Tekst koji je Kajzer Kuo, analitičar Svetskog Ekonomskog Foruma napisao o razvoju modernog energetskog sistema u Kini ukazuje na gigantske razmere energetske tranzicije, koja je u toku u Kini. Isto tako, govori o brzini i odlučnosti kojom se investicije u oblasti energetike sprovode. Gusto naseljena i velika zemlja, suočena sa velikim rizicima klimatskih promena u vidu poplava, erozija, gubitaka u poljoprivredi i ljudskim životima s jedne strane, potrebom da osigura snabdevanje energijom za dinamičan privredni rast sa druge strane i izložena dramatičnim ograničenjima kod uvoza energenata sa treće strane, preduzima ambiciozan program investicija u domaće izvore energije i elektrifikaciju saobraćaja i grejanja.

Ovaj pristup se bitno razlikuje od pristupa u Evropi. Kineski pristup je naglašeno usmeren na ekonomski rast i razvoj, što u Evropi manjka. Vodeću ulogu u Kineskom pristupu imaju ambiciozna preduzeća: proizvođači električnih vozila, graditelji infrastrukture, proizvođači solarnih panela, baterija, vetrogeneratora i drugih uređaja, trgovačka društva sposobna da pribave sirovine potrene ovoj industriji, banke i elektroenergetske firme. U Evropi je to administracija. Elektrifikacija potrošnje energije se smatra kritičnim pitanjem nacionalne bezbednosti i sigurnosti snabdevanja. Svega tri Evropske ekonomije ostvaruju ovaj cilj.

Međutim, ovaj tekst bi čitalac u Srbiji ili Zapadnom Balkanu morao razmotriti sa dozom opreznosti.

Ima mnogo strukturnih sličnosti:

1. Pristup svetskom moru međunarodnom tržištu uglja, gasa i nafte je ograničen u Kini kao i u Srbiji, odnosno, Balkanu. Transport nafte do Kine prolazi kroz nekoliko politički osetljivih uskih prolaza: Persijski zaliv, Malajski prolaz, Južno Kinesko more.
2. Alternativni izvor snabdevanja je Ruska federacija, koja ima svoje strateške ciljeve i potrebu političke kontrole i dominacije.
3. Zagađenje vazduha u gradovima poprima kritične razmere, koji utiču na život i zdravlje stanovništva.
4. Zatečena sposobnost proizvodnje električne energije je sasvim nedovoljna da omogući privredni razvoj.
5. Korišćenje domaći hidroenergije zahteva velike i dugoročne investicije, kao i vrlo složene intervencije u prostoru i infrastrukturi; i tako dalje.

Postoje i značajne razlike:

1. Izvozno aktivna privreda Kine može da podnese velike investicije u energetiku, što balkanske privrede ne mogu;
2. Cena kapitala u Kini je znatno niža od troškova kapitala kojima su izložene balkanske  privrede.
3. Kina valjano primenjuje relativno striktne ekološke propise za nove energetske objekte, dok je primena EU propisa iz te oblasti na Balkanu sporadična – do mere da se smatra da te propise treba izbegavati ili manipulisati.
4. Kina ima priliku da ostvari ekonomiju obima, što u dimenzijama Balkana nije moguće.
5. Proizvodnja energije iz vetra i sunca se oprimizuje na velikom geografskom prostoru i različitim klimatskim zonama u Kini, što se na Balkanu u malom uniformnom geografskom prostoru ne može ostvariti.
6. Kina je velika nuklearna sila, sa razvijenom sopstvenom nuklearnom energetikom, što balkanske zemlje ne mogu postati.

Pouke Kineskog modela razvoja

Ključni strateški pravac u Kini je elektrifikacije transporta, koji se sprovodi u velikim razmerama – uz svest o značaju tog procesa za budućnost privrede. Odluka da se potisne rafinerijska prerada nafte je važna strateška odluka, koja na Balkanu manjka usled različitih kompromisa i nasleđenih interesa.

Kina raspolaže najmodernijom flotom elektrana na ugalj i sposobnošću izgradnje velikih superkritičnih elektrana na ugalj. Te elektrane snabdeva nekoliko najproduktivnijih industrija uglja na svetu (Kina, Australija, Indonezija, Rusija). Postojeće elektrane na Balkanu su stare, na izmaku životnog veka, a snabdevene ugljem je iz resursa koji se ne može nikada dovesti na uporedivi nivo produktivnosti.

Dakle, važne pouke Kineskog modela razvoja su: fokus na domaće izvore energije radi proizvodnje električne energije, održanje robusne elektroenergetske mreže, ekonomija obima, gde god je prilika i razvoj moćnih domaćih elektroenergetskih preduzeća, sposobnih da vode investicije u svom najboljem interesu. Učešće inostranih partnera je moguće u finansijskim aranžmanima, ali izbor tehnologije i projekata se radi po domaćim prioritetima standardizacije, sigurnosti snabdevanja i stabilnosti mreže.

Prednosti Srbije i balkanskih ekonomija

Visoku cenu kapitala Balkanske ekonomije moraju kompenzovati potpunom standardizacijom novih elektrana, sposobnih da koriste domaće gorivo i osiguraju sigurnost snabdevanja i stabilnost električne mreže. Velika prednost Srbije (i ostalih balkanskih ekonomija) je postajanje infrastrukture daljinskog grejanja, što može bitno uvećati efikasnost korišćenja energije, elektrifikaciju grejanja, očistiti vazduh – uz veću stabilnost električne mreže, a sve to uz relativno znatno niže jedinične troškove od onoga što se moglo videti u Kini ili Evropi.

Pored toga, Balkan se nalazi na obodu Evropskog tržišta, koje je slabo snabdeveno prilikama za hidroenergiju, a ima veliku potrebu za fleksibilnom energijom. To je prilika koja se ne bi smela propustiti: Balkan ne može sebi priuštiti luksuz da visoko vrednu hidroenergiju koristi za balansiranje energije vetra, a izgubi izvozne prihode i strateško pozicioniranje u Evropi.