Na tržištima peleta, u region i u Evropi, tokom prošle godine došlo je do veće potražnje zbog opšte energetske i ukrajinske krize, pa su gotovo sve zemlje pribegle nepopulanim merama ograničenja izvoza radi sigurnosti domaćih tržišta. Do rasta potražnja i formiranja nepotrebnih zaliha došlo je u svim zemljama regiona, cene su bile na istorijskim maksimumima. I, to je bila prilika da se višak peleta, koji se u jednom trenutku pojavio na domaćem tržištu, izveze i proda po višim cenama, nego što je bila regulisana cena u Srbiji, kaže za Energiju Balkana Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije (PKS).

Šta je, po Vama, uzrok nestašice peleta na domaćem tržištu uoči i tokom protekle grejne sezone?

Sredinom marta 2022. godine prvi put su članice Privredne komore Srbije, Grupacija primarne prerade drveta i Grupacije za obnovljive izvore energije ukazale na probleme neredovne isporuke sirovine od strane javnih preduzeća za gazdovanje šumom, što je prouzrokovalo visoke cene sirovine iz privatnih šuma kao i njihovu ograničenu količinu. Dodatno, zbog energetske krize, ali i ukrajinske krize, pojavio se i problem ograničene količine sirovine iz uvoza, a problem su potencirale visoke cene električne energije i dizel goriva, kao i poskupljenje ostalog repromaterijala i cene rada.

Paket državnih mera

Proizvođači peleta ističu da su ograničenja maloprodajnih cena i zabrana izvoza doveli njihovo poslovanje na ivicu opstanka. Da li bi i na koji način država mogla da pomogne ovom sektoru u narednoj sezoni?

Radi očuvanja proizvodnje peleta, radnih mesta i snabdevenosti tržišta ovim ogrevom Vlada Republike Srbije je u avgustu 2022. godine usvojila paket mera koje su se odnosile na bezbedno snabdevanje drvnim sortimentima (sirovinom) i kontrolu cena peleta za široku potrošnju, kao i privremenu zabranu izvoza i sirovine i finalnog proizvoda. Ove mere Vlade RS bile su na snazi do kraja januara 2023. godine.

U slučaju da bude poremećaja na tržištu nesumljivo da će se i u ovoj godini pristupiti slučnim ili istim merama, u cilju urednog snabdevanja tržišta potrebnim količinama peleta, ali i sečke i ogrevnog drveta koji su dominantni u potrošnji kod sistema daljinskog grejanja (toplana) i u sektoru domaćinstva.

Da li je počeo izvoz peleta iz Srbije i na koja tržišta?

Od početka godine najveći izvoz je realizovan u Severnu Makedoniju ( 75%), Sloveniju ( 6%) i Italiju (6%), zatim Nemačku, Grčku, Bugarsku i dr.

Problem u dostupnosti sirovina

Koje su glavne smernice za pripremu za sledeću sezonu kada je reč o proizvodnji peleta?

Problem nije u proizvodnim kapacitetima, kao ni u potražnji, već se ogleda u dostupnosti sirovina. Veliki problem postoji i u nedostaku tehničkih propisa za ovu vrstu ogreva, što direktno utiče na formiranje nelojalnog tržišta. Nizak kvalitet nestandardnih proizvoda i nemogućnost kontrole na tržištu utiču na potrošače i depopularizaciju peleta kao poželjnog i dobrog energenta u širokoj potrošnji. Usled ove pojave kao i visoke cene, u PKS postoje saznanja da je došlo i dolazi do zamene ovog energenta i prelaska na toplotne pumpe i solarne panele, ali i vraćanje na ugačlj i ogrevno drvo.

Šta je potrebno da bi se za ovu granu privrede uradila strategija razvoja?

Ukoliko želimo da govorimo o strategiji, moramo šire da posmatramo potencijale biomase u Srbiji, kao energetskog izvora. Drvna biomasa je posebno u fokusu, jer je ovaj prirodni resurs limitiran i koriste ga drvnopreradjivačka industrija, kao i prozvođači peleta, ogrevnog drveta i sečke. Balans između prerade drveta i drveta kao energenta je teško pronaći i pomiriti.

Za sada su na snazi tržišni principi, međutim, treba razmatrati sistemski pristup ovoj problematici. U okviru sistemskih rešenja potrebno je predvideti formiranje lanca snabdevanja biomasom, što obuhvata i organizovanu sakupljačku mrežu i logističko-distributivne centre pri većim potrošačkim centrima.

Izvoziti samo viškove

Da li se u tom pravcu ogleda i izvozna šansa?

Što se tiče izvozne šanse, pre deset godina izvoz je bio dominatan ( oko 85%). U međuvremenu PKS je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike (MRE) više godina radila na popularizaciji i promociji većeg korišćenja resursa biomase kao energenta. Tržište se razvilo, rast potrošnje iz godine u godinu je veći, kako u sektoru daljinskog grejanja, tako i u sektoru domaćinstava. Zato je naš stav da samo viškove treba staviti u izvoz. Prepuruka PKS je da se formira konkuretno domaće tržište i sva proizvodnja plasira na njemu.

Ne treba zaboraviti da 45 % domaćinstava u Srbiji koristi drvo kao ogrev i da predstoji visoki stepen zamene postojećih neefikasnih sa visokoefikasnim pećima i kotlovima na biomasu. Taj proces je započet u prethodnom periodu kroz mere energetske efikasnosti u dimaćinstvima, koje sprovode Vlada, MRE i Analitičko-izveštajni sistem jedinica lokalne samouprave (JLS). Ove mere podrazumevaju čak do 50 % subvencije – po 25% republičkih i sredstava lokalne samouprave.

Kada govorimo o toplanama, već sada imamo desetak sistema toplotnih izvora na sečku kao primarno gorivo. Projekat prelaska sistema daljinskog grejanja sa fosilnih goriva na čiste energente realizuje Vlada sa MRE i ministrastvo za javna ulaganja.

EPS sadi energetsku vrbu na iscrpljenim kopovima uglja

Pelet, drvna sečka i briketi od drveta tretiraju se kao ekološka, zelena goriva. Čuju se priče o tome da bi trebalo država da pokrene sadnju brzorastućih zasada za proizvodnju ovog goriva. Koliko je daleko od ideja do realizacije?

Jedan model jeste da država kroz javna preduzeća za gazdovanje šumama pokrenu ovu vrstu proizvodnje, kako bi supstituisali sve veći rast potražnje sirovine za proizvodnju  sečke i peleta.

Dobar primer jeste i naše Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, koje je već na odlagalištu Polja G površinskog kopa Kolubara zasadilo i uspešno održava tri hektara energetske vrbe. Prvi prinosi ove vrbe poslužiće za testiranje procesa kosagorevanja drvne biomase i uglja u procesu proizvodnje elekrične energije. Takođe, i privatna inicijativa treba da prepozna intres za ovom vrstom proizvodnje drvne biomase kao energenta.

Tržište iz godine u godinu raste, a postojeći prirodni resursi su već na granici održivosti.