Situacija u kojoj se nalazi globalni naftni sektor je prilično izazovna. Koje fokuse rada Nacionalnog naftnog komiteta vidite kao glavne u narednom periodu?

Iako se veliki broj analitičara bavi prognozama vezanim za naftu, verujem da niko nije mogao da prognozira scenario koji danas živimo. Kada je pandemija zaustavila ceo svet to je bio do tada neviđeni šok za privrede sirom sveta koji je uticao na gotovo svakog pojedinca menjajući mu ponašanje, poslovni i privatni život. Način na koji smo svi morali globalno da se menjamo i prilagođavamo bio je na neki način zajednički imenitelj koji je omogućio da se ceo svet prilagodi novoj situaciji. Za razliku od tog, ovaj drugi šok koji je donela energetska kriza, donela je podele, svrstavanje i nametnute izbore koji često nemaju nikakvo uporište u ekonomiji. Pokidani lanci snabdevanja, otežana logistika i rastuća tražnja u uslovima višestrukih ograničenja na strani ponude predstavljaju, prema mom mišljenju, ključne izazove trenutka u kome danas poslujemo i sigurno su to i najvažnija pitanja na kojima je potrebno da angažujemo svoje potencijale. Kao NNKS, naši planovi su usmereni na aktivnosti na uspostavljanju dijaloga sa ključnim nacionalnim akterima, proširenju saradnje sa drugim naftnim komitetima kroz regionalne i međunarodne projekte i inicijative.

Koji su Vaši lični prioriteti na kojima se angažujete u funkciji generalnog sekretara Nacionalnog naftnog komiteta Srbije?

Ja sam zapravo deo Nacionalnog naftnog Komiteta Srbije od samog osnivanja, ali je moj dosadašnji angažman bio vezan za Radnu grupu za analizu tržišta i obračun potrošnje derivata u Srbiji. Ponudu da preuzmem poziciju generalnog sekretara sam doživela kao odličnu priliku za proširenje međunarodne saradnje i davanje ličnog doprinosa da naša industrija što uspešnije prati savremene tendencije. Moji prethodnici koji su obavljali ovu funkciju su imali odlične rezultate i to me obavezuje da i buduće aktivnosti moraju biti u skladu sa visoko postavljenim standardima.

Prioriteti će za mene biti unapređenje međunarodne razmene znanja, saradnja sa državnim organima, razvoj mladih profesionalaca uz intenziviranje saradnje sa univerzitetima i promocija naftne i gasne privrede kao perspektivne karijere za mlade stručnjake.

U kom pravcu vidite saradnju sa Svetskim naftnim savetom (WPC)?

Saradnja sa WPC-om je bila veoma uspešna u prethodnih 10 godina i mi ostajemo posvećeni aktivnom učešću i davanju doprinosa globalnim ciljevima Svetskog naftnog saveta. Naša ambicija je da budemo među najaktivnijim članicama i da, uprkos tome što smo relativno mali na globalnom nivou, naše učešće bude važno i zapaženo, kao i do sada. Intenziviraćemo saradnju sa članicama, pre svega koristeći razmenu znanja i iskustava kroz mrežu ove svetske organizacije čije nam članstvo upravo to i omogućava. U planu nam je organizacija regionalne radionice u koju bi bilo uključeno više nacionalnih komiteta iz okruženja, a na kojoj bi se razmotrile teme koje su aktuelne za našu industriju, ali i region. Samo kroz dobru saradnju i komunikaciju možemo smanjiti rizike poslovanja i povećati šanse da se kroz krizni period prođe sa najmanje moguće štete po poslovanje. Takođe, naša delegacija će uzeti učešća na konferenciji WPC u Kazahstanu u septembru ove godine.

Imali ste prilike da u Hjustonu na Kongresu WPC-a čujete mnogo o digitalizaciji naftne industrije? Koji je Vaš stav o ovom procesu i kako ocenjujete napredak u ovoj oblasti u naftnoj i gasnoj industriji u Srbiji?

U Hjustonu je bilo mnogo interesantnih izlaganja, ali ako bi trebalo da izdvojim tri glavne reči koje su prožimale Kongres to bi bilo „zeleno“, „tranzicija“ i „digitalno“. Pandemija je samo ubrzala procese digitalizacije u celom svetu i u gotovo svim industrijama, pa tako i u naftnoj privredi. Mnogi procesi su se menjali „u letu“, ali se nije gubilo u efikasnosti-gorivo i energenti su stizali gde i kad je bilo potrebno. Danas se pažnja u digitalizaciji posvećuje više upravljanju raspoloživim podacima, konsolidaciji tehnologija i integraciji brojnih aplikacija koje su doživele hiperprodukciju nakon inicijalnog buma.

Naftna i gasna industrija u Srbiji u digitalizaciji ne zaostaje za ovim trendovima, što smo i prikazali u Hjustonu u zapaženoj prezentaciji koju je na ovu temu održao generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev.

Često se, nepravedno u javnosti naftna industrija smatra „starom“. Kako gledate na dalji rad Komiteta mladih profesionalaca NNKS-a?

Uloga mladih u našoj industriji je zaista od suštinskog značaja za razumevanje razvojnih perspektiva naše industrije, njenog nasleđa i koliko je važno da se pripremimo za budućnost. Na čelu smo brzih transformacija naših kompanija i naše industrije vođene tehnološkim, ekološkim i nepredvidivim geopolitičkim dešavanjima. Imamo plan i veliku želju da osnažimo našu novu generaciju, studente i da mladim profesionalcima obezbedimo prvenstveno komunikacionu i razvojnu platformu kroz koju bismo razmenom znanja i umrežavanjem obezbedili da oni budu uspešni akteri budućnosti i novi lideri naše industrije.

Imate dugogodišnje iskustvo rada u naftnom sektoru. Koliko vam to pomaže u obavljanju funkcije generalnog sekretara?

U naftnom sektoru radim već više od 20 godina kroz angažmane u više multinacionalnih kompanija. To iskustvo mi značajno olakšava komunikaciju kao generalnom sekretaru pošto se posle toliko godina svi u našoj branši u Srbiji, pa i regionu, dobro poznajemo i sarađivali smo u poslu ili kroz različite projekte. Na ovaj način mnogo brže prepoznajemo zajedničke teme koje možemo razmatrati u okviru aktivnosti NNKS-a. Primer toga je bila veoma brzo organizovana radionica o fiskalizaciji u martu ove godine, koju smo priredili u rekordnom vremenu u momentu kada se veći broj kompanija susretao sa brojnim dilemama vezano za primenu nove regulative. Kada prepoznamo zajedničke probleme i uključimo adekvatne i kompetentne predstavnike relevantnih institucija, mnogo se lakše dolazi do rešenja.

Kako iz vašeg iskustva gledate na aktuelan trenutak izazovnog položaja naftne industrije i dalji razvoj ovog sektora?

Energetska kriza kojoj svedočimo pokazuje sav značaj koji naša industrija ima za globalni razvoj, posebno nakon pandemije kovid virusa. Naftni sektor u potpunosti shvata svoju odgovornost u oblasti obezbeđivanja energetske stabilnosti i zato u fokus stavlja stalno unapređenje kompetencija svojih ljudi, najviši standard primenjenih tehnologija, modernizaciju opreme i digitalizaciju u svim segmentima. Ono što je veoma važno jeste da se akcenat posebno stavi na održavanje i uvećavanje nivoa investicionih ulaganja u naftnu privredu, što se u prethodnom periodu pokazalo kao jedan od ključnih faktora za generisanje krize na strani ponude. Iskreno se nadam da ćemo na sledećem Kongresu u Kalgariju 2023. godine ponovo razgovarati o razvojnim temama naše industrije, umesto raznih kriznih scenarija koje sve kompanije razrađuju ovih dana u uslovima globalne neizvesnosti.

Izvor: Kvartalni bilten NNKS