U Hrvatskoj neodrživ sistem podsticaja za OIE

Krizne mere EU ugrožavaju investicije u čistu energiju

Primena kriznih mera prepuštena je nacionalnim vladama, što bi moglo da izazove narušavanje integrisanog tržišta električne energije u Evropskoj uniji. U industriji obnovljivih izvora energije vlada zabrinutost da bi šarenilo različitih ograničenja cena, koje su jednostrano uvele pojedine zemlje EU-a, moglo da ugrozi ugovore o kupovini električne energije (PPA), koji je ključni alat u izgradnji kapaciteta obnovljive energije.

Hitne krizne mere EU radi ublažavanja tereta visokih cena energije za potrošače, reskiraju stvaranjem različitih intervencija širom Evrope i smanjenjem ulaganja u obnovljive izvore energije, upozorili su izvori iz te industrije. Evropska komisija predložila je dve mere za preraspodelu vanrednih prihoda koje su neke energetske kompanije ostvarile zbog uticaja skokovitog rasta cena gasa na energetsko tržište. Ključne mere su: ograničenje prihoda od prodaje tehnologija za proizvodnju električne energije kao što su obnovljivi izvori energije i nuklearna energija, koje je Komisija utvrdila na 180 EUR/MWh i porez kompanijama koje rade s fosilnim gorivima, koji bi trebalo da donese barem 33% viška dobiti ostvarene u fiskalnoj 2022. godini.

Različite koristi

Primena mera je prepuštena nacionalnim vladama i izaziva zabrinutost da će industrija i domaćinstva imati različite koristi, zavisno od toga u kojoj se zemlji nalaze.

„Predlozi za povrat ekstra dobiti vrlo su nejasni i u osnovi je njihova implementacija prepuštena državama članicama. Iako zvuče prilično dobro, njihova primena bi mogla da bude fragmentirana, što je veliki problem“, rekao je Bram Claeys iz Regulatory Assistance Projecta, istraživačkog centra za klimu i energiju. Brisel procenjuje da bi zemlje EU mogle da iskoriste te mere za prikupljanje 142 milijarde evra kao podršku potrošačima u problemima i ulaganje u čistu tehnologiju i energetsku efikasnost.

Neujednačena primena mera

Neujednačena primena takođe rizikuje narušavanje tržišta električne energije u EU i poništavanje godina rada na integraciji nacionalnih tržišta električne energije širom Evrope, upozorio je Claeys. Kada je prošle nedelje predstavila hitne mere, Evropska komisija je imala za cilj da osigura koordinisan pristup u nacionalnim odgovorima na energetsku krizu.

Ograničenje prihoda odnosi se na celu EU i postavljeno je dovoljno nisko da više pogodi proizvodnju električne energije utemeljenu na fosilnim gorivima, nego energiju proizvedenu iz nuklearnih i obnovljivih izvora, koji su jeftiniji za proizvodnju i zadržaće visoke profitne marže, čak i uz ograničenje prihoda od 180 €/MWh.

Zabrinutost u industriji OIE

Međutim, fleksibilnost vlada EU da zadrže već postojeće nacionalne gornje granice cena ili postave niže, izaziva zabrinutost u industriji OIE.

„Država članica bi mogla da odluči, ukoliko su joj te informacije dostupne, da odredi, na primer, nižu gornju granicu prihoda za nuklearke i obnovljive izvore energije, na osnovu toga što su njihovi nivelirani troškovi obično niži“, objasnio je zvaničnik EU.

Samo jedinstveno ograničenje

Šarenilo različitih ograničenja cena, koje su jednostrano uvele pojedine zemlje EU-a, stvorilo bi neizvesnost ulaganja, upozorava WindEurope, industrijsko telo.

„Ograničenje prihoda od vetra za celu EU trebalo bi biti upravo to – jedinstveno ograničenje za celu EU. Omogućavanje zemljama da odstupe od toga i imaju niže gornje granice stvara zbrku i neizvesnost – a usporiće i ulaganja koja su nam preko potrebna,” rekao je izvršni direktor WindEurope Giles Dickson.

Neizvesnost za solarnu energiju

Slične strahove izrazila je industrija solarnih tehnologija.

„Jako žalimo zbog mogućnosti da države članice postave nižu gornju granicu prihoda na nacionalnom nivou”, rekla je Naomi Chevillard, rukovodilac regulatornih poslova u SolarPower Europe.

To, kako je dodala, stvara veliku neizvesnost za ulagače i ugrožava integritet i jedinstvo tržišta EU, zbog čega bi Evropska komisija trebalo da postavi osnovni nivo proporcionalnosti za nove gornje granice.

Potrebni PPA ugovori

Solarna industrija je, takođe, izrazila zabrinutost da bi, ukoliko bi se cena snizila, to moglo da pogodi ugovore o kupovini električne energije (PPA), ključni alat u izgradnji kapaciteta obnovljive energije.

 U međuvremenu, svaka gornja cena mora da dolazi s mogućnošću dugoročnih ugovora o maloprodaji toplotne i električne energije.

Neusklađenost ograničenja

Subvencionisanje visoke cene proizvodnje struje iz fosilnih izvora obnovljivim izvorima, bez dugoročnih ugovora o snabdevanju na maloprodajnom tržištu grejanja i električne energije, bilo bi besmisleno, smatra struka. Sama Evropska komisija upozorila je na neusklađenost ograničenja koja „mogu da dovedu do značajnih distorzija između proizvođača u Uniji, s obzirom da se proizvođači takmiče širom EU na integrisanom tržištu električne energije“.

Ministri EU trenutno razmatraju predloge i trebalo bi da se dogovore o njima na hitnom sastanku planiranom za 30. septembar.

Izvor: Energetika-net

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti