Nakon trogodišnjeg perioda rasta vodeće svetske banke smanjile su, tokom pandemije 2020. godine, finansiranje proizvođača fosilnih goriva za devet odsto, pokazala je studija objavljena u sredu, prenosi Hina pisanje Rojtersa.

Prošle godine je 60 vodećih banaka obezbedilo više od 750 milijardi dolara kompanijama za fosilna goriva, ukupno 2.300, navodi se u izveštaju Rainforest Action Netvork, Reclaim Finance, Oil Change International i drugih nevladinih organizacija.

Tokom 2019. godine prikupili su za njih 824 milijarde dolara, pronašle su organizacije, objašnjavajući da iznosi uključuju zajmove i garancije za izdavanje obveznica i akcija.

Najveće iznose prošle godine proizvođačima fosilnih goriva obezbedili su američki JPMorgan Chase i Citi, ukupno 51,3 milijarde, odnosno 48,39 milijardi dolara. Među 60 najvećih banaka, italijanski UniCredit i Intesa SanPaolo zauzeli su 35., odnosno 45. mesto, uz finansijsku podršku proizvođačima fosilnih goriva od 8,64 milijardi, odnosno 1,82 milijarde dolara. Ruska Sberbanka zauzela je 47. mesto sa 1,15 milijardi dolara.

Glavni razlog smanjenog finansiranja proizvođača fosilnih goriva u 2020. godini su rekordno niske investicije u taj sektor, jer je pandemija teško pogodila potražnju za gorivima, ističu autori izveštaja.

Pariski klimatski sporazum potpisan je 2015. godine, a od 2016. do 2019. zajmovi su rasli između 4,4 i 5,5 odsto godišnje, napominju.

Finansiranje fosilnih goriva 2020. pruža zanimljivu sliku, ističu, jer je u prvoj polovini godine zabeležen najveći skok u šestomesečnom periodu od usvajanja Pariskog klimatskog sporazuma, jer su proizvođači iskoristili niske troškove zaduživanja i podsticaje centralnih banaka. U drugoj polovini godine, pozajmljivanje je zabeležilo rekordni pad, utvrdili su autori izveštaja.

„Uprkos značajnom padu od 2019. do 2020. godine, ukupni trend u poslednjih pet godina definitivno ide u pogrešnom smeru. Moramo da izgradimo svet u kojem će, čak i bez pandemije, proizvodnja fosilnih goriva u narednoj deceniji padati jednako brzo iz godine u godinu kao što je padala 2020. godine, ali ovog puta razboritim upravljanjem“, zaključuje se u izveštaju.

Tempo bankarskog finansiranja kompanija sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte sve je više u centru pažnje, jer investitori traže više detalja o planovima za upravljanje klimatskim rizicima i mogućnostima u svojim finansijskim portfeljima, objašnjava Rojters.