Da li su mali modularni nuklearni reaktori budućnost ili utopija pokazaće vreme, a u Evropi, uključujući i Hrvatsku, mogli bi da zažive za desetak i više godina. Dobra vest je da bi se izrađivali serijski, što bi moglo postepeno da smanji cenu proizvodnje.
U Ministarstvu privrede Hrvatske u utorak je osnovana radna grupa za nuklearnu energiju, čiji je glavni cilj da osmisli zakon i progura izgradnju malih modularnih nuklearnih reaktora, koji bi najranije za deset godina mogli da se pojave i u Hrvatskoj. Posao je obiman – nakon osnivanja radne grupe za nuklearnu energiju biće potrebno osnovati i agenciju za nuklearnu energiju kao regulatorno telo.
Iz malih modularnih nuklearnih reaktora moći će, kako je istaknuto, da se proizvodi niskougljenična energija, iz koje se može dobijati zeleni vodonik i drugi čisti energenti.
Za sada se još uvek malo toga zna, a neka od otvorenih pitanja su koliko bi mogla da košta jedna takva jedinica, kao i gde bi mali reaktori bili postavljeni.
Zna se jedino da su mali modularni reaktori višestruko jeftiniji od klasičnih, većih nuklearnih elektrana, kaže stručnjak za nuklearnu energiju Tonči Tadić.
Međutim, i razvijeniji deo sveta još uvek nema jasan odgovor na to pitanje.
„Praktično sve članice Evropske unije razmišljaju o malim modularnim reaktorima, čak i one koje nikada nisu imale veze sa nuklearnom energijom, poput Irske“, kaže Tadić, izražavajući zadovoljstvo što Hrvatska u tom pogledu hvata korak sa najrazvijenijima.
Dakle, u idealnim uslovima, i Evropa i Hrvatska bi ovu zasad eksperimentalnu tehnologiju mogle da počnu da primenjuju tek za više godina. U svetu trenutno rade samo tri mala nuklearna reaktora, a komercijalno ih koriste samo Rusija i Kina.
Jedno takvo plutajuće postrojenje nalazi se na ruskom Dalekom istoku i električnom energijom snabdeva manji grad Pevek. Poznato je pod imenom Akademik Lomonosov i radi od 2020. godine.
Mali reaktori, velika očekivanja
U pogonu su i dva kineska postrojenja snage 200 megavata.
Trenutno postoji mnogo prototipova i traži se idealan model za proizvodnju. Dobra strana je što će mali modularni nuklearni reaktori, koji rade na uranijum, moći da se izrađuju serijski, pa bi svaka nova serija mogla da bude jeftinija od početne.
Pored Rusije i Kine, istraživanju ove nove tehnologije značajnije se priključila i Argentina. S druge strane, izgleda da se Evropa još uvek nije ozbiljnije uključila u istraživanje ovog potencijalnog izvora energije, ali nema sumnje da će evropski stručnjaci, ukoliko se pokaže isplativost, dati svoj doprinos celom projektu.
Radi se o postrojenjima koja će zahtevati više temperature, ali i veći izlazni rad. Verovatno će puna iskorišćenost zahtevati i nove materijale, a male elektrane – koje su trenutno u eksperimentalnoj, početnoj fazi – moraju biti napravljene tako da budu izuzetno bezbedne. Svi i dalje imaju u vidu Černobil, ali ovo je ipak mnogo naprednija tehnologija, kažu stručnjaci.
Prema trenutnim dostignućima, mali nuklearni reaktori imaju snagu do 300 megavata.
Hrvatski portal Energetika-net ističe da bi glavni problem pri razvoju takvih elektrana moglo biti gorivo. Naime, napredni dizajni reaktora, uključujući male modularne reaktore, zahtevaće gorivo sa visokim nivoom obogaćenog uranijuma (HALEU), u rasponu od pet do 20 procenata uranijuma-235, što je iznad nivoa od pet procenata koji pokreće većinu postojećih nuklearnih elektrana.
Problem je i u tome što takvo gorivo za sada proizvodi samo Rusija, dok su Sjedinjene Američke Države pokrenule program proizvodnje iz rashodovanih nuklearnih bojevih glava, u kojima se koristi više od 20 procenata uranijuma, koji će se mešati sa osiromašenim uranijumom. Program je tek na početku, a kapacitet iznosi manje od jedne tone godišnje, sa perspektivom prerade do šest tona sirovine do 2027. godine.
Izvor: Glas Istre
