Dugoročni uticaj veštačke inteligencije jedna je od tema o kojima se u Silicijumskoj dolini najviše polemiše. Izvršni direktor Nvidije Džensen Huang smatra da će AI promeniti svaki posao i verovatno omogućiti četvorodnevnu radnu nedelju. Drugi tehnološki lideri idu još dalje: Bil Gejts smatra da ljudski rad uskoro možda neće biti potreban „za većinu stvari“, dok Ilon Mask veruje da za manje od 20 godina većina ljudi uopšte neće morati da radi.

Iako ove prognoze mogu zvučati ekstremno, one nisu samo moguće – već su i verovatne, smatra Džefri Hinton, britanski informatičar poznat kao „kum veštačke inteligencije“. Prema njegovom upozorenju, tranzicija bi mogla da izazove veliki ekonomski potres i ostavi milione radnika bez posla.

„Čini se veoma verovatnim velikom broju ljudi da ćemo dobiti masovnu nezaposlenost koju će izazvati AI“, rekao je Hinton u razgovoru sa senatorom Bernijem Sandersom sa Univerziteta Džordžtaun u novembru 2025. godine.

„A ako se pitate odakle će ovi ljudi dobiti približno bilion dolara koje ulažu u data centre i čipove… jedan od glavnih izvora novca biće prodaja AI sistema ljudima koji će obavljati posao radnika mnogo jeftinije. Dakle, ovi ljudi se zaista klade na to da će AI zameniti veliki broj radnika“, nastavio je Hinton.

Hinton je poslednjih godina sve glasniji u kritikama prioriteta velikih tehnoloških kompanija. Kako je ranije rekao za Fortune, industriju sve manje pokreće naučni napredak, a sve više kratkoročni profit, što dodatno podstiče nastojanja da se ljudski rad zameni jeftinijim AI sistemima.

Njegova upozorenja dolaze u trenutku kada se sve više preispituje ekonomska održivost AI industrije. OpenAI, kompanija koja stoji iza ChatGPT-a, prema procenama HSBC-a iz novembra 2025. godine, ne očekuje profit pre 2030. godine, dok bi joj za nastavak rasta moglo biti potrebno više od 207 milijardi dolara.

Budućnost AI-ja i dalje je obavijena maglom

Hintonov put od jednog od ključnih ljudi u razvoju veštačke inteligencije do njenog glasnog kritičara pokazuje koliko su ulozi veliki. Nakon što je 2023. napustio Google kako bi slobodnije govorio o rizicima AI-ja, postao je jedan od najpoznatijih skeptika kada je reč o budućnosti ove tehnologije. Prošle godine dobio je Nobelovu nagradu za svoj pionirski rad u oblasti mašinskog učenja.

On priznaje da će veštačka inteligencija otvoriti i nova radna mesta, kao što predviđaju brojni tehnološki lideri. Ipak, ne očekuje da će broj novih poslova biti ni približno dovoljan da nadoknadi one koji će nestati.

Istovremeno, Hinton upozorava da sve prognoze – uključujući i njegove – treba uzeti sa velikom dozom opreza.

„Pokušaj da se predvidi njena budućnost biće veoma težak. To je pomalo kao kada vozite kroz maglu. Možete jasno da vidite 100 metara ispred sebe, dok na 200 metara ne vidite ništa. Mi možemo jasno da vidimo šta će se dešavati godinu ili dve unapred, ali za 10 godina nemamo pojma šta će se dogoditi.“, rekao je Hinton Sandersu.

Ono što je izvesno jeste da AI neće nestati, a stručnjaci smatraju da će najbolje proći radnici koji se prilagode promenama i koriste ovu tehnologiju kako bi unapredili svoje veštine i produktivnost.

Berni Sanders upozorava da je ugroženo 100 miliona radnih mesta

Senator Berni Sanders pokušao je da proceni razmere problema. U izveštaju objavljenom u oktobru 2025. godine, koji se delimično zasnivao na procenama generisanim uz pomoć ChatGPT-a, upozorio je da bi gotovo 100 miliona radnih mesta u SAD moglo biti ugroženo automatizacijom.

Među najugroženijima su radnici u restoranima brze hrane, korisničkoj podršci i poslovima koji zahtevaju fizički rad, ali bi značajne promene mogle da pogode i kancelarijska zanimanja, uključujući računovođe, programere i medicinske sestre.

„Ovo nije samo ekonomsko pitanje. Rad, bilo da je reč o domaru ili neurohirurgu, sastavni je deo ljudskog života. Velika većina ljudi želi da bude produktivan deo društva i da doprinosi svojoj zajednici. Šta se dešava kada se taj ključni deo ljudskog postojanja ukloni iz naših života?“, napisao je Sanders u autorskom tekstu za Fox News.

Slična upozorenja izneo je i senator Mark Vorner, koji smatra da bi poremećaj na tržištu rada najpre i najteže mogao da pogodi mlade ljude. Prema njegovoj proceni, nezaposlenost među ljudima koji su nedavno završili fakultet mogla bi da dostigne čak 25 odsto u naredne dve do tri godine.

„Pogledajmo činjenicu da nismo uradili ništa kada je reč o društvenim mrežama. Ako na isti način reagujemo na AI i ne uvedemo zaštitne mehanizme, mislim da ćemo jednog dana zažaliti zbog toga“, rekao je Vorner za medije.

Izvor: Fortune