Pokretanje izgradnje terminala za tečni prirodni gas u luci Bar jeste rezultat dugoročnog razmišljanja o ekonomskoj nezavisnosti Crne Gore i dovođenja još jednog energenta koji može da omogući veću sigurnost građana, na duže staze, istakao je crnogorski premijer Dritan Abazović na sednici Vlade, izjavljujući da su pokrenuti ozbiljni razgovori da se u Luci Bar izgradi LNG terminal (terminal za tečni prirodni gas koji služi za upravljanje uvozom/izvozom).

Novi energent za sigurnost

„Crna Gora nije deo mreže za prirodni gas i mislim da je potrebno to da bude. Imamo ozbiljne razgovore o tome da se u Luci Bar izgradi LNG (liquefied natural gas) terminal. Izgradnja LNG terminala nije stvar jedne Vlade, jer teško može da se završi u mandatu jedne vlade. To je dugoročno razmišljanje o ekonomskoj nezavisnosti naše zemlje i dovođenja još jednog energenta koji na duže staze može da omogući veću sigurnost za građane”, rekao je Abazović.

Usvojen energetski bilans

Na istoj sednici Vlada Crne Gore je usvojila prelog Energetskog bilansa. Prema tom dokumentu, Crna Gora bi naredne godine trebalo da ima višak električne energije od 486 gigavat sati (GWh), ukoliko hidrološka godina bude na nivou dosadašnjih proseka. Potreba za uvozom struje postojala bi samo tokom avgusta i septembra kada bi proizvodnja iz hidroelektrana bila na očekivanom minimumu.

Očekivana proizvodnja struje iz svih izvora je 3.598 GWh, od čega najviše u Termoelektrani 1.387, HE Perućici 920, HE Pivi 750, vetroelektranama 328, malim hidroelektranama (računajući i stare mHe u sastavu EPCG) 172 i solarnim elektranama 41 GWh.

Struktura proizvodnje

Proizvodnja iz solarnih elektrana u 2021. godini iznosila je 2,66 GWh, tako da će u narednoj godini biti za 15 puta veća, zahvaljujući projektu Solar i gradnji solarnih plutajućih elektrana na Slanom jezeru i Krupci koje bi sa radom trebalo da počnu u oktobru naredne godine.

Prema strukturi – 51,2 odsto električne energije bi proizvele hidroelektrane, 38,55 odsto Termoelektrana, 9,11 odsto etroelektrane i 1,14 odsto solarne elektrane.

Zbog loših hidroloških uslova, u ovoj godini proizvodnja iz hidroelektrana je bila manja za oko 450 GWh ili za oko 25 odsto.

Smanjenje potrošnje

Planirana potrošnja struje iznosi 3.112 GWh, od čega najviše kod distributivnih kupaca (domaćinstva i mala privreda) 2.533. Direktni kupci, nekadašnji veliki giganti, potrošiće 115 GWh, značajno manje nego ranijih godina zbog smanjenja proizvodnje u Kombinatu aluminijuma i Železari.

KAP će potrošiti 77 GWh, dok je u 2021. godini trošio 571 GWh. Iako sada Željezara ne radi, za nju je navedena potrošnja od 5,95 GWh, a ona je u poslednjim godinama, kada je radila smanjenim kapacitetima, trošila oko 25 GWh.

Železara će potrošiti 14,22, a ostali direktni kupci 18,47 GWh.

Očekivani gubici na distributivnoj i prenosnoj mreži iznosiće 463 GWh, što je za oko osam odsto manje nego u 2021. godini

Izvor: Vijesti