Konferencija Energije Balkana: Vodonična strategija Srbije

Energija Balkana i Tim za vodonik organizovali su 11. maja na Mašinskom fakultetu u Beogradu Stručnu konferenciju „Vodonična strategija Srbije“, na kojoj je predstavljen značaj vodonika za energetsku tranziciju Srbije, kako bi naša zemlja ravnopravno, uz učešće stručnjaka, akademske zajednice i privrede, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, bila deo svetskog procesa dekarbonizacije i okretanja klimatski neutralnom razvoju.

Kao u celom svetu i energetski sektor naše države je pred izazovima energetske tranzicije, a pripremom Vodonične strategije Srbije, koja će biti deo Strategije razvoja energetike Srbije do 2030. sa perspektivom do 2050. godine Srbija će definisati dugoročno i trajno opredeljenje – tranziciju ka vodoniku, kao osnovnom energentu.

Evropska unija je već usvojila zajedničku vodoničnu strategiju krajem prošle godine, a naša zemlja je na vreme uhvatila korak i na leto se očekuje prvi nacrt ovog važnog dokumenta, koji će Srbiji omogućiti da se uključi u savremene tehnološke promene u energetici, zaključak je stručne konferencije „Vodonična strategija Srbije“ koja je održana danas na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Tima za vodonik i specijalizovanog portala Energija Balkana.

Video stručne konferencije: Vodonična strategija Srbije

Pojedinačne izjave

Jovanka Atanacković, državna sekretarka u MRE

Ukazujući da Srbija sada polovinu svoje proizvodnje električne energije proizvodi u termoelektranama sagorevajući ugalj Jovanka Atanacković, državna sekretarka u MRE je naglasila da je energetska tranzicija, odnosno dekarbonizacija i okretanje klimatski neutralnom razvoju put koji nas kao državu čeka.

 

Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta

Domaćin ovog skupa, prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, rekao je da se važeće Strategija razvoja energetike može nazvati ugljenom strategijom, jer je proizvodnja energije zasnovana na ovom fosilnom gorivu.

„Sada se vremena dramatično menjaju, a jedan od novih izazova je vodonik. Cilj je da Srbija ne stane na dobro urađenom strateškom dokumentu o vodoniku, što se često dešava, već da dobije niz proizvodnih pogona od kojih bi poreski obveznici imali velike koristi“, rekao je Mitrović komentarišući da je jedna od mana akademske zajednice slaba konverzija rezultata istraživanja u nove proizvode i tehnologije. Tu se mora napraviti zaokret. Ne sme se otići u neke višegodišnje rasprave o vodoniku. Moramo brzo da dođemo do akciono utemeljene strategije, koja će na kratak, ali i na srednji i duži rok davati rezultate, a to su postrojenja, nove tehnologije i proizvodi”.

 Miljan Vuksanović, vođa Tima za vodonik

Navodeći da predlog vodonične strategije u velikoj meri sledi osnovne pravce kojima svet napreduje u osvajanju nove energetike Miljan Vuksanović, vođa Tima za vodonik je naglasio. „Moramo voditi računa o raspoloživim prirodnim i humanim resursima koje Srbija poseduje. Vodonik ima velikih prednosti, on može da se koristi kao energent i kao medijum za prenos i skladištenje energije. On je osnov u borbi protiv klimatskih promena. U ovom trenutku u Nemačkoj izdvojeno je sedam milijardi evra za vodoničnu energiju, plus dodatnih dve milijarde za prekograničnu saradnju. Strateški cilj elektroprivrede Nemačke je da bude lider u ovom domenu. Da li Srbija može i treba da se uključi u ovu energetsku tranziciju? Odgovor je da, jer Srbija ima resurse sa kojima može da krene u proizvodnju vodonika“.

 

Milenko Nikolić, direktor Instituta Mihajlo Pupin Automatika

Milenko Nikolić, direktor Instituta Mihajlo Pupin Automatika, koji je i predsednik Poslovnog Udruženja Elektromašinogradnje, koje okuplja državne i privatne firme sa dvadesetak hiljada zaposlenih bio je kategoričan: „Za Vodoničnu strategiju moramo biti životno zainteresovani, kako ne bismo izgubili tržišta za rad".

Nikolić je, takođe, istakao da je „vrlo bitno da fakulteti prilagode svoje programe za obrazovanje novoj energetskoj stvarnosti i budućnosti“.

 

Zoran Ilić, pomoćnik za elektroenergetiku u ministarstvu rudarstva i energetike

Zoran Ilić, pomoćnik za elektroenergetiku u ministarstvu rudarstva i energetike, objasnio je da se planira pravljenja plutajućeg postrojenja za proizvodnju vodonika u neposrednoj blizini obala Save ili Dunava, koja će biti plutajuća, mobilna platforma, po projektima koji bi uskoro trebalo da budu završeni.

„Vrlo brzo ćemo dobiti jedno plutajuće postrojenje za proizvodnju vodonika na Savi ili Dunavu, koje će proizvoditi ovaj energent iz vode. Radi se o plutajućoj platformi na vodi koja će biti sastavljena od 110 rezervoara za vodonik zapremine po 50 kubnih metara, a iznad toga bi bila različita postrojenja na vetar, sunce ili kombinovano, za proizvodnju električne enregije, koja će služiti za proces elektrolize iz koje će se dobijati vodonik. Površina te platforme bila bi oko pola hektara, kako bi sva planirana oprema mogla da stane na nju. Biće sva izgrađena od drveta, uključujući i bačve – rezervoare za vodonik, koje će biti obložene sa specijalnim materijalima“ naveo je ilić naglasio da će platforma istovremeno i prečišćavati rečnu vodu, koja će se koristiti za proizvodnju vodonika, što daje dodatni ekološki momenat.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.