Laki metal – teška tema

O eksploataciji jadarita u Srbiji ponovo se čuju operečna mišljenja iz vlasti i ekoloških organizacija. Time će, očigledno je, morati da se pozabavi nova vlada Srbije. U međuvremenu se u lobiranje za iskopavanje litijuma, odnosno određenih količina jadarita uključio i dr Dejan Ilić, po mnogima i „otac“ litijumske baterije i profesor sa Univerziteta u Gracu, koji tvrdi da bi to bio bi „preporod za našu zemlju, kao nafta za Kuvajt”.

Eksploatacija jadarita i moguća izgradnja fabrike litijumskih baterija u Srbiji, poslednjih dana su se ponovo našli u fokusu javnosti. I ekološke i ekonomske. Naravno, i političke.

Eksploatacija litijuma se, naime, našla kao tema i na posebnoj sednici Skupštine Srbije, posvećenoj Kosovu i Metohiji. Odgovarajući na poslanička pitanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je, uvažavanjem stava protivnika eksploatacije litijuma, učinjena velika greška i uništena budućnost  Loznice, Jadra i zapadne Srbije.

Saopštenjem podrške eksploataciji litijuma oglasilo se potom i Ministarstvo rudarstva i energetike, uz ocenu potpredsednice Vlade i resorne ministarke Zorane Mihajlović da je „litijum budućnost zelene ekonomije“ i da su „nam potrebne činjenice i argumenti, a ne rekla-kazala“.

Trebalo je sačekati studiju

„Ako govorimo o litijumu, najveći problem cele priče je što nismo sačekali studije o proceni uticaja na životnu sredinu. I oni koji su protiv, a ne znaju zašto su protiv, i oni su protiv, i oni koji su za i veruju u to, ali ne znaju da li su tačni svi podaci. Da smo sačekali studije, onda bismo znali da li je u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine ili nije. Mi nemamo te podatke i kada neko opet počne da priča da je to grozno i loše, ja kažem dajte da vidimo te podatke. Ne moramo nikad ništa da radimo. I nećemo, jer smo doneli odluku, ali zašto da ne znamo”, poručila je ministarka Mihajlović.

Posećajući da je „i ranije govorila, kao i predsednik, da je velika šteta da imamo kritičnu mineralnu sirovinu, jedinstvenu u svetu, bez koje nema buduće, zelene ekonomije, a da je ne koristimo”.

Mihajlovićeva ukazuje da se planiralo hiljadu puta više, u skladu sa svim principima zaštite životne sredine nego za jedan površinski kop uglja, na primer. „Ali nam nije palo na pamet da o tome pričamo. Nema nikakvih aktivnosti u Vladi, ali je velika šteta što nismo dobili sve informacije. Mislim da je pogrešno što to nismo sačekali, jer su nam potrebne činjenice i argumenti, a ne rekla-kazala”, komentarisala je ministarka rudarstva.

Ekolozi vlastima ne veruju

„Alarmantno delovanje rudarskih kompanija u Srbiji, kao i rudarsko – geološka istraživanja uprkos uveravanjima (javnosti) aktuelnih vlasti da su sve aktivnosti stopirane u januaru ove godine”, bili su povod okupljanja ekoloških aktivista ispred zgrade Ministarstva rudarstva i energetike. Pored toga, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) je zatražio od Ministarstva rudarstva i energetike obustavu rudarskih projekata u Srbiji zbog, kako su naveli u dopisu, štetnog uticaja na životnu sredinu, infrastrukturu i ekonomiju zemlje.

Kako je naveo aktivista Udruženja „Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović zahtevi ne ostavljaju mogućnost pregovaranja.

„Tražimo povlačenje svih punomoćja, koja su državna preduzeća i Vlada dale Rio Tintu i ostalim rudarskim kompanijama. Povlačenje svih prava i dozvola na istraživanje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo na teritoriji Srbije, dok se ne utvrdi kako su dozvole date i na osnovu čega. Tražimo poništavanje svih kupoprodajnih ugovora posle povlačenja Uredbe u januaru ove godine”, naveo je Kokanović.

Traži se uvid u sve ugovore

Takođe, aktivisti, dodao je, traže da se obelodane svi ugovori i obaveze koje je država preuzela, da se odbije zahtev Rio Tinta za određivanje eksplotacionog polja koji još stoji, kao i da se naredna Inicijativa stavi na dnevni red Skupštine. Uz to, aktivisti traže i da se izmeni Zakon o rudarstvu.

Kokanović navodi i da se projekti za koje je u januaru premijerka rekla da su obustavljeni sprovode i dalje.

„Stanje na terenu je alarmantno. Od 20. januara, zaključno sa prvim septembrom, imamo tačno 27 parcela koje su uknjižene na ime Rio Save. Šta to treba da znači ako je stavljena tačka na taj projekat? To bi trebalo da bude obustavljeno”, komentariše Kokanović.

Podsetio je da su aktivisti tada podneli 10 zahteva od kojih je ispunjen samo jedan, a to je vraćanje nekog zemljišta iz građevinskog u poljoprivredno. (https://www.politika.rs/sr/clanak/516969/rudnici-riotinto-protest-majdanpek )

Ilić: problem jalovine drugi su već rešili

Profesor sa Univerziteta u Gracu, po mnogima i „otac“ litijumske baterije, dr Dejan Ilić tvrdi da je moguće kontrolisati posledice koje po životnu sredinu nastaju eksploatacijom jadarita.

„Kada govorimo o Srbiji i životnoj sredini, isključivo mislimo o jednom jedinom problemu, namerno potenciranom problemu, a to je jalovina od iskopavanja litijuma i litijumskih legura. To se sasvim bezbedno rešava tehnološkim operacijama i tehnologijom koja danas postoji. Mogu da vam kažem da sam video više iskopina kadmijuma, koji je mnogo otrovniji, ili olova i olovnog oksida, koje imamo u svakom automobilu. Olovne baterije, znamo, pokreću danas sve naše automobile. I, kada vidite to, kako su oni rešili probleme, zašto mi ne bismo rešili problem jalovine kod litijuma. Drugo, litijum se proizvodi na milione tona godišnje u drugim krajevima sveta. A oni su te probleme već rešili”, objašnjava Ilić.

Svestan je profesor Ilić toga da postoji dosta argumenata za i protiv eksploatacije jadarita i proizvodnje litijuma. Znamo šta se u Srbiji trenutno dešava i kakva je situacija sa jadaritom.

„Jedino što želim je da dođemo do tog stadijuma da bilo koja kompanija, koja eksploatiše rudu jadarita, ostvari ekonomsku sigurnost i ekonomsku računicu da bi uopšte došlo do eksploatacije litijuma iz rude jadarita u Srbiji”, dodaje Ilić.

Pojašnjavajući svoj stav ističe da „misli na sirovinu od litijuma koja bi mogla ekonomično da se preradi u čisti litijum potreban za litjumske baterije”.

Srbija do Kuvajta

„Kada govorim o proizvodnji litijumskih baterija u Srbiji, ne mislim na ugradnju u elektroautomobile, već mislim na one, i to je realno, da se prave specijalne baterije koje bi bile primenjive ili u telekomunikaciji ili za solarne panele, odnosno solarne elektrane”, navodi Ilić.

Profesor Ilić čvrsto veruje da će kruna njegove uspešne profesionalne karijere biti fabrika litijumskih baterija u Srbiji. Govoreći o tome šta bi to značilo za Srbiju u ekonomskom pogledu kaže: „Da bih građanima Srbije slikovito rekao, uvek kažem da bi iskopavanje litijuma, odnosno određenih količina jadarita, bio preporod za našu zemlju kao nafta za Kuvajt. I time sam sve rekao”.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti