Pumpe u Velikoj Britaniji presušile zbog nestašice vozača

Marže na gorivo u Sloveniji manje nego u Hrvatskoj i Mađarskoj

Prema analizi Banke Slovenije, posledice slobodnog formiranja cena naftnih derivata na tržištu zavise od reakcije kupaca na razlike u cenama, tržišne strukture i podsticaja za nove učesnike. Marža trgovaca iz susednih zemalja ove godine iznosila je u proseku 14,7 centi po litru, što je gotovo 69 odsto više nego u Sloveniji. U poređenju sa prosečnom maržom zemalja evrozone, jaz je bio još izraženiji.

Cene svih naftnih derivata u Sloveniji slobodno se formiraju na tržištu od 1. oktobra.

„Sa potpunim popuštanjem cena nafte, očekujemo tržišnu reakciju u pravcu porasta marži, jer su one u Sloveniji među najnižim u EU“, navedeno je u analizi Banke Slovenije (BS), koja ocenjuje mogući uticaj na inflaciju u najnovijoj makroekonomskoj prognozi.

Međutim, trgovcima će biti teško da prekomerno povećaju marže zbog tereta različitih dažbina i održavanja konkurentne pozicije u poređenju sa susednim zemljama. Pored toga, nakon prihvatanja liberalizacije cena, slovenačka vlada je najavila da će nadgledati formiranje tržišnih cena i preduzimati mere za kontrolu cena u slučaju prekomernog povećanja marži, podsetili su.

Dakle, potencijalno povećanje marže ili povećanje maloprodajnih cena verovatno neće biti samo rezultat cena na slobodnom tržištu, već i veći operativni troškovi distributera povezanih sa zelenom tranzicijom, što je dodatni faktor koji Banka Slovenije nije uzela u obzir.

U scenariju mogućeg povećanja marži, Banka Slovenije je pretpostavila da će za pet godina nakon deregulacije marži trgovaca cene porasti na nivo uporediv sa prosečnim maržama susednih država u periodu 2017-2020. godina.

„Procenjeni porast marži ogleda se u zanemarljivom uticaju na harmonizovani indeks potrošačkih cena i na cene energije“, zaključili su.

Naime, marža dilera benzina povećala bi se za 48 odsto ili skoro 13 centi do 2023. godine, što znači povećanje marže za oko četiri centa u odnosu na septembarske vrednosti, a uzimajući u obzir PDV od 22 odsto, maloprodajna cena porasla bi za dobrih pet centi. Za dizel, marža 2023. bila bi 71 posto veća, što predstavlja 14 centi u maloprodajnoj ceni, ili povećanje marže od skoro šest centi. Maloprodajna cena porasla bi za sedam centi, a sve ostalo bilo bi nepromenjeno.

„Procenjujemo da bi uticaj pune liberalizacije cena mogao da poveća inflaciju, merenu harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, za 0,26 procentnih poena u 2021. godini, za 0,08 procentnih poena u 2022. godini i za 0,05 procentnih poena u 2023. godini. Tokom perioda prognoze, kumulativno za oko 0,4 procentna poena. Sa mogućim povećanjem marži naftnih derivata, kumulativni efekat na cene energije u periodu 2020-2023. bio bi oko tri procentna poena “, rekao je BS.

Ako bi se marže do 2025. povećale na nivo koji bi predstavljao udeo u maloprodajnoj ceni benzina i dizela uporediv sa prosečnim udelom marži u konačnoj maloprodajnoj ceni susednih zemalja u periodu 2017-2020, potencijalno povećanje marži uticalo bi na cene energenata.

„Tokom predviđenog perioda, kumulativni efekat slobodnih cena svih naftnih derivata na indeks cena bio bi dobrih 0,3 procentna poena, a na cene energije 2,6 procentnih poena“, napisali su.

Uzimajući u obzir sastav maloprodajne cene, procenili su da je maksimalno dozvoljena marža u Sloveniji do deregulacije cena bila ista kao u oktobru 2014. godine i iznosila je 8,701 centa po litru benzina ili 8,158 centi po litru dizela.

Marža trgovaca iz susednih zemalja ove godine iznosila je u proseku 14,7 centi po litru, što je gotovo 69 odsto više nego u Sloveniji. U poređenju sa prosečnom maržom zemalja evrozone, jaz je bio još izraženiji, na 86%, pošto je prosečna marža evrozone iznosila 16,2 centa po litru.

Za marže dizela nalazi su slični u poređenju sa evrozonom, a razlika između slovenačke i prosečne marže susednih zemalja još je očiglednija, kažu analitičari Banke Slovenije. Ove godine prosečna marža maloprodaja iz susednih zemalja bila je u proseku gotovo jedanput veća nego u Sloveniji, jer je njihova prosečna marža za dizel iznosila 16,1 centa po litru.

U ukupnoj strukturi konačnih maloprodajnih cena naftnih derivata u Sloveniji, marže predstavljaju samo mali deo, i to 8,1 odsto maloprodajne cene benzina i 7,7 odsto maloprodajne cene dizela ove godine, a za dobar procentni poen su niže od proseka prošle godine.

U međuvremenu, marže trgovaca u susednim zemljama ove godine su u proseku iznosile 12,6 odsto cene benzina, dok je udeo marži u ceni dizela bio gotovo sedam procentnih poena veći od slovenačkog proseka i iznosio je 14,4 odsto.

U evrozoni je prosečni udeo marži u maloprodajnoj ceni naftnih derivata bio nešto niži od proseka susednih zemalja, uglavnom zbog većih marži u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Izvor: SEEbiz

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.