Litijum u Srbiji – belo zlato ili prokletstvo?

U Srbiji bi trebalo da bude otvoren najveći rudnik litijuma na svetu, ali otpor ljudi sve više raste. S jedne strane se računa na 2.000 radnih mesta tokom četiri godine izgradnje rudnika, a kasnije sa hiljadu stalnih radnih mesta. Nasuprot tome, u regionu Rogoznice stoji armija od 19.000 poljoprivrednika, piše list Štutgarter nahrihten.

Za izgradnju rudnika trebalo bi da bude žrtvovan jedan od najplodnijih regiona Srbije, kaže za Štutgarter nahrihten voćar Momčilo Alipić, predsednik Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu. I dodaje: „Žele da nas strpaju u rezervat kao Indijance i Abordžine.“

Nemački list prenosi da je australijsko-britanski koncern Rio Tinto spreman da uloži 2,4 milijarde dolara u izgradnju rudnika. Od 2026. on bi godišnje proizvodio 58.000 tona litijum-karbonata i tako „katapultirao koncern među 10 najvećih proizvođača litijuma na svetu“.

„Da li su nalazišta litijuma za Srbiju belo zlato ili prokletstvo? S jedne strane se računa s 2.000 radnih mesta tokom četiri godine izgradnje rudnika, a kasnije sa hiljadu stalnih radnih mesta. Nasuprot tome, u regionu Rogoznice stoji armija od 19.000 poljoprivrednika“, navodi list iz Štutgarta.

„Prema jednom istraživanju javnog mnjenja, više od 30 odsto Srba je izričito protiv koncesija koje bi se dale koncernu Rio Tinto, a više od 60 odsto bi na to pristalo samo pod striktnim uslovima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Otpor koji pruža osnaženi pokret za zaštitu okoline je razlog zašto zvanični Beograd okleva da stavi svoj potpis na taj projekat“, procenjuje nemački list.

Građani neće litijumske dolare

I kancelarka Merkel je tokom oproštajne posete u septembru izjavila da su zalihe litijuma ’veliko dobro’ i da je, ako su svi za njih zainteresovani, onda zainteresovana i Nemačka“, piše Štutgarter nahrihten, ali prenosi i pisanje nekih medija u Srbiji da „Nemačka ima i veće zalihe litijuma od Srbije, ali Srbija ima nešto što je vrednije: građane koji nisu spremni da prodaju zemlju za vreću litijum-dolara“.

„Bradati pop ispred seoske crkve u Brezjaku nema vremena. Crkva, kaže, može da se fotografiše, ali on nije dostupan za bilo kakve izjave o rudniku“, piše Štutgarter nahrihten i prenosi izjavu voćara Alimpića: „Naši popovi su preživeli komunizam. A sad uzimaju novac od firme koja tera ljude, svuda pokušava da uđe, donacijama podmićuje i kupuje škole, sportske klubove, kulturne centre, pa čak i crkvu.“

Alimpić u izjavi za nemački list kaže da strahuje da će vlada, „ukoliko procena uticaja na životnu sredinu ne bude dala željeni rezultat, pokušati da progura projekat preko referenduma“. Članak se završava izjavom učiteljice Marije Alimpić koja kaže: „Litijum nije rešenje. Da biste smirili savest udobnom vožnjom električnim automobilom, ovde treba da bude uništen ogroman prostor netaknute prirode.“

Izvor: Dojče vele

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti