Izazovi zelene tranzicije u veku električne energije

Zamena fosilnih goriva u zemljama Zapadnog Balkana – instalisanog kapaciteta oko 6.000 MW – zahteva regionalnu saradnju, ali i podršku evropskih instituacija, kada je u pitanju finansiranje projekata. Ovo je možda i najveći izazov pred nama, jer se potrebne investicije za smanjenje CO2 otiska i izgradnju novih zelenih kapaciteta procenjuju na 15 do 20 milijardi evra. Istovremeno, procene pokazuju da bi se potražnja za električnom energijom mogla udvostručiti. Problem koji treba adresirati uključuje uticaj malih elektrana na mrežu i debalas koji prave, konstatovali su direktori elektroprivreda Zapadnog Balkana na panelu Energetska tranzicija elektroprivreda u regionu Međunarodnog naučno-stručnog foruma „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji“.

Elektroprivreda Srbije dobro razume realnosti trenutka u kojem živimo i svesni smo da je energetska tranzicija realnost koji živimo. EPS želi da bude neko ko će nametnuti pravila igre, komunicirati neke teme i postaviti temelje za principe, koji region treba da povuku napred, kada je u pitanju finansiranje svih projekata, što je možda najveći izazov koji je pred nama, rekao je Dušan Živković, generalni direktor EPS na panelu Energetska tranzicija elektroprivreda u regionu Međunarodnog naučno-stručnog foruma Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji.

„Radimo na projektima i svesni smo da treba da idemo napred, da menjamo kompaniju. Ovo je vek električne energije – vek resursa koji treba da podrže proizvodnju električne energije i sigurnost snabdevanja. Energiju će u dobroj meri trošiti digitalne ekonomije i veštačka inteligencija. Zemlje koje budu imale dovoljno resursa, dovoljno električne energije, moći će da imaju sigurnost, a geopolitički odnosi, koji su već sada dovoljno složeni, pokazuju da je energetska sigurnost ključna za održivost svake kompanije“, rekao je Živković.

Prema njegovim rečima, razvoj privrede će tražiti električnu energiju. Trend je da će se u narednih 10 do 20 godina duplirati zahtevi za električnom energijom.

Energetske kompanije između profitabilnosti i energetske sigurnosti

„Već se suočavamo sa izazovima finansiranja, a pomenuti su CBAM i ETS, kao mehanizmi koji treba da pospeše finansiranje. Održivost finansiranja tranzicije tim mehanizmima neće biti jednostavna. Možda će se tražiti neki treći mehanizam, da bi elektroprivrede u regionu mogle da sprovedu tranziciju u predviđenim rokovima. Sledi niz dugih razgovora, možda na višem političkom nivou, kada je u pitanju Energetska zajednica. Pitanje je kako će zemlje Zapadnog Balkana stvoriti uslove da finansiraju energetsku tranziciju. Svaka energetska kompanija želi da bude profitabilna. To je pitanje održivosti kompanije. Pored razvoja vidim EPS kao nosioca energetske tranzicije, čak i u regionu. Kolege iz regiona, koje su ovde, sigurno će prepoznati taj proces. Radićemo zajedno veoma mnogo na tome. Ostvarili smo dobru komunikaciju i svesni smo da je ovo neophodnost. A neki veliki izbor i nemamo“, konstatovao je Živković.

Objasnio je da se u regionu Zapadnog Balkana velika količina električne energije proizvodi iz fosilnih goriva – negde oko 6.000 MW. Zamena fosilnih goriva, kako je istakao, zahteva dobru regionalnu saradnju, koordinisanu aktivnost u svakom procesu dolaska OIE, prozjumera, privrede koja želi da smanji otisak CO2 i da sa OIE bude konkurentna na tržištu.

„Imamo nekoliko pritisaka – ulazak OIE u sistem, prozjumeri, čiji broj je dostigao 5.000, moramo da obezbedimo dovoljne količine električne energije sve vreme – energetsku sigurnost, a suočeni smo sa prognozama da će se u narednih 10 do 20 godina duplirati potražnja. Veliki izazovi nameću potrebu da energetske kompanije rade na obezbeđivanju energetske sigurnosti regiona, da bi našli način za postizanje održivosti. Pred nama je rešavanje problema: kako nadomestiti ozbiljnu količinu električne energije i obezbediti sredstva da se to sve sprovede“, rekao je prvi čovek Elektroprivrede Srbije.

Po Živkoviću, svi ti procesi moraju da budu zajednički. A ključni momenat podrazumeva zajedničke zahteve prema Energetskoj zajednici i Evropskoj komisiji.

„Pričamo o velikoj količini CO2, pričamo o 15 do 20 milijardi evra koje treba uložiti, da bi obezbedili energetsku sigurnost, istovremeno rešavajući zadatak – kako se skloniti sa CO2. To su izazovi za energetske kompanije i direktore koje sve vreme treba da budu uspešni i profitabilni“, rekao je Živković.

Tranzicija poslovnog razmišljanja

Pred energetskim kompanijama je, prema njegovom mišljenju proces „koji više nije energetska tranzicija, već iznalaženje načina za održivost svake kompanije, sa ciljem da se obezbedi dugoročna energetska održivost u ovom veku“. A tu je saradnja naukom moguća – kroz proces iznalaženja inovativnih rešenja. Za zemlje Zapadnog regiona ostaje izazov, u kojoj meri mogu da odgovore tome.

„Vidimo da su se kroz proces tranzicije pojavili novi biznisi, proizvođači opreme za solare, baterije, vetroparkove, nova softverska rešenja. Kompanije koje menjaju svoje biznise traže svoje mesto pod suncem. U Srbiji postoje kompanije koje ugrađuju solare i prate energetsku tranziciju. Bio sam gost kompanije Eliksir, koja je promenila igricu, deo je novih tehnologija, novog setap-a kada je u pitanju poslovno razmišljanje“, istakao je Živković.

Pojasnio je da će u periodu pred nama na snazi biti zakon koji je ukinuo zabranu izgradnje nuklearnih elektrana. Imamo znanja i resurse ali pitanje je kako mogu da se unapred ta znanja i da se stvore uslovi za učešće nauke.

„Nauka to treba da prati. Moramo biti svesni da će ovaj vek tražiti da svi počnu drugačije da razmišljaju. Tehnologija koja će biti atraktivna je vodonik, koji ima svoje mesto u transportu, skladištenju i procesu rebrendiranja gasa. Možda gas bude tranzicioni element. Energetske kompanije će biti podrška, moraće da traže inovativna rešenja“, smatra Živković.

Zapadni Balkan traži od EU šansu da sprovede pravedne tranzicije

Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede BiH je, ukazujući da šest zemalja Zapadnog Balkana ima iste probleme naglasio da nema suprotnih stavova. tokom 2023. godine ove zemlje su uputile zajedničko pismo i usaglašene stavove Energetskoj zajednici u kontekstu pravedne tranzicije.

„EPBiH je pokrenula neke aktivnosti. Zatvaramo jedan rudnik u BiH. Zatvaranje jednog dela rudnika i zbrinjavanje oko 200 radnika koštalo je blizu 11 miliona evra. Govorimo o procesima koji puno koštaju. Projekat zatvaranja rudnika Zenica radimo sa Svetskom bankom, to je oko 150 miliona KM, odnosno 75 miliona evra. To su sredstva koja EPBiH nema. Prvi model od 11 miliona evra smo radili sopstvenim sredstvima i pokazali smo kako se može zatvoriti rudnik i kako se mogu pravilno zbrinuti rudari, da nemate proteste“, istakao je Buljubašić.

Ukazujući da pravednu tranziciju provode vlade rekao je da elektroprivrede mogu biti samo servisi.

„Spremni smo da idemo ukorak sa energetskom tranzicijom ali da budemo u startnoj poziciji kao i zemlje EU kada govorimo o modelima finansiranja. Pravednu tranziciju moramo jasno sprovoditi sa EU, uz jasne fondove za finansiranje projekata. U EPBiH govorimo o baznoj proizvodnji uz TE od nekih 4.000 GWh, odnosno insatalisanoj snazi od 1.170 MW. To znači da u narednom periodu treba obezbediti novu proizvodnu energiju za 4.000 GWh“, pojasnio je genralni direktor EPBiH.

Stabilnost i jeftina struja ne mogu zajedno

Kada je reč o CBAM, Buljubašić objašnjava da je situacija sa primenom ovoh mehanizma posebna.

„Drago mi je da smo uspeli da usaglasimo Zakon o električnoj energiji na državnom nivou. Očekujemo da će to vrlo brzo biti u parlamentarnoj proceduri. To je osnova za pregovore BiH sa Energetskom zajednicom. Postavljeni su jasni uslovi, to je osnivanje nacionalne berze električne energije i ETS. Mi to u BiH moramo usaglasiti na nivou države“,  rekao je Buljubašić.

Podsetio je da je šest zemalja Zapadnog Balkana jasno izrazilo svoj stav da primenu CBAM treba odgoditi.

„Ako pominjemo reč „pravedno“, nije dovoljno da neko nametne uslov. Mi bez pomoći nećemo uspeti to sprovesti na pravedan način. Kad govorimo o energetskoj tranziciji, pitanje je kako ovaj narativ da prenesemo na građane. Moramo ovu problematiku energetike spustiti na građane. Mi smo ti koji ovo sprovodimo preko države, preko politika, preko elektroprivreda. Taj narativ mora da se promeni“, odlučan je Buljubašić.

Kada je reč o energetski efikasnosti napominje da utopljavamo zgrade, stavljamo izolaciju, menjamo stolariju, a onda se desi da se u BiH konstantno povećava potrošnja električne energije.

„Ne možemo pričati da imamo stabilnu elektroprivredu i najpovoljniju cenu. To dvoje ne ide. Cena može biti najpovoljnija, ali da to neko subvencioniše. Proces zamene ovih silnih giagavata će trajati. Mi gradimo isto kao i svi drugi, borimo se, gradimo, gradimo fotonaponske elektrane, razvijamo projekte vetroelektrana…“, naveo je Buljubašić.

Nova paradigma – energetska koegzistencija

Ljubiša Đurković, tehnički direktor Elektroprivrede Crne Gore podseća da je EPCG ušla u projekat ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja, a da tokom u prethodnih 30 do 40 godina nije izgradila veći energetski objekat. U proizvodnom portfoliju EPCG količina energija koja se generiše iz TE Pljevlja zauzima visok udeo. Prosek u prethodnih pet godina je oko 46 odsto, uz pad na 44 odsto poslednjih godina.

„Globalni cilj je da se postigne neto nulta emisija do 2050. godine. A Evropa teži da bude prvi kontinent koji će postići energetsku neutralnost. U svim ključnim dokumentima koji polaze od Pariskog sporazuma iz 2015. godine, Evropskog zelenog dogovora iz 2019. i Sofijskog sporazuma o zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana, i stavova koji su izneti svake godine na konferencijama UN o klimatskim promenama, imali smo do 2023. godine čvrst stav da paradigma energetske tranzicije nema alternativu. U EU, 45 odsto električne energije treba da se proizvede iz OIE da bi se do 2050. postigla neutralnost. Poslednja konferencija UN održana u Bakuu 2024. definiše novu paradigmu, koja se zove energetska koegzistencija. Ona ne potire principe energetske tranzicije, ali uvažava realnost – da još uvek iz fosilnih goriva imamo nešto više od 80 odsto svetskih energetskih potreba. Zaključni dokument sa konferencije u Bakuu potencira da je energija iz fosilnih goriva nezamenljiva“, rekao je Đurković.

Istakao je da Crna Gora mora da sledi principe ubrzanog prelaska na OIE.

„Realizovali smo projekat Solari 3000 i 500 plus. Ugradili smo oko 30 MW solarnih fotonaponskih sistema i započeli novi projekat, Solari 5000 plus gde smo ugradili još 40 MW. Imamo 70 MW prozjumera. Plan je da se projekat završi do kraj tekuće godine i da dobijemo još 30 MW“, naveo je Đurković.

Dodao je da su započeli velike strateške projekte, kao što je Vetroelektrana Gvozd od 54,5 MW. EPCG gradi Solarnu elektranu Kapino polje od 20 MW, kao i veliku solarnu elektranu na prostoru Željezare, od 60 MW. U planu je da do kraja ove godine na prenosnoj mreži bude 15 MW. Započet je projekat za ugradnju baterijskih sistem za skladištenje energije.

„Investicije koje su planirane da budu realizovane do kraja tekuće godine vredne su 150 miliona evra. Plan je da sve tekuće projekte nastavimo i u naredne tri, četiri godine, kako bismo povećali udeo proizvodnje električne energije iz OIE u proizvodnom portfoliju“, naveo je Đurković.

EPCG je 1. aprila započela završnu faza ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja.

„Ako se rukovodimo onim što je definisano u zahtevima energetske tranzicije, mogli bi postaviti pitanja: Zašto radimo ekološku rekonstrukciju termoelektrane? Koje je opravdanje za ovu investiciju? Udeo električne energije iz TE je dosta visok, a ako se uzme procenat električne energije iz OIE, on je još uvek minoran. Ne možemo odustati od onoga što je nametnuto ključnim dokumentima, koje forsira EU. Možda je greška što se u zemljama regiona nije i ranije krenulo u realizaciju ovih projekata“, komentarisao je predstavnik EPCG.

Neophodna pomoć EU

Prema njegovim rečima, u 2024. instalisana snaga svih solarnih elektrana iznosila je 407 GW, što je rast od 25 odsto u odnosu na 2023.

„EU je prvi put uspela da proizvede više energije iz OIE nego iz uglja. To je dokaz da je to moguće. Ali, zemlje Zapadnog Balkana su siromašnije nego zemlje EU. Važno je da EU pomogne. Poslednjih četiri do pet godina niko ne pominje tehničku pomoć kod solara, u stanju smo sami da razvijemo projekte. Rešenje je u kompromisu, postepenom smanjenju fosilne energije. Nije realno da u kratkom vremenskom periodu, tokom sedam ili osam godina, napravimo takvu ekspanziju i da imamo ta sredstva. Moramo da posložimo sve kockice u tom mozaiku, da bi sistem funkcionisao besprekorno u novim uslovima“, konstatovao je Đurković rekavši da postoji veliki broj OIE, koje imaju pozitivne i negativne strane.

Konkretno, da mogu da OIE se izgrade relativno brzo, ali da ne obezbeđuju baznu energiju. Zelena energija nije dostupna 24 sata.

„Brzina integracije OIE je proporcionalna instalisanom kapacitetu. Mora se raditi na rekonstrukciji distributivne i prenosne mreže i jačanju kapaciteta mreže. To nije jedini uslov. Mora se govoriti o saradnji elektroprivreda sa distributivnim i prenosnim sistemom. Mora se praviti plan, ulagati u kapacitete skladištenja i rešiti problem balansiranja i bilansiranja energije. Cene baterijskih sistema idu dole, ali su i dalje skupi. Krajnji cilj je da imate veliku količinu energije iz OIE koju morate da učinite baznom. Put je u postepenom prelasku sa energije iz termoelektrana na OIE, a region će morati da sarađuje“, naveo je Đurković.

Objasnio je da će vlada Crne Gore definisala izlazak TE Pljevlja 2041. godine, ali da veruje da će se to ipak dogoditi bliže 2050. godini, da će to zavisi od proizvodne cene iz termoelektrane. Ekološka rekonstrukcija smanjuje emisije ali povećava cenu električne energije. Već sad se plaćaju CO2 krediti i pominje se CBAM.

Pojasnio je da Crna Gora nema veliki broj automobila i data centre, a da je potrošnja električne energije u periodu od 2021. do 2024. porasla za 24 odsto, a da niko ne zna zašto.

„Uzrok može da bude sistem garantovanog snabdevanja. Stanovnici zemalja Zapadnog Balkana su siromašniji u odnosu na stanovnike EU, a elektroprivrede prodaju električnu energiju građanima po cenama koje su niže od tržišnih. Ne verujem da ćemo u narednih 10 godina tražiti da se cena izjednači sa tržišnom. Problem treba rešavati na relaciji elektroprivreda – distributivni sistem. Ne postoji softver koji pokriva potražnju u realnom vremenu. To je zadatak elektroprivrede“, zaključio je predstavnik EPCG.

Problem socijalnih cena guši elektroprivrede

Dobro je da se u zemljama Zapadnog Balkana toliko uzima u obzir tema energetske tranzicije, smatra Ivan Koprivica, izvršni direktor za tehničke poslove Elektroprivrede Republike Srpske.

„ERS ima dve TE kojima je sa 200.000 sati istekao radni vek. U energetskoj tranziciji neće biti lako ostati bez tih TE. U njima radi 3.000 do 4.000 zaposlenih a brojne firme se oslanjaju na njih u remontu. Biće nam potrebna veća pomoć evropskih institucija nego što je to sada. Privodimo kraju dve HE, Dabar i HE na Bistrici, koje bi trebalo da se puste u pogon 2027, odnosno 2028. godine“, rekao je Koprivica.

Ipak, on ocenjuje da ih „guši“ politika niskih cena, odnosno subvencionisane cene za građane i da se postavlja pitanje na koji način obezbediti novac za investicije.

„U slučaju ispada, havarija, mi moramo da kupimo električnu energiju po višim cenama i prodajemo za 30 do 40 evra po MWh. Imamo dosta problema sa balansiranjem sistema, sreća je da imamo hidroakumulacije, imamo fleksibilnost sistema. Dešava se kanibalizacija solarne energije, svi se trude da kupe solarnu energiju na uštrb hidroenergije. Pitanje je do kada će to trajati. Svedoci smo šta se dogodilo u Španiji. Moraćemo da vodimo računa o ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu. Kakav je uticaj malih elektrana na mrežu? One stvaraju ogroman debalans i probleme u upravljanju sistemom. Kroz regionalnu saradnju možemo doći do rešenja, EPS treba da vodi i pokazuje u kom pravcu treba da se krećemo. Ide se na osnivanje berze u BiH, što će pomoći u rešavanju problema, kako bi cena bila pristupačna. BiH je zbog svog geografskog položaja u specifičnoj situaciji i najviše zavisi od regionalne saradnje. ERS je uspeo da se registruje na berzi SEEPEX i u fazi registracije je na CROPEX, da bi izbegla finansijski efekat kada moramo da uvozimo električnu energiju. Postoji problem sa prenosnim kapacitetima. Hidrologija u zemljama regiona je ista, kada jedna zemlja ima višak, imaju i druge u regionu i obratno. Imamo iste probleme i kroz regionalnu saradnju možemo naći rešenje. Razgovaramo sa EPS i EPCG, postoje ideje o zajedničkim projektima OIE. Nije iskorišćen pun potencijal Drine i Bilećkog jezera. Ideja je da se kroz zajedničke investicije reše ti problemi“, nabrojao je Koprivica.

Ističući da ERS ima problem sa stručnom radnom snagom ukazao je da razvijene zemlje odvlače najvažnije stručnjake. Takav problem imaju i distributivne kompanije, koje se muče da nađu montere.

Tokom diskusije koja je usledila posle panela, na pitanje o projektu za 1 gigavat solara, Dušan Živković je rekao da ovaj projekt odražava strateško opredeljenje Srbije. Kad su u pitanju inovativna rešenja, svaka kompanija treba da se izbori za svoje mesto pod suncem, što nije lako i ostaje da se ta tehnička rešenja primene negde u tržišnoj utakmici.