Materijali koje je stvorio čovek teži od celokupne Zemljine biomase

Ogroman ljudski otisak otisnut širom sveta 2020. godine veći je od uticaja svih ostalih živih bića na planeti, dok je masa same plastike veća od svih kopnenih životinja i morskih bića zajedno, procenjuje se u studiji.

Proizvodnja betona, metala, plastike, cigle i asfalta veće je od mase žive materije na planeti, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Nature. Istraživači kažu da su želela da pruže ljudima objektivnost i da izmere stvarnu ravnotežu između čoveka i prirode, piše The Guardian.

Istraživanja pokazuju da su ljudske aktivnosti, uključujući proizvodnju betona, metala, plastike, cigle i asfalta, dovele svet do tačke ukrštanja gde masa koju su stvorili ljudi – vođena uglavnom povećanom potrošnjom i urbanim razvojem – premašuje ukupnu živu biomasu na Zemlji. Pečat čovečanstva naglo raste od početka 20. veka, udvostručujući se svakih 20 godina. Svaka osoba na svetu je odgovorna za svoj otisak, a u proseku količina materijala naopravljenih od strane čoveka često nedeljno premašuje masu same osobe koja ih stvori, navodi se u objavljenom radu.

Istraživači podržavaju predlog da se trenutna epoha imenuje Anthropocene, što odražava nagli i značajan uticaj ljudske aktivnosti.

Ron Milo iz Weizmann instituta za nauku u Rehovotu, Izrael, i njegove kolege ispitivali su promene u globalnoj biomasi i masi koju je stvorio čovek od 1900. godine do danas. Izračunali su procene suve materije, izuzimajući vode. Antropogena masa se definiše kao masa ugrađena u nežive čvrste predmete koje su stvorili ljudi i ne uključuje otpad.

Dominirajuće kategorije u analizi bile su ljudske mase u obliku zgrada i infrastrukture, sastavljene od betona, agregata, cigle i asfalta. Što se tiče globalne biomase, većinu čine biljke i žbunje.

Otkrili su da je početkom 20. veka masa predmeta koje je proizveo čovek jednaka oko 3% ukupne biomase na svetu. Ali 2020. godine masa koju je stvorio čovek dostigla je oko 1,1 teratona, što premašuje ukupnu globalnu biomasu.

Kako se povećava masa koju je stvorio čovek, tako se povećava i uticaj na biljnu biomasu. „Od prve poljoprivredne revolucije čovečanstvo je približno prepolovilo masu biljaka“, pišu autori. „Iako savremena poljoprivreda koristi sve veću površinu zemljišta za uzgoj useva, ukupna masa pripitomljenih useva znatno je povećana gubitkom biljne mase koji je rezultat krčenja šuma, gazdovanja šumama i drugih promena namene zemljišta. Ovi trendovi u globalnoj biomasi uticali su na ciklus ugljenika i zdravlje ljudi “.

Tokom decenija dolazi do porasta i padova uticaja ljudi, uključujući nagle poraste nakon prelaska sa cigle na beton 1950-ih i upotrebe asfalta za trotoare u 1960-im.

„Promena ukupne antropogene mase povezana je sa globalnim događajima poput svetskih ratova i velikih ekonomskih kriza“, kaže studija. Najznačajnije je što se kontinuirano povećava masa koju je čovek stvorio za više od 5% godišnje iz perioda neposredno posle Drugog svetskog rata, koji je postao poznat kao „veliko ubrzanje“ i koji se odlikovao pojačanom potrošnjom i urbanim razvojem.

Suprotno tome, tokom doba pada težina ljudskog otiska se smanjuje. Postoje ključni padovi viđeni tokom Velike depresije i naftne nesreće 1979. godine.

„Na lice Zemlje u 21. veku na neviđen način utiču aktivnosti čovečanstva i proizvodnja i gomilanje predmeta napravljenih od strane čoveka“, kažu istraživači.

Od 1900. godine ukupna biomasa se blago smanjila, dok se masa koju je stvorila čovek brzo povećala do stope proizvodnje veće od 30 gigatona (30 000 000 000 tona) godišnje. Ako se ljudska proizvodnja nastavi ovom brzinom, težina našeg uticaja premašiće 3 teratona do 2040. godine.

„Ova studija udružuje nedavne napore za kvantifikovanje i procenu obima i uticaja ljudskih aktivnosti na našoj planeti“, navode u časopisu. „Uticaji ovih aktivnosti bili su toliko nagli i znatni da je predloženo da se trenutna geološka epoha preimenuje u Anthropocene. Naša studija rigorozno i kvantitativno potkrepljuje ovaj predlog. “

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti