Da li je čovek spreman da život promeni da bi smanjio klimatske promene?

Kriza ne sme da nadjača zelenu tranziciju

Za termoelektrane tek slede izazovi, poput taksi (CBAM) koje će morati da plaćaju, a ta sredstva će biti namenjena za izgradnju kapaciteta obnovljivih izvora energije. Na terenu prepoznajemo povećanje ekološke svesti među stanovništvom, koje se , između ostalog, ogleda u sve većem interesovanju građana za ugradnju solarnih panela na vlastite domove, kaže Dragan Ostić, asistent na programu „Energija i klimatske promene"

Dugoročno posmatrano, resursi koje koristimo za proizvodnju energije će se kad-tad iscrpiti. Zbog toga je bitno da idemo u pravcu razvoja kapaciteta obnovljivih izvora energije. Ovo poručuje Dragan Ostić, asistent na programu „Energija i klimatske promene“, govoreći o energetskoj krizi, energiji iz termoelektrana, izazovima zbog energenata i drugim aktuelnim temama.

Imajući u vidu obnovljive izvore energije i krizu energenata sa kojom se svet suočava, koliki je izazov za zemlje poput BiH da ispoštuju zelenu agendu?

„Biće izazovno, ali kriza nas ne sme sputati. Trenutna energetska kriza nije permanentno stanje. Ona je, kratkoročno posmatrano, privremenog karaktera. Dugoročno posmatrano, resursi koje koristimo za proizvodnju energije će se kad-tad iscrpiti. Zbog toga je bitno da idemo u pravcu razvoja kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Ono što mi vidimo na terenu jeste povećanje ekološke svesti među stanovništvom, koje se ogleda u sve većem interesovanju građana za ugradnju solarnih panela na vlastite domove, u sve češćem traženju saveta oko individualnog načina delovanja za smanjenje zagađenja vazduha, u sve češćem podizanju glasa običnih građana protiv projekata štetnih po životnu sredinu.”

Filteri neophodni u radu termoelektrana

Neke zemlje, poput Nemačke, najavile su otvaranje zatvorenih termoelektrana zbog nestašice gasa. Koliko će se ovakve odluke odraziti na ispunjavanje planova za smanjenje prljave energije?

„Narativ u kome se Nemačka jednim uvijenim ohrabrenjem ističe kao povratnik termoelektranama ne treba da nas usmerava ka oportunističkom delovanju i kratkoročnom sagledavanju stvari koje podrazumeva otvaranje novih termoelektrana i veštačkog produženja rada postojećih. Nemačka svoje kapacitete OIE razvija dobrih 40 godina. Uložili su značajna sredstva u razvoj tehnologija. Njihove termoelektrane ne koriste ništa manje štetna goriva nego naše, međutim oni koriste razne filtere, posluju po standardima, ne zagađuju svoje reke ispuštanjem štetnih materija u njih.

TE Ugljevik ne koristi filtere za odsumporavanje jer im se ne isplati. Gacko ih uopšte nema. Rudnik Kamengrad pored Sanskog Mosta zagađuje reku Blihu do neslućenih razmera. U tome je razlika, u savesnom delovanju.“

Budžet za OIE

Koji su najveći izazovi BiH u ovom trenutku kada govorimo u termoelektranama koje su i dalje poprilično aktivne?

„Za njih tek slede izazovi, poput taksi (CBAM) koje će morati da plaćaju. Takse podrazumevaju namete u vidu finansijskih sredstava koja će se slivati u budžet namenjen za izgradnju kapaciteta obnovljivih izvora energije. U jednu ruku, termoelektrane će finansirati svoju propast.”

Sa dolaskom zime aktiviraće se priča o zagađenom vazduhu. Živimo u zemlji u kojoj se meri veoma nezdrav vazduh. Kako se boriti protiv toga?

„Podaci koje dobijamo iz uređaja sa krova zgrade opštine Ugljevik, koji smo u saradnji sa opštinom i organizacijom Bankwatch postavili u maju, su zabrinjavajući. Granične vrednosti su premašene više puta, na sedmičnom nivou. A, pričamo o letnjem periodu godine, kada zagađenje nije toliko izraženo. Zamislite samo o kakvim se brojevima radi tokom zimskog perioda. I većina tog tereta pada na stanovnike sela i opština u kojima se nalaze termoelektrane. Oni najviše ispaštaju.

Kako se boriti protiv toga? Postepenim zatvaranjem termoelektrana i postavljanjem filtera (filtera koji će raditi, a ne da se postavljaju pro forme na postojeće termoelektrane, prelaskom na obnovljive izvore energije i, samim tim, očuvanjem životne sredine.”

Vetroelektrane

Vlada Republike Srpske donela je Odluku o osnivanju „Vetroparkovi Elektroprivrede Republike Srpske“. Isti dan je i Vlada Federacije BiH dala saglasnost za izgradnju vetroelektrane i fotonaponske elektrane. Je li budućnost BiH u energiji vjetra?

„To je, svakako, velika vest. Uvek koristimo priliku da istaknemo da dva vetroparka u BiH proizvode istu količinu električne energije kao i sve do sada izgrađene male hidroelektrane, a izgrađeno ih je 120 u Bosni i Hercegovini. Međutim, ono što država ovde treba da uradi jeste da javna dobra koristi za dobrobit svih nas, a ne samo za bogaćenje pojedinaca ili privatnih kompanija. Sve češće imamo slučajeve u kojima su ugovori netransparentni, gde se pojavljuju investitori sumnjive poslovne pozadine, što je naša višedecenijska rak-rana. Nadamo se da to neće biti slučaj sa vetro i solarnim parkovima.”

Klimatske promene

Imajući u vidu da živimo u vremenu krize, prvo je bila pandemija, sad je rat u Ukrajiji, pa se sve manje priča o klimi i klimatskim promjenama i ljuskom uticaju na planetu. Kakva nam je budućnost ako nastavimo ovim putem korištanja prljave energije?

„Što se tiče prisustva prioritetnih tema u medijima, ratovi i globalne pandemije imaju prednost u odnosu na klimatske promene, prvenstveno zbog toga što su vidljiviji i opipljiviji, pa je i pretnja značajno izraženija u poređenju sa klimatskim promenama. Ako nastavimo ovim putem, ublažavanje posledica klimatskih promena postaće tema broj jedan, što nikome ne ide na ruku. Naravno da o temi klimatskih promena treba da se priča i da se na tom polju intenzivno deluje. Međutim, mnogo je bitnije raditi na tome da ne dođemo u situaciju da spašavamo planetu kada za to već postane kasno. A upravo na vrhuncu pandemije smo bili svedoci toga koliki je značaj prirode, zdrave životne sredine, otvorenog prostora i čistog vazduha.

Izvor: Buka

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti