama da preživi”, ističe Zdeslav Matić, energetski stručnjak, koji smatra da je period jeftine energije iza nas.

 Tek s većom vlastitom proizvodnjom i manjom zavisnošću od uvoznih energenata, njihove cene će biti dovedene u prihvatljive okvire. Nevidljiva ruka tržišta, odnosno ponuda i potražnja, tada će učiniti svoje, pa berzanski špekulanti neće moći da imaju takav uticaj na cene. A do tada, čini se, države će na razne načine strožom regulativom ili direktnom podrškom pokušavati da plešu na tankoj žici između jače kontrole i slobodnog tržišta.

Izvor: Lider

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti