Kretanje cena goriva – pre i posle 5. februara

Prognoze o daljem kretanju cena goriva biće jasnije posle 5. februara, kada stupa na snagu embargo Evropske unije na uvoz naftnih derivata iz Rusije. Ograničenje marže na naftne derivate u maloprodaji predstavlja bolju opciju od zamrzavanja cena. Privremeno gašenje proizvodnje u riječkoj Rafineriji, jedinoj preostaloj u Hrvatsko, loše je po domaće tržište, ocenjuje hrvatski stručnjak za energetiku Jasminko Umićević.

S obzirom na nepredvidiva kretanja cena nafte i još manje predvidiva kretanja cena naftnih derivata od od početka rusko-ukrajinskog rata, stvari po tom pitanju biće jasnije posle 5. februara, kada stupa na snagu embargo Evropske unije na uvoz naftnih derivata iz Rusije, procenjuje hrvatski stručnjak za energetiku Jasminko Umićević, govoreći o očekivanim trendovima cena derivata u maloprodaji.

Prema najnovijoj uredbi Vlade Hrvatske, litar benzin evrosuper 95 košta 1,34 evra (10,10 kuna), dok najviša cena osnovnog dizela  iznosi 1,46 vura (11 kuna). Benzin je poskupeo za jedan evrocenat, dok je za isti iznos smanjena cena dizela. Nova cena plavog dizela je 0,96 evra (7,23 kune), čime je i ovaj derivat pojeftinio za jedan evrocent.

Uredba Vlade važi 14 dana. Nova cena tečnog naftnog gasa (TNG) za rezervoare je osam centi viša nego do sada i iznosi 1,30 evra (9,79 kuna) po kilogramu, a cena TNG-a za boce iznosi 1,87 evra (14,09 kuna), odnosno devet centi više nego do sada.

Bez ograničenja za premijum goriva

Pritom je potrebno naglasiti da se, kao i do sada, ograničenja cena ne odnose na premium goriva, tako da njih prodavci mogu slobodno da formiraju.

Isto važi i za cene goriva na autoputevima, koja je još prošle nedelje iznosila četrdesetak centi više nego na drugim maloprodajnim mestima. Zato se savetuje vozačima koji kreću na duži put nekim od domaćih autoputeva da se gorivom snabdeju pre putovanja, na nekoj od benzinskih pumpi koje nisu na autoputevima.

Nepredvidive cene

Iz Vlade ističu da bi, bez uredbi o ograničavanju cena, odnosno da se one slobodno formiraju, s maržama kakve su bile pre donošenja prve uredbe, litar benzina koštao 1,57 evra (11,83 kune), dizela 1,71 evro (12,88 kn), plavog dizela 1,08 evra (8,14 kn), kilogram TNG-a za rezervoare 1,55 evra (11,68 kn), a TNG za boce 2,18 evra (16,43 kn) po kilogramu.

S obzirom na nepredvidiva kretanja cena nafte i još manje predvidiva kretanja cena naftnih derivata od od početka rusko-ukrajinskog rata, stručnjak za energetiku Jasminko Umićević kaže da će stvari po tom pitanju biti jasnije posle 5. februara, kada stupa na snagu embargo Evropske unije na uvoz naftnih derivata iz Rusije.

Popunjene zalihe

„Evropski trgovci su u poslednje vreme uvozili derivate iz Rusije u velikim količinama, kako bi popunili zalihe pre uvođenja embarga. Samo u prethodnih nekoliko meseci iz Rusije je uvezeno oko tri miliona tona derivata u zemlje EU“, podseća Umićević.

Zalihe EU su prilično dobro popunjene, a u međuvremenu je povećan uvoz derivata iz Saudijske Arabije, severne Afrike, Indije, Kine i SAD-a, čime se nadoknađuje uvoz iz Rusije. Ukoliko ne bude većih poremećaja i nestašica pojedinih vrsta goriva na tržištu, ne treba očekivati ni značajne promene cena goriva, kaže Umićević. Ipak, dodaje da je Rusija, pre invazije na Ukrajinu, bila drugi po veličini izvoznik sirove nafte u svetu, ali i najveći izvoznik sirove nafte i derivata zajedno, što, smatra, ne treba da se zanemari.

Brojni uticaji na cene

 „Na cenu derivata utiču i drugi faktori. Na primer, cena dizela je eksplodirala, između ostalog i zbog štrajkova u Francuskoj, kada pet rafinerija nije radilo, što je dovelo do manjka ove vrste goriva na tržištu i posledičnog rasta cena“, objašnjava ovaj energetski stručnjak.

Evropska unija je u međuvremenu kupila ili proizvela zalihe veće od osam miliona tona dizela, pa za sad ne treba očekivati nagli rast cene.

Međutim, ukoliko dođe do smanjenja proizvodnje i uvoza iz bilo kog razloga, cena će rasti. Uz to Kina smanjuje restrikcije po pitanju pandemije COVID-19, pa će i tamo potražnja biti u porastu, kaže Umićević.

S druge strane, vrednost dolara u odnosu na evro je smanjena, što ima povoljan uticaj na cene derivata u Evropi.

Dolar i evro

„Evro je ojačao u odnosu na dolar za oko deset odsto, u poređenju sa trećim kvartalom prošle godine, a trgovina naftom i derivatima u svetu se odvija u dolarima.

Ukoliko evro nastavi da jača u odnosu na dolar, i cena derivata će biti povoljnija u Evropi. Naravno, neizvesno je pitanje što će se dalje dešavati sa uvozom iz Rusije, potražnjom na drugim tržištima i eventualnim manjkovima određenih vrsta derivata, na prvom mestu – dizela.

„Vrlo je teško davati bilo kakve prognoze u vezi sa tim, posebno dok ne stupi na snagu embargo na uvoz derivata iz Rusije”, kaže Umićević.

Ograničavanje marži

Smatra da je politika hrvatske Vlade kojom se ograničavaju marže u maloprodaji, umesto zamrzavanja cena što je prošle godine preduzela Mađarska, bolja opcija. To potvrđuje i nagli rast cena derivata u Mađarskoj, zbog čega od početka ove godine Mađari sve češće odlaze u Hrvatsku da kupuju gorivo.

„Viktor Orban je populistički zamrzao cene derivata za mađarske državljane, smatrajući da će rat u Ukrajini trajati dva-tri meseca. Međutim, rat se otegao, a cene nafte su rasle, pa je ukinuto ograničenje cena što je rezultiralo povećanjem za četrdesetak odsto. Ne želim previše da hvalim našu Vladu, ali smatram da je ograničavanje prodajnih marži bolje rešenje”, poručuje Umićević.

Cena nafte, a posebno derivata, predstavlja živi organizam koji se stalno menja, posebno u ovako turbulentnim vremenima, pa je bolje ograničiti marže trgovaca, nego zamrznuti cenu.

Komentarišući nedavni protest Petrola protiv ograničavanja marži, sagovornik kaže da ne veruje da će bilo koji trgovac prestati s poslovanjem zbog takvih mera.

Riječka rafinerija

Privremeno gašenje proizvodnje u Ininoj Rafineriji nafte Rijeka, jedinoj preostaloj u Hrvatsko, loše je po domaće tržište, ističe Umićević.

„Dosad smo, zbog tople zime i drugih okolnosti na tržištu, imali sreće, pa cene derivata iz uvoza nisu rasle otkako je rafinerija zatvorena. Međutim, ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do nestašice derivata, veoma bismo osetili posledice. Vreme će pokazati zašto je potrebno da imamo svoju rafineriju. Razlog za to je vrlo jednostavan – puno je jednostavnije i jeftinije nabavljati sirovu naftu nego naftne derivate, zaključuje hrvatski stručnjak za energetiku Jasminko Umićević.

Izvor: Novi list

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti