Ukupna instalisana snaga elektrana koje pripadaju kupcima-proizvođačima je 15,7 megavata. Istakla bih da je ta instalisana snaga premašila ukupnu snagu solarnih elektrana u Srbiji pre uvođenja prozjumera. Znači da se nismo toliko razvili u domenu solarne energije. Iz različitih razloga. Nadam se da će se to u budućnosti menjati. Prozjumeri su, zapravo, doprineli toj izmeni – da zaista u kratkom ruku uspemo da povećamo, da dupliramo proizvodnju zelene energije iz energije sunca, kaže za Energiju Balkana Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije.

Akcija uvođenja kupaca-proizvođača započela je subvencijama. Hoće li se ova državna pomoć nastaviti?

Ako posmatramo period od formiranja nove vlade broj kupaca proizvođača je povećan oko tri puta, a instalisana snaga oko 2,5 puta, što za period malo duži od šest meseci jeste ohrabrujuće. Taj podatak pokazuje da se svest menja. Tome idu i prilog i subvencija, koje država dodeljuje domaćinstvima. Do sada su za subvencije Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne samouprave izdvojili 2, 6 milijarde dinara. A planiramo još 70 milona evra za dodatne subvencije kupaca-proizvođača. Javni poziv za domaćinstva biće raspisan veoma brzo, nadam se tokom naredne dve do tri nedelje.

Izuzetna mi je čast da godinu dana od uvođenja prozjumera pričam o zaista izuzetnim rezultatima. Sigurna sam da će oni da budu sve bolji. Da ćemo za manje od godinu dana govoriti o novom energetskom subjektu – aktivnom kupcu, koga treba da uvrstimo u nove izmene Zakona o energetici. To je pred nama. I, svakako će opet biti potreban neki period prilagođavanja.

Koliko su ovi kupci za svoje potrebe bitni za energetsku tranziciju, za zelenu tranziciju?

Drago mi je da se prilagođavamo, poprilično uspešno, sve kraćim rokovima odgovora na zahteve. To je bitno. Građani moraju da osete da i sami imaju odgovornost, koju preuzimaju kao prozjumeri. Ali, država i državna preduzeća, takođe, imaju odgovornost da reaguju na njihove zahteve.

Svedoci smo da se svet suočava sa nezapamćenim energetskom krizom. Bili smo suočeni sa vrlo skupim energentima, pre svega, tokom protekle godine. Cene energenata ostaće na takvom nivou. Ne kao prošle godine, nadam se, ali verujem, da nećemo videti, u kratkom periodu one cene energenata kojih smo bili svedoci u godinama pre krize. A to nas sve podseća da moraju građani i privreda da razmišljaju o tome kako da budu autonomni. Naravno da i to ide u prilog razvoju osvešćivanja građana, da je proces dekarbobizacije nužan i da je započeo – u našoj zemlji kao i u svetu. A upravo ulaganja u energetski sektor su usmerena u tom kontekstu – ka zelenoj tranziciji.

Kako sporvesti zelenu tranziciju?

Jedan od odgovora na pitanje kako da prozvedemo više energije, kako da ta energija bude zelena, kako da bolje uskladimo potrošnju sa proizvodnjom su, bar jednim delom kupci-proizvođači, odnosno prozjumeri. Koncept energetske samostalnosti upotrebom solarne energije je koristan domaćinstvima, koristan je privredi, koristan je državi. Koncept kupac-proizvođač predstavlja jedan od načina da uključimo što veći broj aktera, znači i građana, ali i male i veće privrede u energetsku tranziciju i da zaista svi doprinesemo većoj efikasnosti i uspešnosti.

Drago mi je da podaci koji ukazuju na to koliko smo uštedeli, koliko su građani i privreda doprineli da uštedimo svi kolektivno zaista ohrabrujući. To treba da ide u prilog kako u budućnosti da olakšamo, stimulišemo, podstičemo… te uštede. Kako da i efikasnost raste.

Od 50 zahteva prošle godine u ovo vreme danas imamo više od 1.500 kupaca-proizvođača. Većinu prozjumera čine domaćinstva a 341 zahtev je od strane industrije. Očekujem i verujem da će se ovaj odnos menjati, odnosno, da će se broj zahteva povećavati u prilog industrije.

Time ne želim da kažem da nam domaćinstva nisu bitna, već da industrija ima prednost. Predstavnici industrije računaju i troškove i prihode, koju korist, zapravo, imaju od ulaganja u postavljanje solarnih panela da bi postali kupci-proizvođači. Odnosno, u zavisnosti od cene električne energije oni mogu brzo da naprave svoju kalkulaciju i da shvate da im je to zaista isplativo.

Šta je neophodno da se ovaj proces uspešno sprovede?

Uslov je da imamo distributivnu i prenosnu mrežu koja može da podnese toliki broj priključaka. Bavimo se i time, i planiranjem i analizom neophodnih budućih investicija. I u industriju i u prenosni sistem, da bi i većoj privredi mogli da omogućimo da se priključi tamo gde je neophodno.

Bilo je problema na početku uvođenja Sistema kupac-proizvođač električne energije. Ljudi su se bunili zbog naplate PDV-a i na predatu i na preuzetu električnu energija u sistem EPS-a. Dokle se stiglo? Šta još planirate?

Moram da istaknem da smo i sa drugim ministarstvima radili na tome da poboljšamo regulatorni okvir, pa smo sa Ministarstvom finasija dogovorili da se PDV ne obračunava na svu energiju koju kupci proizvođači preuzimaju od Elektroprivrede Srbije, već samo na utrošenu energija. To je postignuto izmenama Zakona o PDV-u, koje su usvojene 1. januara ove godine, tako da su kupci proizvođači dobili povoljniji obračun poreza, a time i niže cene i brži povrat investicija.

Znamo da to još uvek nije dovoljno i da ima dodatnih zahteva i potreba. U planu je izmena propisa kojima se uređuju drugi porezi i naknade, koje plaćaju kupci proizvođači na način kako je to urađeno u slučaju PDV-a. A to je opet predmet širih izmena regulatornih akata i doćiće na dnevni red kada sveobuhvatna promena zakona dođe na sto, pre svega u domenu finasija.

Šta su donele izmene Zakona o OIE?

Da bismo predupredili problem koji bi se mogao pojaviti i usporiti razvoj ove oblasti izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije od aprila ove godine definisali smo limite za domaćinstva i za ostale krajnje kupce. Uradili smo to na način koji će pomiriti interese kupaca-proizvođača i stabilnosti našeg elekroenergetskog Sistema. Imali smo dosta usaglašavanja sa raznim interesnim grupama. Nadam se da smo došli do najboljeg mogućeg rešenja, a to je da domaćinstva mogu da instaliraju solarne panele snage do 10,8 kilovata. Znamo da je to apsolutno dovoljno da zadovolji prosečnu potrebu domaćinstava u Srbiji. Nema potrebe da neko proizvodi više nego što mu treba, jer to povećava investiciju i produžava period povratka uloženih sredstava a umanjuje im samu finasijsku dobit. Kod male privrede ostavili smo odredbu da kupci do 150 kilovata zadržavaju prioritetni pristup sistemu bezbalansne odgovornosti.

Time smo, zapravo, hteli i bukvalno da usmerimo koncept kupaca-proizvođača ka domaćinstvima i ka maloj privrediA sve one koji rade, ipak, za profit, ili veći profit, da učinimo odgovornim, pre svega prema našem elektroenergetskom sistemu, da ne bi narušavali njegov balans bez da imaju određene obaveze.

Šta to konkretno znači?

Istakla bih da smo došli do kopromisnog rešenja – da ostavimo jedan prelazni period, tako da je omogućeno da industrija može solarne panele snage do pet megavata da instalira do 1. jula 2024. godine po starim propisima. A u međuvremenu imamo plan da izmenimo Zakon o energetici, gde ćemo definisati aktivnog kupca kao takvog.

Tim povodom ćemo se, nadam se, viđati u budućnosti. Sada radimo na tom konceptu, koji treba da zaživi, ja se nadam pred kraj ove godine – ako ne i ranije. Najkasnije početkom naredne godine. Ali, opet imamo jedan prelazno period do sledeće godine, da se industrija ne bi osećala ugroženom.

Ne želimo mi da ograničavamo, da stavljamo limite na potencijalnu zelenu tranziciju. Ne želimo da ograničavamo nikoga u industriji koji želi i može da ulaže. Ali, moramo da vodimo računa i o našem elektroenergetskom sistemu, ne smemo, ednostavno, da dozvolimo nikakva neslaganja.

Šta su preduslovi da se taj balans postigne?

Da bi mogli u budućnosti da podržavamo i što više motivišemo sve učesnike na tržištu, da idu ovim putem, moramo da jačamo i razvijamo naš prenosni sistem. Da bi omogućili veću integraciju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije u naš sistem, moramo da razvijamo i distributivnu mrežu, kako bi ona mogla da podrži veći, nadamo se, mnogo veći broj prozjumera.

Već smo započeli ciklus novih investicija u distributivnu mrežu, koji je za sada vredan oko 180 milona evra. Naravno, tu su i planovi da u narednim mesecima i godinama ulaganja budu makar još tolika, da bi naša mreža mogla da podnese dodatne priključke, dodatna opterećenja, a da u isto vreme smanjimo gubitke. Jednom rečju, da distributivna mreža, jednostavno, postane otpornija i snažnija.

Kako se u celu ovu priču o prozjumerima uklapa izgradnja „tradicionalnih” i velikih kapaciteta obnovljivih izvora energije?

Naš cilj je da uporedo sa inegracijom velikih elektrana iz obnovljivih izvora energije, kroz aukcije za dodelu tržišnih premija za proizvođače iz OIE, koje planiramo da pokrenemo veoma brzo, naravno gradimo nove. Da ulažemo u obnovljive izvore energije naših državnih kapaciteta, odnosno Elektroprivrede Srbije. U tom smislu su u planu investicije i u solar i u vetar. One će, takođe, biti predmet usvajanja investcionih projekata u oblasti energetike na Vladi, koji se očekuju uskoro.

Bilo da je reč o tim velikim kapacitetima ili da je reč o kupcima-proizvođačima, svi oni, zapravo, treba da doprinesu jednom jasnom cilju, jednom Vladinom državnom jasnom cilju, a to je sigurno snadbevanje naših građana i privrede po najnižoj mogućoj ceni. Treba da nam donesu veću energetsku nezavisnost i da, naravno, osiguraju da mi iz sopstvene proizvodnje možemo da zadovoljimo sve naše potrebe.

Pri svemu tome ne smemo da zaboravimo da ne smemo ugrožavati zdravu životnu sredinu. U tom procesu smo, zaista, svi na istoj strain. Moramo biti na istoj strain jer, to je u interesu svih nas. Zato želim da ohrabrim građane i privredu da i dalje nastave da istražuju mogućnosti i da iskoriste prednosti proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe. To je način da obezbede pristupačnu, jeftiniju i zeleniju energiju.