Sirovine su suštinski povezane sa svim industrijama u svim fazama lanca snabdevanja. Oni su ključni za snažnu evropsku industrijsku bazu, suštinski gradivni element rasta i konkurentnosti EU. Ubrzani ciklusi tehnoloških inovacija doveli su do stalno rastuće potražnje za KS. Očekivanja su da će buduća globalna upotreba KS udvostručiti do 2030. godine. Trka za KS budila je rastuću zabrinutost za obezbeđivanje KS za privredu EU, pa je Evropska komisija (EK) pokrenula niz koraka u cilju poboljšanja pristupa sirovinama (Evropsku inicijativu za sirovine, 2008. godine; Strategiju industrijske politike EU, 2017. godine, Zakon o kritičnim sirovinama EU, 2023. godine), kako bi odražavala razvoj tržišta, proizvodnje i tehnologije. Komisija, koja je istovremeno angažovana u dijalogu o kritičnim sirovinama sa SAD i Japanom, pridaje veliki značaj listi KS za EU, i svake tri godine (počev od 2011. godine) procenjuje listu KS i ažurira je.
Spisak KS se širi iz godine u godinu. Novi rudarski basenovi i primena novih tehnoloških procesa izdvajanja sirovina iz ruda, još više, omogućili su da se povećava ponuda sirovina širom sveta. Najširi asortiman u ponudi sirovina imaju manje razvijene zemlje, dok pojedine razvijene zemlje nerado crpe svoje izvore. Evropska komisija je za 2023. godinu izdvojila spisak sa 34 KS za EU. Istovremeno, raste njihov značaj u industriji. Naročito dominiraju sektori obnovljive energije, e-mobilnosti, kao i odbrambenog sistema i svemirskih istraživanja. Primena savremenih tehnologija omogućava da se dalje širi pristup proizvodnje, kroz inovacije i nove tehnologije – industrija 4.0. Akcije podržavaju cirkularnu ekonomiju u svakom koraku lanca vrednosti – od proizvodnje do potrošnje, popravke i ponovne proizvodnje, upravljanja otpadom i sekundarnih sirovina koje se vraćaju u privredu.
Kritične sirovine u EU za 2023. godinu
Izvor: Evropska komisija
Napomena: Boldovane – nove sirovine u odnosu na prethodnu listu, žuta pozadina – sirovine od strateškog značaja, asteriks – strateške, a nisu kritične.
Pored uloženih velikih napora i investicija, lanac vrednosti KS nije u potpunosti i homogeno pokriven u industriji EU. Postoji izražena neravnoteža između koraka uzvodno (vađenje) i nizvodnih koraka (proizvodnja i upotreba). S obzirom na veoma ograničenu ponudu KS iz sekundarnih izvora (reciklaža), potreba za pristupom primarnim izvorima, uključujući rude, koncentrate, prerađene ili rafinisane materijale je ogromna i ključna za evropske industrije i povezane poslove, konačno i za ekonomsku korist.
Važno je napomenuti, da je oslanjanje uglavnom na primarne izvore KS posledica odsustva univerzalno usaglašene upotrebe sirovina u cirkularnoj ekonomiji. Iako nekoliko KS ima visok tehnički i realni ekonomski potencijal za reciklažu, i uprkos podsticanju vlada da se krene ka kružnoj ekonomiji, stopa reciklaže (mera udela sekundarnih izvora u snabdevanju sirovinama) KS je generalno niska. Više je razloga za to: tehnologije sortiranja i reciklaže još uvek nisu dostupne po konkurentnim cenama; snabdevanje je trenutno zatvoreno za dugotrajna sredstva (dolazi do kašnjenja između proizvodnje i rashoda, što negativno utiče na sadašnje stope reciklaže); potražnja za mnogim KS raste u različitim sektorima i doprinos reciklaže je uglavnom nedovoljan da se zadovolji potražnja. Sa regulativom se otišlo najdalje (pokriveni su svi koraci), s tim da je administracija spora i glomazna.
Proizvodnja kritičnih sirovina u svetu
Globalnu ekonomiju pogađa rastuća zavisnost za KS, što je posledica ograničene ponude. Istovremeno, njihova primena u naprednim tehnološkim sektorima privreda utiče na sve veću potražnju. Tako raste i strateški značaj KS. Proizvodnja sirovina velikim stepenom zavisna je od istraživanja i ulaganja u njihovu eksploataciju, efikasnu primenu u proizvodnim procesima i tehnologiju koja ih koristi. Proizvodnja KS beleži rastući trend poslednjih godina. Na strani ponude dominira Kina, koja je najveći globalni i EU dobavljač za većinu KS. Do pre nekoliko godina pojedine retke sirovine mogle su se naći samo u Kini, pa je imala dominantan položaj. Druge zemlje su takođe važni globalni dobavljači specifičnih materijala. Na primer, Rusija i Južna Afrika su najveći svetski dobavljači metala platinske grupe, Australija litijumom, SAD berilijumom i helijumom, a Brazil niobijumom.
Mapa glavnih dobavljača kritičnih sirovina EU, 2017. / Izvor: IEA
Prekidi u lancima snabdevanja KS bili su učestali tokom kriznih perioda. Iza brojnih rizika snabdevanja stajale su protekcionističke mere zemalja bogatih KS. Dominirali su razlozi neekonomske prirode. Kakva god njihova priroda u suštini bila, to je dovodilo do poremećaja poslovanja – nestabilnosti na tržištu retkih sirovina, nerealnog porasta cena KS usled prekomerne potražnje, kasnila je skupa tehnologija, zarade u novoj industriji beležile su rastući trend, zahtevan je novi menadžment, kreirana je nova podsticajna politika, pa su shodno tome troškovi poslovanja dramatično rasli. Trpeli su industrijski sektori i grane najrazvijenijih ekonomija.
Vremenom se menjala globalna mapa KS. Rastuću proizvodnju kritičnih sirovina pratila je veća dostupnost, a veća dostupnost ukazivala je na manji pritisak zavisnosti od KS. Na taj način smanjen je rizik unutar lanaca snabdevanja – npr. mapa kritičnih sirovina 2020. godine povoljnija je u odnosu na 2017. godinu. Istovremeno, porast dostupnosti odgovara većem stepen diversifikacije dobavljača što garantuje kontinuitet proizvodnje kod velikih industrijskih zemalja. Smanjenje rizika snabdevanja KS otvara prostor investitorima. Rastu zelene investicije.
Mapa glavnih dobavljača kritičnih sirovina EU, 2020. / Izvor: IEA
Proizvodnja kritičnih sirovina u EU
Mapa proizvođača KS u EU pokazuje niske globalne udele. Ukupna proizvodnja KS je svega 2%. Vredi napomenuti da EU izvlači 34% globalne ponude stroncijuma u Španiji; 14% feldspata u Italiji, Španiji, Francuskoj, Češkoj, Nemačkoj i dr.; 3% volframa u Austriji, Portugalu i Španiji. EU prerađuje i rafinira 49% globalne ponude hafnijuma u Francuskoj; 18% antimona u Belgiji, Francuskoj, Španiji i mnogim drugima; 17% kobalta u Finskoj, Belgiji i Francuskoj; 7% germanijuma u Nemačkoj i Belgiji; 5% silicijum metala u Francuskoj, Španiji i Slovačkoj; 4% nikla u Finskoj, Grčkoj i Francuskoj. Ostale strateške kritične sirovine su u vrednostima statističke greške (do 5%).
Box 1. Primena KS u praksi
Strateške kritične sirovine su posebno važne za proizvode visoke tehnologije a njihova proizvodnja zavisi od pristupa rastućem broju sirovina. Na primer, pametni telefon sadrži i do 50 različitih metala, specifičnih po svojstvima, poput male težine i male veličine. U proizvodnji električnih automobila preko 300 različitih materijala nalazi se u motoru, a većinu čine retke sirovine. Upotreba grafita ima svoju dugu tradiciju –crtanje po zidovima pećina, ukrašavanje grnčarije u Egiptu, vatrostalni materijal za oblaganje kalupa u svrhu pravljenja glatkijih topovskih kugli u srednjem veku, a danas ima široku primenu – olovke, maziva, livničke obloge, lučne lampe, baterije, četke za elektromotore, jezgra nuklearnih reaktora itd. Grafit se ekstenzivno kopa u Kini, Indiji, Brazilu, Severnoj Koreji i Kanadi. Takođe, KS su nezamenljive u solarnim panelima, vetro-turbinama, električnim vozilima i energetski efikasnom osvetljenju. Retke sirovine su značajne i relevantne za borbu protiv klimatskih promena i unapređenje životne sredine. Prema očekivanjima, proizvodnja tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika – neophodnih da EU ispuni svoje klimatske i energetske ciljeve – uticaće na potražnju za određenim sirovinama za faktor od 20 do 2030.
Primena KS je prodrazumevala revidiranje metodologije, koja je donela nekoliko poboljšanja: sistematsko ispitivanje najkritičnijih tačaka u lancu snabdevanja (vađenje i prerada); uključivanje parametra oslanjanja na uvoz i parametra koji se odnosi na trgovinu (na osnovu trgovinskih sporazuma EU); stvarni izvor materijala u EU (domaća proizvodnja plus uvoz), a ne samo globalno snabdevanje; uključivanje supstitucije u rizik snabdevanja i ekonomski značaj i poboljšanje proračuna (raniji fokus bio samo na supstituciji u riziku snabdevanja); konkretnija alokacija sirovina na relevantne aplikacije krajnje upotrebe i odgovarajuće proizvodne sektore, umesto mega sektora, itd.
EK sprovodi proaktivnu politiku zbog uloge industrijskih sektora u privredi EU. Ona se sprovodi kroz niz postupaka: 1) identifikovanje KS (procena, lista); 2) strateški akcioni plan (diverzifikacija izvora snabdevanja, promovisanje reciklaže i zamene, inovacije u tehnologije prerade, povećanje efikasnosti resursa kroz lance vrednosti); 3) diplomatija sirovina (partnerstva); 4) finansiranje istraživanja i inovacija; 5) cirkularna ekonomija u upravljanju resursima (minimiziranje otpada, maximiziranje efikasnosti resursa, upotreba materijala); 6) trgovinska politika (treće zemlje, pristup tržištima); 7) regulatorni okvir (dobar ali nije usklađen, konfliktni ciljevi zemalja članica, politika lokacije, lobističke grupe)
Napomena: prema zvaničnim podacima, predstavnici industrije sirovina na sastancima sa donosiocima odluka u EU, koji se organizuju prosečno 2 puta nedeljno, potroše na lobiranje kod preko 21 milion evra na godišnjem nivou. Industrija se zalaže za veći uticaj, ograničenu transparentnost, manje regulatorne politike, bez NO-GO zona, povoljne podsticaje, itd.
Proizvođači KS u EU, u zagradama udeo globalne ponude, 2016-2020. / Izvor: IEA
Primena kritičnih sirovina u tehnologijama različitih sektora
Doprinos značaja KS najvećim delom dolazi od rastućeg trenda investicija u istraživanja i inovacije (R&I), umesto ranije u istraživanja i razvoja (R&D). Inovacije vode novim tehnologijama, alatima, procesima (rudarenja, proizvodnje, prerade, reciklaže), novim sirovinama i njihovoj široj primeni. Više od decenije rastu ulaganja u zelenu ekonomiju (poslednjih godina i plavu ekonomiju). Udeo zelenih investicija raste u ukupnim investicijama. Najviše ih je u evrima, što je slika konkretnih mera i politika koje sprovodi EK, brojnih inicijativa i rastuće društvene svesti za održivim razvojem i zdravom životnom sredinom. Rastući značaj kritičnih sirovina u narednom periodu vezuje se za nove tehnologije, u oblastima solarne energije, robotike, čipova, blokčein tehnologije, proizvodnje dronova, električnih vozila (automobili, borbena vozila, letilice), itd.
Upotreba kritičnih sirovina u novim industrijskim sektorima / Izvor: IEA
Međutim, proizvodnja KS u EU je daleko ispod njihove potrošnje (dostiže ¼ globalne potrošnje). Otuda su izraženi napori da se poveća upotreba sekundarnih sirovina u okviru cirkularne ekonomije. Na primer, više od 50% nekih metala kao što su gvožđe, cink ili platina se reciklira i pokrivaju više od 25% potrošnje u EU. Međutim, za one koje se koriste u tehnologijama obnovljive energije ili visoko-tehnološkim aplikacijama kao što su retke sirovine, galijum ili indijum, sekundarna proizvodnja daje samo marginalni doprinos. To dodatno povećava ekonomski značaj KS za EU, naročito zbog nedovoljne koncentracije izvora i nedostatka dobrih a pristupačnih zamena.
Pad industrije u EU
Oslanjanje na sirovine i fosilna goriva iz uvoza tradicionalan je problem EU. Do trenutka rapidnog rasta cena sirovina i prekida lanaca snabdevanja ta visoka zavisnost za sirovinama nije ispoljavala velike privredne posledice. Ekonomski i politički pritisci uticali su najviše na razvijene industrijske zemlje članice EU i došlo je do pada u industrijskoj proizvodnji i razmeni gotovih proizvoda. Decenijama unazad, realnom industrijom u EU dominirala je prerađivačka industrija (tj. proizvodnja krajnjih proizvoda i aplikacija) u poređenju sa rudarstvom. Novi trend zelene i digitalne tranzicije ojačao je inicijative prelaska na novu industriju – održivu energiju, digitalizaciju i cirkularnu ekonomiju, međutim stepen zavisnosti za sirovinama ostao je gotovo identičan. Nepromenjen! Ranije, EU je zavisila od fosilnih goriva u najvećem obimu od Rusije (oko 40%), potom Norveške, Kolumbije, USA, Alžira, Iraka i ostalih. Danas, 40% sirovina za industriju vetra, solarnu industriju i proizvodnju jonsko-litijumskih baterija dolazi iz Kine. Slede Brazil, Južno afrička republika, Evropa, Australija, Čile i ostali.
Veliki pritisak na industrije razvijenih zemalja EU i dalje postoji zbog energenata. Istina, pritisak opada od kraja 2021. godine. Poskupljenje uvoza energenata, prelazak na skuplje američke energente, zatvaranje/smanjenje proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, pad investicija, doveli su pada ukupne proizvodnje EU. Asortiman trgovinske razmene blago je promenjen u 2022. godini. Ukupan nivo uvoza bio je 17% veći od nivoa izvoza (udeo uvoza energije bio skoro četiri puta veći od izvoza). Izvozni asortiman se nije značajno promenio – energija je povećala udeo za 2 pp, dok su mašine i vozila smanjile udeo za 1,4 pp. Slično je sa strukturom uvoza – energija je značajno povećala udeo za 9,4 pp, dok je opao udeo mašina i vozila za 4,2 pp i ostalih industrijskih dobara za 2,7 pp. Učešće ostalih proizvoda poraslo je za manje od 1 pp.
Industrija u EU, sektori, 2025=100 / Izvor: autor, podaci Eurostat
Od svih država članica EU Nemačka značajno učestvuje u trgovini medicinskim i farmaceutskim proizvodima (23,9% izvoza EU, 17,5% uvoza EU). Slično je sa gvožđem i čelikom. Skoro tri petine (58,5 %) svih automobila izvezenih iz EU potiču iz Nemačke. Problem dolazi otuda što je za sve ove industrijske sektore visoka zavisnost za energijom, koja beleži dramatičan rast cena i poskupljuje proizvodnju. Gašenje 6 nuklearnih elektrana u Nemačkoj, tokom kratkog vremenskog perioda, uticalo je da lokomotiva EU zapadne u recesiju u 2022. godini (tri uzastopna negativna kvartala). Okolnosti se nisu promenile u EU (struktura razmene), jer je Nemačka povećala uvoz struje iz Francuske (koja se u najvećem procentu obezbeđuje iz nuklearnih elektrana). U istom periodu povećan je uvoz struje iz Srbije, ali u manjem procentu.
Industrijska proizvodnja, 2015=100 / Izvor: autor, podaci Eurostat
Zadati ciljevi dekarbonizacije do 2030. godine bili su definisani striktno za sve članice EU, ali je očigledno da su postavljeni previsoko. Poslednju deceniju odlučno se krenulo u pravcu održive ekonomije, cirkularne ekonomije i dekarbonizaciju. Značajno su povećane zelene investicije u EU (uz Kinu i SAD). Međutim, u kratkom periodu to je delom zanemarilo (usporavanje ili pad) pojedinih tradicionalnih industrijskih sektora. Naime, pad industrijske aktivnosti paralelno se odvijao sa težnjom da se smanjuje upotreba fosilnih goriva. Brojni industrijski sektori svoje proizvodne procese zasnivali su na ovom vidu energije. Vraćanje u pogon termoelektrana na fosilna goriva (tokom Kovid pandemije) bio je pokušaj da se održi planirana proizvodnja. Ipak, bezuspešno. Postojala je tražnja (neelastična) za sirovinama. Razvijene ekonomije EU zapale u recesiju. Žrtva za smanjenu upotrebu fosilnih goriva i manje efekte staklene bašte je bila očigledna. I skupo je plaćena!
Box 2 – Deindustrijalizacije Nemačke
Pad privredne aktivnosti Nemačke, lokomotive EU, delom je posledica višegodišnje deindustrijalizacije. Iako je ekonomski opravdano seliti postrojenja na tržišta sa jeftinom radnom snagom, dostupnim i jeftinim sirovinama, povoljnim poslovnim ambijentom, garancijama države domaćina i sl., problemi su nastali kada je taj odliv bio praćen odlivom ljudskog kapitala (inženjera). Trend je nastavljen u automobilskoj industriji! U drugoj polovini 2023. godine izmeštena je proizvodnja automobila marke BMW, sa 8 i 12 cilindara, iz Minhena (Nemačka) u Hams-hal (Velika Britanija). Istovremeno, uloženo je 600 miliona funti u proizvodnju električnog Mini, automobila iz grupacije BMW. Pored rigorozne regulative postoje politički pritisci da se u EU sprovede zabrana prodaje novih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (dizel i benzin) do 2035. godine. Tome se protive pojedine države članice EU – Italija, Češka, Poljska, Bugarska. Slične tendencije postoje i u Velikoj Britaniji, samo što su mere manje rigidne i uz moguće izuzetke.
Obnovljiva energija u EU
Činjenica je da EU dominira u investicijama u održivu, cirkularnu i zelenu ekonomiju. Činjenica je i da su ove investicije niskog povraćaja i sa većim rizikom, a dugoročno mogu biti od koristi kreatorima politike (rast investicija → novi projekti → održivi razvoj → društvena odgovornost → zaštita životne sredine → društvena odgovornost → rast životnog standarda). Očekivani rezultati delom izostaju u proizvodnji obnovljivih vidova energije u EU. Ili su očekivanja precenjena!?!
Već više od dve decenije, EU je na čelu globalne primene obnovljive energije (gotovo 1/3 budžeta EU u 2023. godini izdvojena je za Prirodne resurse i okruženje, izvor: EK). Usvajanje dugoročnih ciljeva i pratećih mera politike rezultiralo je snažnim rastom upotrebe obnovljive energije širom regiona, sa 9% udela u bruto finalnoj potrošnji energije u 2005. na 16,7% u 2015. godini (izvor: IRENA).
Obnovljivi izvori energije, udeo u proizvodnji energije / Izvor: autor, podaci Eurostat
Međutim, poslednji izveštaji ulivaju nadu da se cilj moguće dostići do 2030. godine
- rekordan pad emisije gasova staklene bašte i proizvodnje energije iz fosilnih goriva (manje zagađenja prati pad industrijske proizvodnje);
- intenzivno unapređivanje proizvodnje čiste energije u narednih 10 godina, kroz:
- unapređenje kapaciteta, i
- iskorišćavanje potencijala;
- striktna primena Evropskog zakona o kritičnim sirovinama.
U 2022. godini pojedine zemlje su ostvarile dobre rezultate (Švedska, Finska, Letonija), dok je većina zemalja članica, čak i onih bogatih (poput Nemačke, Francuske i Italije) ispod proseka EU.
Udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, 2022. / Izvor: autor, podaci Eurostat
Napomena: podaci u %, plava tačka označava ciljanu vrednost za 2030. godinu
Umesto zaključka
Vredno je pomena da novi materijali i KS neće ugasiti stare tehnologije niti će ugroziti ustaljene proizvodne procese. Danas je, recimo, kamen i dalje u upotrebi, iako je njegova dominacija kao osnovnog materijala davno iza nas. Poenta primene i značaja kritičnih sirovina je u naprednim tehnologijama koje čine osnovu održive i cirkularne ekonomije. Neke relativno bogate sirovine, koje tradicionalno podržavaju industrijsku proizvodnju (npr. aluminijum, bakar i ruda gvožđa i čelik) će takođe ostati od suštinskog značaja u zelenim sektorima i njihovim tehnologijama. Drugi materijali, kao što su minerali retkih zemalja (posebno neodimijum i disprozijum), litijum, kobalt ili nikl, takođe preovlađuju u novim tehnologijama i stoga se očekuje da će njihova potražnja značajno porasti. Međunarodna agencija za energetiku predviđa, na primer, da će se u narednih dvadeset godina potražnja sektora čiste energije za materijalima kao što su kobalt, prirodni grafit ili litijum povećati sa dvadeset na više od četrdeset puta. Sve u svemu, u zavisnosti od pretpostavljenog tempa zelene tranzicije, procenjuje se da će potražnja za mineralima (iz energetike, kao i iz drugih sektora) porasti u proseku četiri do šest puta između 2020. i 2030.
Ekonomska trka sirovinama postaje intenzivnija na globalnoj sceni. Kritične sirovine postaju moćna alatka u ekonomskom ratu. Remećenje lanaca snabdevanja je postala legitimna politika konkurencije jer odsustvo redovnog snabdevanja sirovinama omogućava bolju poslovnu poziciju na tržištu. Tako je prostor na globalnoj sceni počeo da pripada i manje razvijenim zemljama i brzorastućim ekonomijama, uprkos političkim pritiscima razvijenih, a od sirovina zavisnih. Amerika strahuje od sve većih kapaciteta Kine u „novim“ industrijama (solarna, električna vozila, litijum-jonske baterije, i dr.). Američka sekretarka finansija g-đa Ženet Jelen (Džordžija, mart 2024. godine) je izjavila da prevelika količina jeftinog izvoza iz Kine može da ugrozi globalne cene i proizvodnju, utičući negativno na industrije razvijenih zemalja, velike kompanije i zaposlenost. Navodi da je slična situacija bila u prošlosti kada je podrška u sektorima čelika i aluminijuma imala za ishod smanjenje industrijske proizvodnje u ostatku sveta. Čak, veruje da će ekonomska politika prekomerne koncentracije u novim sektorima postati rizična po produktivnost i privredni rast kineske privrede. Kako? Čime može potkrepili ovu konstataciju? Ili je to na relaciji pitanja bogatstva Sibira i „navodne“ izjave američke zvaničnice, od ranije, da je Sibir preveliki i da ne bi trebalo da pripada jednoj državi.
Nekada su nafta i gas smatrani za novo zlato, danas su kritične sirovine novi nafta i gas
