Evropska komisija treba da vodi dalje razgovore sa Pekingom i drugim trgovinskim partnerima o predstojećem uvođenju taksama na emisije ugljenika, rekao je visoki kineski diplomata na događaju EURACTIV-a u četvrtak (28. januara).

Mehanizam prilagođavanja graničnih vrednosti emisije ugljenika, koji izvršna komisija EU planira da usvoji u junu, ima za cilj da zaštiti evropsku industriju od jeftinijeg uvoza robe sa visokim intenzitetom emisije ugljenika pri proizvodnji, koja dolazi iz inostranstva.

Njegov glavni cilj je ponovno uspostavljanje poštenih uslova konkurencije sa proizvođačima iz EU i sprečavanje „curenja ugljenika“, u slučajevima kada industrije EU premeštaju fabrike u zemlje koje ne nameću troškove proizvodnje ugljenika.

Ali kineske diplomate su upozorile da je potrebna dublja rasprava o mehanizmu pre nego što se primeni.

„Da li će to biti dobro za životnu sredinu? Da li će to biti dobro za trgovinske veze između različitih nacija? Za to je potrebno vreme, a svakako je potrebno više konsultacija i diskusija među svim glavnim zainteresovanim stranama“, rekao je Fei Shengchao, ministar savetnik u misiji Kine pri EU.

Budući da nastoji povećati cenu robe koja se uvozi u Evropu, takse krše pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) o nediskriminaciji, a Komisija je pažljivo to izbegla.

Očekuje se da će izvršni direktor EU podneti svoj predlog za graničnu taksu na ugljanik pre kraja juna, kao deo šireg paketa klimatskih zakona, čiji je cilj smanjenje emisije za najmanje 55% pre kraja decenije.

„To je pitanje opstanka za industriju EU”, rekao je Frans Timmermans, šef Komisije za klimu, koji je upozorio na rizik od „curenja ugljenika“ ako kompanije napuste Evropu, kako bi izbegle troškove pravilnika o smanjenju emisija.

Iako trenutno postoji malo dokaza o „curenju ugljenika“, rizik će postati veći kad Evropa pooštri svoj cilj smanjenja emisija do 2030. godine, rekla je izvršna direktorka EU, insistirajući da ta mera nije protekcionistička.

Curenje ugljenika je termin koji se koristi za premeštanje proizvodnje u države sa blažim zakonima vezanim za emisije gasova sa efektom staklene bašte.

„Svrha uvođenja taksi nije protekcionistička mera. Njena svrha je da se izbegne curenje emisije CO2. Očigledno ćemo koristiti sve pozitivne puteve naše klimatske diplomatije kako bismo izbegli situaciju u kojoj proaktivne mere mogu nekako da iznenade naše partnere“, rekla je Elina Bardram, vršilac dužnosti direktora za međunarodnu politiku u odeljenju za klimu Evropske komisije na događaju EURACTIV-a, dodajući da Komisija ima svoje najbolje pravnike, tehničare i ekonomiste, koji na najbolji način osiguravaju da će ono što se uvede biti kompatibilno sa pravilima STO.

Cene ugljenika

Napori Evrope da se Peking uskladi sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama već su počeli da pokazuju rezultate. U septembru prošle godine Kina je najavila da će težiti postizanju ugljenične-neutralnosti do 2060. godine, što je potez kome su u to vreme aplaudirali borci za klimatske promene širom sveta.

Ursula von der Leien, predsednica Evropske komisije, pozdravila je potez Kine kao „važan korak u našoj globalnoj borbi protiv klimatskih promena“, ali je, takođe, upozorila da „mora da se uradi još mnogo posla“.

Da bi pomogla postizanju cilja ugljenične-neutralnosti do 2060. godine, Kina će u februaru ove godine pokrenuti sistem ograničenja i trgovine (cap and trade), slično sistemu trgovine emisijama EU (EU ETS).

„Verujem da će biti u interesu svih da pomognu Kini da bolje uvede i bolje upravlja (svojim ETS-om)“, rekao je Shengchao. Međutim, nije rekao da li će se kineski ETS povezati sa EU.

Jednom kada se uvede, taksa na ugljenik EU neće pokrivati sve industrije odjednom. Umesto toga, Komisija je nagovestila da će verovatno početi sa odabranim industrijskim sektorima, poput čelika, cementa ili hemikalija.

Određivanje cene emisije ugljenika široko je prepoznato kao najefikasnije sredstvo za borbu protiv globalnog zagrevanja, rekao je Edmond Alphanderi, predsednik radne grupe za cene ugljenika u Evropi. Međutim, još uvek treba da se učini mnogo, rekao je bivši francuski ministar finansija.

Alphanderi je bio kritičan prema taksi EU za emisiju ugljenika, rekavši da bi mogao pokvariti diplomatske odnose i potkopati globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. Umesto toga, bilo bi bolje da se tri glavna emitera – SAD, Kina i EU – udruže i stvore globalnu cenu ugljenika, istakao je rekavši „potreban nam je podsticaj sa jednakim uslovima, koji bi izbegao porez na granice. A ovaj podsticaj je cena ugljenika širom sveta“.

EU i Kina će zajedno pobediti ili izgubiti

U Evropi niko ne dovodi u pitanje potrebu za saradnjom sa Kinom po pitanju klimatske politike. Međutim, ostaje neizvesnost oko toga koliko će biti nadmetanja ili saradnje u vezi.

„Ovo nije Amerika protiv Evrope, protiv Kine. Ovo nije ekonomski sukob niti sukob za kontrolu nekih delova sveta“, rekla je Lidia Pereira, portugalski poslanik i član delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Kinom. „Možemo samo pobediti zajedno ili ćemo zajedno izgubiti“.

Iako se Kina složila da dostigne maksimum svojih emisija do 2030. godine i teži ka neutralnosti ugljenika do 2060. godine, Shengchao je insistirao na tome da Peking ne može ići brže.

Kina je najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte i još uvek se u velikoj meri oslanja na ugalj. Međutim, takođe je trenutno jedan od najvećih proizvođača energije iz obnovljivih izvora na svetu, rekao je Shengchao, ističući da 23,4% ukupne potrošnje energije dolazi iz izvora sa niskim sadržajem ugljenika.

Izvor: Euractiv.com