Ljudi krivi što priobalni gradovi tonu u more

Vađenje podzemnih voda i drugih resursa ispod gradova stvara šupljine u koje već polako tonu Džakarta, Nju Orleans, Šangaj… Naučnici kažu da ovo sleganje stvara veće rizike od poplava i olujnih udara. Iako je nivo mora, globalno, tokom poslednje dve decenije, rastao za oko 2,5 milimetra godišnje, stanovnici priobalja, koji predstavljaju oko 58% svetske populacije, doživeli su prosečni relativni porast nivoa mora od 7,8 do 9,9 milimetara godišnje.

Rast nivoa mora „zaliva” obalske ekonomije četiri puta brže. Gradovi tonu niže usled sopstvene težine, ali i zbog izvlačenja vode i prirodnih bogatstava iz utrobe zemlje, koje čovek eksploatiše ispod gradova, a ne samo zbog uticaja klimatskih promena.

Uticaje porasta nivoa mora na ekonomiju četiri puta brže će osetiti ljudi koji žive u nekim od najvećih svetskih priobalnih gradova, koji tonu niže pod uticajem sopstvene težine, u šupljine ispod površine, kojie su stvorili ljudi.

Naučna procena objavljena u ponedeljak u časopisu Klimatske promene u prirodi (Nature Climate Change) druga je u mesecu koja pokazuje da su primorske ekonomije ranjivije na opasnost od porasta nivoa mora nego što se ranije mislilo. Vađenje podzemnih voda i drugih resursa ispod gradova, koji uključuju Džakartu, Nju Orleans i Šangaj, uzrokuje polako tonjenje – fenomen koji se naziva sleganje, što rezultira većim rizicima od poplava i olujnih udara.

„Zbog podudaranja sa glavnim populacijskim centrima, ovo sleganje ima globalne socijalne i ekonomske posledice“, navodi se u recenziranom istraživanju, koje su napisali naučnici iz Kine, Francuske, Nemačke i Velike Britanije. „Ovi rezultati ukazuju da su uticaji i potrebe za adaptacijom mnogo veći nego što sugerišu globalna merenja porasta nivoa mora“.

Mapa stope raseljavanja Džakarte, na osnovu informacija iz misije Copernicus Sentinel-1, pokazuje kako se područja grada sležu, uglavnom kao rezultat vađenja podzemnih voda. Izvor: Modifikovani podaci Copernicus Sentinel (2019), obradili ESA, GEP, CNR-IREA & BRGM

Iako je nivo mora, globalno, tokom poslednje dve decenije, rastao za oko 2,5 milimetra godišnje, stanovnici priobalja, koji predstavljaju oko 58% svetske populacije, doživeli su prosečni relativni porast nivoa mora od 7,8 do 9,9 milimetara godišnje, navodi se u istraživanju u kojem su korišćemi satelitski podaci za merenje promena u nadmorskoj visini zemljišta.

Rizici vađenja podzemne vode odavno su poznati u urbanim sredinama, poput okruga Miami-Dade na Floridi, koji je izgrađen na podzemnom sloju Biscaine, oko 4.000 kvadratnih milja neobično plitkog i poroznog krečnjaka, čiji se mali vazdušni džepovi pune i prazne kišnicom, što snabdeva nekih 2,7 miliona ljudi. Novo istraživanje sugeriše da kreatori politike mogu regulisati razvoj i vađenje podzemnih voda kako bi usporili i ublažili uticaj viših okeana.

„Sleganje koje je izazvano ljudskim delovanjem u priobalnim gradovima u okolini, može se brzo redukovati odgovarajućom politikom korišćenja i drenaže podzemnih voda. Takva politika bi omogućila značajne i brze prednosti pri smanjenju rasta izloženosti obalnim poplavama, usled relativnog porasta nivoa mora“, zaključili su istraživači.

Za druge gradove, poput Džakarte, rešenje za ublažavanje nivoa tla koje tone i porast mora, već je prošuštena šansa. Indonezija premešta svoj kapital na više tlo na ostrvu Borneo, što će koštati milijarde dolara – do trenutka kad započne premeštanje, planirano kasnije ali, tokom ove decenije.

„Jedan od glavnih razloga zbog kog je Džakarta, glavni grad Indonezije, premešten na Borneo, je taj što grad tone zbog vađenja podzemnih voda iz plitkih bunara. Nadamo se da naša analiza poboljšava razumevanje, koliko su porast nivoa mora i sleganje u tesnoj vezi, za potrebe nauke i politike upravljanja obalnim područjima širom sveta. Džakarta je možda samo početak“, upozorava vodeći istraživač Robert Nikols (Robert Nicholls) iz britanskog Centra za istraživanje klimatskih promena Tindall.

Izvor: Bloomberg

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti