Mafija u zločinu protiv životne sredine

Od ilegalne seče šuma do uklanjanja smeća – mafija je uveliko otkrila ekološki kriminal kao polje na kojem se obrću stotine milijardi dolara godišnje. Ni evropske države kao da još nisu spremne na ovaj vid kriminala.

Saša Braun je svašta video tokom tri decenije rada kao istražitelj. Već šest godina u Nemačkoj radi za Interpol na polju ekološkog kriminala, i tu ostaje bez teksta. „Ne možete ni da zamislite koliko su brutalni profiti. U rukama kriminalnih kartela su čitav niz ilegalnih rudnika, trgovina drvetom ili odnošenje smeća“, kaže on.

Novinarima priča o selima u Peruu koja je mafija sravnila sa zemljom jer su se meštani bunili protiv ilegalne seče šume. Priča o flotama koje hvataju ribu, a onda kriminalci pobacaju ribare u more da ih ne bi platili. Takvo drvo i takva riba završavaju i na nemačkom tržištu.

Kriminal pruža pipke ka prirodi. Bez obzira da li se radi o protivzakonitoj emisiji štetnih gasova, švercu egzotičnih životinja ili odnošenju smeća – kriminal je svuda.

Prema brojkama programa za životnu sredinu UN, samo 2016. je ilegalno tržište smeća bilo teško desetak milijardi dolara. Jer, tako se štedi na stručnom i bezbednom uklanjanju otpada, na taksama i dozvolama. Neki kažu da su profiti mafije od uništavanja životne sredine veći nego od krijumčarenja ljudi ili oružja.

Ko zna odakle je drvo

Skok cena građevinskog materijala učinio je drvo maltene novim zlatom, i niko ne može biti siguran da li je u proizvodu koji kupi drvo ilegalnog porekla. Centar za tehnologiju VDI je prošle godine procenio da je oko 30 odsto svetske seče protivzakonito. U tropskim zemljama, koje su važni proizvođači, to ide do 90 odsto.

Nemački propis o trgovini drvetom predviđa naznaku porekla – ali to često bude traćenje papira za etikete. Organizacija za zaštitu životne sredine WWF lako je dokazivala da su recimo prerađevine deklarisane kao skupoceno bangkirai drvo iz Vijetnama zapravo jeftino otpadno drvo ko zna odakle.

Europol procenjuje da ekološki kriminal svake godine donosi između 110 i 280 milijardi dolara profita. To bi ga svrstalo na treće mesto u granama kriminala, odmah posle narkotika i piratskih proizvoda.

Stručnjaci su uvereni da su takve procene samo vrh ledenog brega. Jer, za razliku od drugih kriminalnih aktivnosti, ovde je žrtva najčešće priroda koja ne može da se požali policiji.

„To znači da slučajevi ekološkog kriminala najčešće i ne budu otkriveni“, kaže Martin Kloze iz WWF. „Otkrivaju se samo kada se ciljano sprovedu kontrole.“

Nada u nove evropske zakone

Poznavaoci teme zato kažu da pomaže samo mobilizacija više istražitelja, policajaca i tužilaca koji bi se specijalizovali za ove teme. U Nemačkoj samo pokrajina Brandenburg ima tužilaštvo specijalizovano za ekološki kriminal.

Saša Braun iz Interpola traži jednake istražne metode kao i za druge tipove organizovanog kriminala: ubačene agente, prisluškivanje, praćenje GPS-om… „Često se ekološki kriminal još posmatra ka bagatelni delikt, a ne kao zločin naše budućnosti“, kaže on za DW.

Izvor: DW

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti