Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Ekologija

Koncentracija CO2 najveća u poslednjih 4,5 miliona godina


Ekonomski poremećaji zbog pandemije praktično nisu uticali na trend povećanja CO2 u atmosferi. U poređenju sa majom 2020. prosek CO2 za ovaj mesec je porastao za 1,8 ppm. Na osnovu geoloških dokaza prikupljenih tokom šest decenija naučnici su pratili atmosferski CO2: ovogodišnji vrhunac je najviši u poslednjih 4,5 miliona godina.


Kao što je i predviđeno, usporavanje proizvodnje povezano sa Covidom skoro da nije imalo nikakvog uticaja na porast ugljen-dioksida.

Dok kiše padaju i cveće cveta, severna hemisfera svakog juna suočava sa još jednim, manje ispirativnim delom proleća - novim vrhuncem globalnog atmosferskog ugljen-dioksida. Ove godine taj broj iznosi 419 molekula CO₂ na svaki milion molekula vazduha, odnosno delova na milion (ppm).

Na osnovu geoloških dokaza prikupljenih tokom šest decenija naučnici su pratili atmosferski CO2: ovogodišnji vrhunac je najviši u poslednjih 4,5 miliona godina. Ovo kontinuirano nakupljanje gasova sa efektom staklene bašte pokreće opasno globalno grejanje širom sveta.

Kada su započela moderna merenja, 1958. godine, atmosferski CO2 je bio 316 ppm. Pre tri veka, pre početka industrijskog doba, geološki zapisi pokazuju da je taj broj iznosio 280 ppm. Drugim rečima, sagorevanjem fosilnih goriva u generatorima i automobilima čovečanstvo je povećalo koncentraciju najvažnijeg gasa sa efektom staklene bašte za 50%.

Sve viši i viši

Od početka monitoringa nivo CO2 u atmosferi se povećava svake godine.

Na grafiku je prikazana količina CO2 u ppm, koja konstantno raste. Izvor: Scripps Institution of Oceanography.

Tokom proteklih šest decenija dve organizacije su vodile evidenciju zapisa o CO2. Prva je uvela ovu praksu Scripps Institution of Oceanography kada je naučnik za klimu Charles David Keeling postavio svoju opremu na havajski vulkan Mauna Loa. Zatim je usledila nacionalna uprava za okeane i atmosferu 1974. godine.

Istraživači su već u aprilu 2020 predvideli da ekonomski poremećaji povezani sa pandemijom, koji su drastično smanjili emisije, praktično nisu ni uticali na putanju CO2. U poređenju sa majom 2020. prosek CO2 za ovaj mesec je porastao za 1,8 ppm, što je nešto manje od godišnje stope rasta za 2017. i 2011. Povećanje atmosferske koncentracije CO2 je promenjivo iz godine u godinu, a od 2010. do 2019. je u proseku iznosilo oko 2,5 ppm godišnje. Ove cifre ne zavise samo od zagađenja, već i od brzine kojom okeani i biljke upijaju CO2. Atmosferska koncentracija prati sezonske oscilacije, čiji vrhunac je obično u maju, nakon koje biljke na severnoj hemisferi - gde većina njih raste - počinju da apsorbuju CO2.

„Najveći izazivač atmosferskog CO2 su emisije fosilnih goriva. Imamo dug put do zaustavljanja porasta, jer se svake godine sve više CO2 nakupi u atmosferi. Potrebna su nam ograničenja u ispuštanju emisija, koja su mnogo veća i traju duže nego što su ona vezana za COVID 2020. godine“, rekao je Ralph Keeling, geohemičar iz Institucije Scripps i sin naučnika koji je pokrenuo merenja 1958. godine.

Izvor: Bloomberg

facebook twitter linkedin email