Nasledili ste dugogodišnjeg direktora Martina Novšaka i od ovog meseca preuzeli upravljanje GEN energijom. Šta ste prvo uradili?

Počeo sam prvog aprila i nadam se da to nije bila prvoaprilska šala. Ja se bavim energetikom dosta dugo i prva stvar je da upoznate saradnike. Potrebno je vreme da se prilagodite i da se saradnici prilagode vama. Na neki način, ovo je stres za sve.

Donedavno ste bili državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, pre toga ste bili na čelu Holdinga Slovenske elektrane i Termoelektrane-toplane Ljubljana. Vaše imenovanje za generalnog direktora, međutim, izazvalo je dosta neslaganja u lokalnoj zajednici. Između ostalog, tu su i navodi o političkom kadriranju.

Naravno, to je bilo političko kadriranje, jer je država Slovenija 100% vlasnik GEN energije. Mesna zajednica, neki gradski odbornici, optužili su me za nekompetentnost. Nisam tvrdio da sam stručnjak za nuklearnu bezbednost. Ali, oko sebe imam vrhunski tim. Kompetentan sam i imam znanja iz menadžmenta, iz upravljanja projektima. Odazvao sam se pozivu gradonačelnika Krška, Gradskog veća, da im se predstavim. Bez da se, apriori, vrednosni sudovi daju unapred. Mislim da neće biti rezervi. Na kraju Vrbina, odlagalište nisko i srednje radioaktivnog otpada, dobiće svoj epilog. Što znači da će biti izdata građevinska dozvola, a to je preduslov za produženje životnog veka bloka 1.

Između ostalog, zabrinuti su da ćete preseliti sedište GEN energije u Ljubljanu? Da li ima mesta za brigu?

Ne znam otkud ta informacija. Niko nikada nije rekao da će se sedište preseliti. Sedište je ovde, utkano je u lokalnu sredinu. Većina zaposlenih dolazi iz lokalne sredine. I taj strah je potpuno nepotreban.

Kako biste ocenili stanje na tržištu energije, posebno električne energije?

Krajem prošle godine cene su počele da rastu. Nikome nije bilo jasno zašto. Setite se, cena električne energije dostigla je iznos od 350 evra po megavat-satu. Cena prirodnog gasa je rasla i padla. Mislim da je ovo jedna geopolitička situacija koja se, prema mojim predviđanjima, neće smiriti narednih pet do 10 godina. Ovde ćemo morati mnogo da uradimo da bismo shvatili da je, uprkos krizi, ovo prilika da  ograničimo zavisnost od prirodnog gasa.

Slovenija, nažalost, 100% zavisi od ruskog gasa. Imamo još dosta neiskorišćenog hidropotencijala na raspolaganju, imamo solarnu energiju, imamo geotermalnu energiju… Stoga, drugi blok Nuklearne elketrane (NE) Krško je stvarnost.

U kojoj fazi je trenutno taj projekat?

Projekat je prošle godine dobio energetsku dozvolu, što je naravno prvi korak. Ovo ne znači konačnu investicionu odluku. Moramo biti svesni da nuklearna energija doživljava renesansu. Sve zemlje koje imaju nuklearnu elektranu će razmišljati o dogradnji ili o novim proizvodnim kapacitetima. Zato je toliko važno da se odluka o drugom bloku donese što pre. Istovremeno, uveren sam da će 2033. godine drugi blok biti napravljen.

Da li je država za taj projekat?

Država, inače, ne bi izdala energetsku dozvolu, da je drugačije. Slovenija je odlučila da se povuče iz upotrebe uglja, fosilnog resursa, do 2033. godine. Nemamo drugu opciju, prilika je u nuklearnoj energiji, što pokazujemo sa više od 40 godina odličnog, bezbednog i pouzdanog rada prvog bloka (NE Krško).

Kakav je odnos javnosti prema ovom objektu? Često se govori o mogućem referendum.

U poslednjih 40 godina, od kada ova elektrana radi, jednu trećinu svoje proizvodnje Slovenija dobija iz nje. Tako da mislim da nema negativnog raspoloženja u javnosti. Sada sa 10-godišnjim završenim projektom nadogradnje bezbednosti, za koji smo inače izdvojili 400 miliona evra, ova nuklearka je jedna od najbezbednijih na svetu. Referendumi u Sloveniji su način igranja na emocije ljudi, ali mi moramo da ih informišemo kakve će koristi imati.

Razmišljate li o saradnji sa Hrvatskom?

Hrvatska je ponudila nastavak saradnje, odnosno, da kao i do sada polovina proizvodnje električne energije ide Hrvatskoj, druga polovina ostaje u Sloveniji. I ovo je jedan od relativno dobrih primera dobre prakse, kako se, uprkos odnosu 50:50, može živeti. Prihvatamo njihov predlog za učešće u drugom bloku ali prvo, želimo da zatvorimo finansijsku konstrukciju. Međutim, ove ponude su i dalje na stolu, ne samo iz Hrvatske, već dolaze i iz dugih zemalja.

Šta nas čeka ako se za to ne opredelimo?

Ako ne bude ovog novog objekta, u Sloveniji ćemo imati nestašicu dve trećine struje po isteku veka nuklearke. Konkretno, po završetku njenog produženja života. To je za 10, 11 godina. Može se desiti i da zavisimo od uvoza. Međutim, ne verujem da će građani biti spremni da plaćaju više cene struje. Već su suočeni sa poskupljenjima, videli smo dosta protesta ili zle volje. Ovo je deo nacionalne bezbednosti, sa kojim se ne može igrati.

Kada bi se pouzdano snabdevanje energijom u Sloveniji moglo zasnivati uglavnom na obnovljivim izvorima energije (OIE)?

Slovenija ima pouzdano snabdevanje električnom energijom I nikada nije patila od nestašice. Tačno je da, u zavisnosti od hidrologije, od uvoza zavisimo oko 15-17, u lošim godinama 20 odsto. Ne možemo se oslanjati samo na OIE. Noću sunce ne sija…

Izbor: ePosavlje