Veliki zemljotresi su se dešavali od pamtiveka, ali njihovo posmatranje i uticaj nisu ravnomerno raspoređeni širom sveta.
Dva zemljotresa su se 6. februara dogodila u Turskoj u blizini granice sa Sirijom. Oba su registrovana iznad 7 na Rihterovoj skali i trenutno je oko 20.000 umrlih a broj se svakim danom povećava.
A gledajući istoriju nedavnih i drevnih zemljotresa, lokacija ovih ne čudi. Koristeći podatke Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS), mapirani su epicentri zemljotresa između 1956. i 2022.godine koji su registrovali 4,5 ili više na Rihterovoj skali.
Pokret tektonskih ploča i zemljotresi
Gledajući kartu zemlje, lako je uočiti koncentraciju zemljotresa duž granica Zemljinih tektonskih ploča.
Ove masivne pokretne ploče stene se uklapaju skoro kao delovi slagalice, čineći litosferu ili gornju koru. Ali kako se ivice tektonskih ploča sudaraju, klize i udaljavaju jedna od druge, kora puca i savija i izaziva zemljotrese.
Većina zemljotresa prati granice sedam glavnih tektonskih ploča, zajedno sa Filipinskom pločom (južno od Japana) i pločom Naska (zapadno od Južne Amerike).
Ispod je data tabela sa podacima za najpodložnija područja zemljotresa na planeti, prema USGS-u.
| Zona zemljotresa | Tektonska ploča | Lokacija |
| Vatreni prsten | Pacifik, Severna Amerika, Huan de Fuka, Kokos, Naska | Obod Tihog okeana |
| Alpide Belt | Evroazijska, afrička, arapska, indijska | Java do Sumatre, preko Himalaja, na zapad do Mediterana i napolje u Atlantik. |
| Srednjoatlantski greben | Severnoamerički, evroazijski, južnoamerički, afrički | Duboko pod vodom u Atlantiku i direktno ispod Islanda. |
Prema akademicima, nedavni zemljotresi u Turskoj (deo alpskog pojasa) dogodili su se na više raseda. Rasedi su mehanički diskontinuiteti stenske mase, po kojima se odigralo kretanje. Nastaju usled naprezanja u stenskoj masi. Arapska ploča se verovatno pomerila na sever u Evroazijsku ploču, potiskujući Anadolijsku ploču (na kojoj se nalazi Turska) na zapad.
Najgori zemljotresi u istoriji
Iako se zemljotresi šire širom sveta, čini se da su veliki zemljotresi još više ograničeni na određene regione.
Veliki zemljotresi se registruju visoko na skalama magnitude, kao što je Rihterova skala (ML) i novija i češće korišćena skala magnitude momenta (Mw). Ove skale su logaritamske i brzo se povećavaju, tako da za Rihterovu skalu, svako povećanje celog broja otprilike odgovara povećanju oslobođene energije od 31,6 puta.
Koncentracija zemljotresa veće magnitude se uočava na obe strane Tihog okeana. Ova granica je kolokvijalno poznata i kao „Vatreni prsten“ zbog svoje uporne vulkanske aktivnosti, takođe uzrokovane pomeranjem tektonskih ploča. Veliki zemljotresi sa 9+ na Rihterovoj skali su veoma retki.
U tabeli ispod dati su podaci za 10 najvećih zemljotresa u istoriji, na osnovu magnitude.
Oblasti u blizini Indonezije, Rusije i Čilea, sve na granicama tektonskih ploča, pretrpele su polovinu najvećih zemljotresa zabeleženih u istoriji.
Međutim, možda je ranije bilo i većih zemljotresa koji nisu zabeleženi. Ranijim civilizacijama su nedostajali precizni instrumenti za njihovo merenje i dokumentovanje. Sačuvana su samo pisana zapažanja, a neki od najranijih zapisa datiraju skoro tri milenijuma.
Možemo li predvideti velike zemljotrese?
Uprkos mogućnosti merenja lokacije i intenziteta zemljotresa (pomoću seizmografa), naučnici još uvek ne mogu precizno predvideti gde, kada i u kojoj jačini će se zemljotres desiti.
Međutim, oni mogu da izmere verovatnoću zemljotresa.
U oblastima koje se nalaze na linijama raseda između ploča, pripremljenost za zemljotres može igrati veliku ulogu u ublažavanju rizika.
Izvor: VisualCapitalist
