Kupci iz Jugoistočne Azije ostavili EU bez gasa iz Irana i Turkmenistana

Države Jugoistočne Azije velika su konkurencija EU u kupovini gasa iz Turkmenistana, poslednje države na čiji gas je EU računala. Odsečena od gasa iz Irana i Turkmenistana EU će morati da pravi kompromis u dogledno vreme. Stoga procenjujem da će se politika evropskih sankcija prema Rusiji, odnosno, ruskim energentima – pre svega gasu, uskoro završiti. A sa njima i ratna dejstva u Ukrajini.

Indija teži da postane glavna metalurška sila u svetu, a za to joj je potrebna energija – velika količina energije, između ostalog i velike količine gasa – kako iz Rusije, tako i iz Srednje Azije. I Pakistan ima ambicije. Želi da dostigne novi nivo industrijskog razvoja. A za to mu je neophodan prirodni gas. I sve zemlje u susedstvu Indije i Pakistana suočavaju se sa deficitom energenata, i nisu niti nameravaju da ga dele. Podsećanja radi, 40 procenata ljudi na planete živi na području Indije, Pakistana, Bangladeša, Indokine, Indonezije…

Posredstvom Rusije, padom marionetske vlade u Avganistanu, čini se da je taj problem sa energentima rešen. Ključne države u ovim projektima su Iran i Turkmenistan. Iran je država koja je posle Rusije druga po istraženim rezervama prirodnog gasa. Veruje se da Turkmenistan ima četvrte najveće rezerve gasa u svetu, koji, trenutno, izvozi mahom u Kinu.

Značaj TAPI i IPI gasovoda

Pakistanski tok je strateški prodor Rusije na jug. Projekat gasovoda Pakistanski tok (PSGPP) treba da omogući isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) iz obalnih područja Pakistana u industrijske oblasti na severu zemlje, saopštilo je maja 2021. godine rusko Ministarstvo energetike.

Ali, to je tek početak ekonomskog povezivanja država Jugoistočne Azije. Ovih dana mediji pišu da Rusija nastavlja da širi svoje strateško prisustvo u ključnim tačkama na karti sveta. U ovom slučaju nije reč o vojsci i mornarici, nego o energetici, tačnije o gasovodima TAPI (gasovod koji povezuje Turkmenistan sa Avganistanom, Pakistanom i Indijom) i IPI (gasovod povezuje Iran, Pakistan i Indiju).

Gasovodi do Indije zaslužuju puno više od par rečenica, jer je reč o projektima koji povezuju Iran, Pakistan i Indiju – sa jedne strane, dok sa druge strane povezuju Turkmenistan, Avganistan, Pakistan i Indiju. Teritorije koje je vlada u Vašingtonu smatrala za svoje ekskluzivno pravo.

U trenutku kada su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu postalo je jasno da je ostalo još samo da se Indija i Pakistan dogovore.

U Islamabadu je nedavno završen bilateralni sastanak na kome su grupe tehničkih stručnjaka iz obe zemlje potvrdile spremnost da realizuju projekat. Duž trase potencijalnog gasovoda počeće geološko-istraživački radovi.

Ideja o projektu nastala je u teškom trenutku. Ali, da nije ovakvih trenutaka i lidera ni svet ne bi bio isti. Veštačka podeljenost, od spolja nametnute razlike držale su najmnogoljudniji deo sveta u permanentnom siromaštvu.

Da bi se razumela ideja i cilj ovakvog projekta, važno je podsetiti da je Pakistan zemlja sa više od 220 miliona ljudi. Indija ima više od milijardu i dvesta miliona stanovnika. Podaci pokazuju da ceo jugozapadni deo zemlje, duž granice sa Iranom i Avganistanom, praktično nema sopstvena kogeneraciona postrojenja, a u regionu severno od Islamabada jedini izvor energije predstavlja nekoliko hidroelektrana malog kapaciteta. Dakle, da bi se Pakistan razvio neophodne su velike količine energije.

Realizacija gasovoda Pakistanski tok, čiji je kapacitet 12,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje obezbediće gorivo za nove elektrane,koje će napajati industrijska preduzeća u Pandžabu, na granici sa Indijom. Ukoliko projekat uspe, gasovod se može pružiti i do prestonice.

Koji su interesi Rusije?

Počnimo od gasovoda TAPI (Turkmenistan – Avganistan – Pakistan – Indija), u kome je Rusija imala ulogu tehničkog garanta, kao i dobavljača opreme i cevi. Krajnji primalac gasa je Indija. Ali, sve tranzitne zemlje imaju ogromnu potrebu za gasom. Stoga će jasno tražiti svoj udeo ugljovodonika. Što se tiče Pakistana, u skladu sa uslovima projektnog zadatka Pakistanskog toka, taj gasovod bi trebalo da se u području grada Multana uključi u gasovod IPI.

Ukupan kapacitet ta dva gasovoda, u toj tački, iznosiće 55 milijardi kubnih metara, što u potpunosti odgovara kapacitetu bilo kog od zapadnoevropskih gasovoda (od Rusije ka Nemačkoj) nazvanih Severni tok. Imajući takve resurse u rukama Pakistan će moći da započne masovnu unutrašnju gasifikaciju. A dobiće i značajan adut za industralizaciju države, tj beg iz zone siromaštva.

Pored toga, formiranje gasnog tržišta u zemlji kao što je Pakistan garantovano će izmeniti svetsko tržište ugljovodonika. Prvenstveno, veoma je interesantan Kataru, koji će najkraćom rutom iz Persijskog u Omanski zaliv i dalje u Karači moći da isporučuje sopstveni tečni prirodni gas. S tim u vezi, u budućnosti će se isporuke katarskog gasa u Evropu smanjiti, što će još više povećati značaj ruskih gasovoda i isporuka preko njih.

Pored toga, Rusija isporučujući cevi i drugu opremu, prodaje finalne proizvode sa maksimalnom dodatom vrednošću.

Izlazak SAD iz Avganistana – start lavine globalnih razmera

Ne postoji ni najmanja sumnja da je povećana aktivnost u region, povezana kako sa političkim promenama u Avganistanu, tako i sa završetkom izgradnje gasovoda Severni tok 2. Upravo je završetak ovog evropskog mega projekta bio karta na koju je ruski minister Segej Lavrov igrao kada je ubeđivao dve nuklearne sile da se dogovore i prevaziđu razlike i naprave gasovode (za početak), koji će im omogućiti tehnološki ii industrijski rast. I, koji će, istovremeno, ostaviti Evropu bez poligona za ucenjivanje. Rusija je jasno pokazala da je sposobna da završi bilo koji projekat, čak i pod pritiskom masovnih sankcija.

Odlazak Amerikanaca iz Avganistana bio je kamen koji je pokrenuo čitavu lavinu globalnih promena. Ako pokret Taliban (organizacija zabranjena u Rusiji) uspe da sačuva zemlju od još jednog totalnog rata svih protiv svih, u najskorije vreme bićemo svedoci borbe za nova energetska, trgovinska i industrijska tržišta.

Aleksandar Novak, tada ruski ministar energetike potvrdio je 2018. godine da su Moskva i Teheran potpisali memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda IPI. Cevovod dug 1.200 kilometara će povezati Iran i Indiju preko Pakistana. A, prema njegovim rečima, Gasprom će imati važnu ulogu u razvoju iranskih gasnih polja duž budućeg gasovoda.

Sankcije Iranu zbog TAPI gasovoda

Ono što je malo poznato, TAPI je bio jedan od glavnih, ako ne i ključni razlog za nametanje sankcija Iranu 2012. godine. Islamska Republika je iz sistema SWIFT isključena zbog gasa, a ne nuklearnog programa.

Dakle, vitalne energetske infrastrukture za Pakistan i Indiju su odgođene za više od 10 godina, kako bi se sprečio Iran da ojača uticaj u regiji. Istovremeno je pokušano da se da manevarski prostor EU da zameni ruske energente. Bilo je važnije voditi rat za gasovod, nego dozvoliti stanovništvu u regiji pristup obilju jeftine energije.

Jednostavno, Indija više nije mogla da čeka na „imaginarne“ američke linije snabdevanja. Najbrže rastuća država na svetu hitno je morala da osigura svoje energetske potrebe. Rusija je, sa druge strane, dobila pristup tržištu Srednje Azije.

Danas Turkmenistan proizvodi 70 do 75 milijardi kubnih metara gasa. Ova zemlja ima čitav niz zanimljivih nalazišta, koja mogu bitno da uvećaju čitavu bazu proizvodnje gasa. Izgrađeni su gasovodi ka Kini, Iranu, Rusiji. Gasovod ka Avganitanu, Pakistanu i Indiji vrlo je važan za Turkmenistan sa političke tačke gledišta. Taj projekat ima više šansi od bilo kog evropskog projekta. Ako on bude izgrađen, eventualni EU projekti će ostati bez ičega. Oni i danas nemaju neku resursnu bazu.

Siguran sam da će izgradnja gasovoda TAPI, ali i IPI, još više otežati problem vezan za osiguranje gasa za perspektivnu gasnu difersifikaciju u Evropi. Tim pre što će, po svemu sudeći, Avganistan, Pakistan i Indija, prvi ugovoriti potrebne obime isporuka gasa.

Što se tiče medijski najavljenih EU projekata, ti projekti, kako ističu eksperti, rizikuju da ostanu na papiru, pošto do danas nema nagoveštaja za potpisivanje ugovora ni sa Turkmenistanom, ni sa Azarbejdžanom. Ova neodređenost veoma napreže pre svega Azerbejdžan, koji je ne tako davno zaigrao na Eu kartu.

Ipak u svetlu novih događaja Azerbejdžan je upozorio partnere iz EU da ako ne bude drugog izvora gasa za EU, on neće pristati da snabde na polovinu prazan gasovod. Azarbejdžan, pri tome, polazi od čisto ekonomskih razloga. Konkretno, da bi bez Turkmenistana morao sam da pokriva tranzitne tarife. A pošto će cevi biti praktično poluprazne, onda će cena azarbejdžanskog gasa odmah skočiti i postati nepovoljna za Evropljane.

Odsečena od gasa iz Irana i Turkmenistana EU će morati da pravi kompromis u dogledno vreme. Stoga procenjujem da će se politika sankcija prema Rusiji, odnosno, ruskim energentima – pre svega gasu, uskoro završiti. A sa njima i ratna dejstva u Ukrajini.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Komentari (1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022