Makedonija planira da postavlja takozvane agrosolarne elektrane na poljoprivredna polja. Time će država imati dvostruku korist — kako u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda, tako i u proizvodnji električne energije.

Agrosolarne elektrane su kombinacija poljoprivrede i fotonaponske, odnosno solarne energije na istom prostoru. To je sistem u kojem se instaliraju solarni paneli iznad poljoprivrednih površina, odnosno useva, sa ciljem proizvodnje električne energije, dok se istovremeno gaje kulture ispod ili oko panela. S jedne strane proizvodi se hrana, a s druge strane dobija se energija iz obnovljivih izvora, odnosno od sunca.

„Ovi agrosolarni sistemi će služiti i za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, na primer od grada, suše, snega, kiše. Odnosno, oni pružaju zaštitu samim biljkama, bez obzira na to da li su niske ili visoke, i na taj način su korisni za poljoprivrednika i poljoprivredne površine“, kaže Borče Serafimovski, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

On kaže da bi bilo dobro iskoristiti evropske prakse u ovom delu i iste primeniti i u Makedoniji.

„Ovo treba staviti na sto i razmišljati intenzivno kako bismo u narednom periodu mogli da primenjujemo ovakve pozitivne prakse i pratimo ih korak po korak zajedno sa evropskim državama. U Evropi su agrosolarne elektrane već trend“, kaže Serafimovski.

Vreme za nove zakone

Potrebno je donošenje odgovarajuće zakonske regulative.

U Makedoniji još nema zakonske regulative za postavljanje agrosolarnih elektrana, ali Serafimovski najavljuje da će se u periodu koji sledi i to pitanje urediti na odgovarajući način.

„Treba razmišljati o tome da i kod nas uspostavimo pozitivnu praksu, donošenjem više propisa i zakonskih osnova. U Makedoniji za sada imamo postavljanje fotonaponskih sistema samo na zemlji i na krovnim površinama“, dodaje Serafimovski.

Iskustva pokazuju da se oni postavljaju na većoj visini ili sa razmakom između njih, tako da sunčeva svetlost može delimično da dopre i do biljaka. Paneli stvaraju senku, koja je ponekad korisna za biljke, naročito u toplim i suvim predelima. Njihovo postavljanje može imati još jednu korist za poljoprivrednike — mogu zarađivati od prodaje struje, što bi im značilo dodatni prihod.

Agrosolarne elektrane su najbolje rešenje u poljoprivredi, jer parcelama sa usevima ili voćarskim kulturama daju dodatnu vrednost zemljištu — prednost koja je odlično shvaćena i primenjena u mnogim zemljama širom sveta, kaže Zoran Mitreski, stručnjak za energetiku.

„Kod standardnih sistema postavljenih na zemlji imamo proizvodnju električne energije namenjenu isključivo prodaji i prenosu u nacionalnu mrežu, dok se kod agrosolarnih elektrana dobija dodatna vrednost — na parceli postoji poljoprivredna ili voćarska proizvodnja, plus se dobija električna energija za direktne potrebe farme i njenu samoodrživost, dok se višak energije predaje u nacionalnu energetsku mrežu“, kaže Mitreski.

Konstrukcijom protiv vremenskih nepogoda

On objašnjava da solarni sistemi postavljeni na zemlji koriste standardnu metalnu konstrukciju sa određenom statikom, neophodnom da bi bili stabilni i otporni na razne vremenske nepogode. Sistemi postavljeni na krovovima industrijskih objekata imaju pojednostavljenu konstrukciju, pričvršćenu za metalne krovove objekata.

„Agrosolarne elektrane imaju sličnosti sa ovim sistemima, s tim da se umesto direktno na zemlji ili krovu pravi statički dobro proračunata konstrukcija, otporna na meteorološke uslove konkretne regije, podignuta na dovoljnu visinu da bi poljoprivredne mašine mogle nesmetano da obavljaju svoj rad“, dodaje Mitreski.

Prema rečima stručnjaka, nisu sve kulture pogodne za postavljanje ovakvih panela. Biraju se one koje tolerišu delimičnu senku, kao što su zelena salata, spanać, bobičasto voće, paradajz, neke vrste žitarica — ali ne kukuruz ili suncokret, koji zahtevaju mnogo više sunca.

Najrazvijenija zemlja u postavljanju agrosolarnih elektrana je Japan, dok je u Evropi to Nemačka.

Izvor: Energetika-net