Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Ekonomija

Kreditni rizik postaje glavni prioritet u programima upravljanja rizicima


Кreditni rizik, ekološki, socijalni i upravljački rizici, kao i sajber sigurnost su najozbiljniji rizici za finansijske institucije u sledeće dve godine pokazuje Deloitte-ovo dvogodišnje istraživanje o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga.


Deloitte-ovo dvogodišnje istraživanje o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga pokazuje da sa smanjenjem ekonomske aktivnosti i porastom nezaposlenosti kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima.

Čak 20 % ispitanih direktora upravljanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je, pre svega, kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sledeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na 3% ispitanika iz 2018.godine.

Osim toga, 62% izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetan ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Upravljanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku. Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima komentarišući da je „pandemija COVID-19 promenila okruženje upravljanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavljena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima.“

Gaćeša napominje da 66% ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.

"Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda pre pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19. „Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju”, rekla je Miroslava Gaćeša.

Dvanaesto izdanje Deloitte-ovog dvogodišnjeg istraživanja pod nazivom „Pokretna meta: Redefinisanje rizika i otpornosti u vremenima trajne neizvesnosti“ prikupilo je stavove direktora za rizike ili njihovih kolega u 57 finansijskih institucija širom sveta, uključujući banke, društva za upravljanje investicijama i osiguravače od marta do septembra 2020. Vrednost ukupne aktive svih anketiranih institucija iznosi 27,2 biliona dolara, dok institucije koje pružaju usluge upravljanja imovinom upravljaju imovinom u ukupnom iznosu od 16,1 biliona dolara.

Neki od zaključaka

Iako su gotovo svi ispitanici svoje institucije ocenili kao izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju finansijskim rizicima (jedini izuzetak je kreditni rizik), ta cifra je pala na 65% za nefinansijske rizike, što je oblast koja može imati dalekosežne efekte na finansije i reputaciju institucija. Ovaj procenat je bio još niži za određene vrste i aspekte nefinansijskih rizika kao što su ponašanje i kultura (55%), geopolitički faktori (42%) i kvalitet podataka (26%).

Samo 61% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju rizicima sajber sigurnosti, a 87% ispitanika je izjavilo da će poboljšanje njihove sposobnosti da upravljaju rizicima sajber sigurnosti biti izuzetno ili veoma važan prioritet u naredne dve godine.

S obzirom na sve veću zabrinutost zbog klimatskih rizika, 38% ispitanika je zabrinutost zbog ekoloških, socijalnih i upravljačkih rizika istaklo kao jednu od tri vrste rizika, uz kreditni rizik i rizike sajber sigurnosti, čiji će značaj za njihove institucije najviše rasti u naredne dve godine. To je kumulativno veći procenat nego za bilo koju drugu vrstu rizika, a opet samo 33% izvršnih direktora veruje da njihove institucije upravljaju ovim rizikom izuzetno ili vrlo efikasno.

Većina institucija prepoznaje potrebu da učini više na poboljšanju upravljanja podacima, a 69% ispitanika je reklo da će povećanje kvaliteta, dostupnosti i pravovremenosti podataka o rizicima biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihovu instituciju u naredne dve godine. Samo 26% ispitanika veruje da su njihove institucije izuzetno ili vrlo efikasne u upravljanju kvalitetom podataka, dok samo 8% ispitanika veruje da su njihove institucije efikasne u korišćenju i upravljanju nestrukturiranim podacima.

Institucije su pod pritiskom zbog približavanja datuma prestanka objava LIBOR stopa (u većini slučajeva kraj 2021. godine). Prema izveštaju, finansijske institucije „su možda potcenile koliki posao treba da obave i savetuje im se da se pripreme za tranziciju“. Samo 24% ispitanika smatra da su ažuriranja i razvoj tehnologije / aplikacija izuzetno ili vrlo zahtevni, dok 22% njih razmišlja o ažuriranju i razvoju procesa i kontrola na ovaj način.

Istraživanje pokazuje da 45 % ispitanika očekuje povećanje godišnje potrošnje u svojim organizacijama na upravljanje rizicima u naredne dve godine. Međutim, u izveštaju se ističe da će pritisak na prihode verovatno povećati napore za „smanjenje stalnog povećanja rashoda za upravljanje rizicima.

Stoga je 50% ispitanika izjavilo da će tehnološki alati orijentisani na efikasnost biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine. Ali prema istraživanjima iz poslednjih godina, institucije još nisu uvele ove tehnologije. Najčešće se koristi cloud tehnologija (46%), a manji broj institucija izjavio je da koristi robotsku automatizaciju procesa (29%), mašinsko učenje (27%) ili kognitivnu analitiku (13%).

„Postoji pet stvari koje finansijske institucije svih vrsta pokušavaju da shvate kada je reč o upravljanju rizicima: izazovi u vezi sa upravljanjem talentima, rad na daljinu, zaštita podataka, prelazak na digitalno poslovanje i sigurnost sistema i programa. Liderima upravljanja rizicima potrebna je fleksibilnost da brzo odgovore na nestabilne ekonomske uslove i promene poslovne prakse, dok istovremeno prate koje promene su privremeni odgovor na pandemiju, a koje će postati dugoročne. Ne sećamo se tako velikih izazova u nedavnoj prošlosti, posebno tako neizvesnih i dinamičnih u smislu jačine i obuhvatnosti“, kaže Miroslava Gaćeša.

facebook twitter linkedin email