Kraj naftne ere (ne)će skoro

Rusija revidira naftnu strategiju. Cilj je obezbeđivanje maksimalne zarade od izvoza sirove nafte pre dostizanja vrhunca proizvodnje 2027-2029. godine i pada svetske potražnje, navodi se u nacrtu dokumenta o razvoju petrolejskog sektora do 2035. koji je prošle nedelje razmatrala državna Duma a vlada Rusije treba da odobri 22. aprila. Jelica Putniković u emisiji razgovara sa energetskim stručnjakom prof. dr Petrom Stanojevićem.

Mnogi su ovakav potez Rusije, koja se poslednjih godina priključila naftnom kartelu OPEK, da bi učestvovala u balansiranju tržišta „crnog zlata“ – ponude, potražnje pa samim tim i cene – požurili da prokomentarišu kao kraj naftne ere. Ova definicija čuje se, doduše, sve češće, u različitim kontekstima i sa manje ili više skrivenim motivima onih koji tvrde da su budućnost obnovljivi izvori energije. Ipak, energetska tranzicija je neizbežna, a pandemija korone i prošlogodišnje zaustavljanje putovanja ljudi, tranzita robe pa i mnogih fabrika ukazuje da će se energetske strategije, pojedinačne i globalne, pisati ponovo.

O tome da li je naftna era na zalasku, hoće li i prirodni gas biti proter(iv)an kao energent koji nije „zelen“, ili će se pokazati tačnom ocena sagovornika „Energije Sputnjika“, koji su prošle godine, u ovoj istoj emisiji tvrdili da će ugalj, sirova nafta i prirodni gas — koji danas čine oko dve trećine potrošnje energije na planeti, biti i dalje najzastupljeniji energenti, treba li i Srbija da piše novu strategiju po pitanju nafte i gasa Jelica Putniković danas razgovara sa energetskim stručnjakom prof. dr Petrom Stanojevićem, posebnim savetnikom u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti