Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2024

Mi smo na prekretnici. Ova, naredna i 2026. godina odlučujuće su. Videće se da li dovoljno brzo idemo ka dekarbonizaciji. Optimista sam, da Srbija neće kasniti sa energetskom tranzicijom, kaže profesor dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara koji od 25. do 28. juna na Zlatiboru organizuje Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024.

U godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije, sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine na Međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2024 od 25. do 28. juna će se na Zlatiboru okupiti energetski stručnjaci, kreatori energetskih politika i predstavnici energetskih kompanija i privrede, kaže profesor dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, stručne asocijacije koja tradicionalno organizuje ovo savetovanje.

Podsećajući da je Srbija prihvatila Sporazum COP28 Rajaković navodi da je najveći napredak u odnosu na prethodne globalne sporazume o klimi poziv da se do 2030. godine utrostruče kapaciteti obnovljivih izvora energije i udvostruče srednje godišnje stope rasta energetske efikasnosti, kao i poziv da se u ovoj deceniji ubrza prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, ali na pravedan način, kako bi se do 2050. godine postigle nulte emisije.

Ambicije su, kako kaže, povećane, mere su konkretizovane, obuhvat je proširen na sva fosilna goriva, očekivanja od ubrzanja razvoja niskougljeničnih tehnologija postaju realnija, ali se i pored napretka, još uvek ne vidi da su mehanizmi koji treba da omoguće njihovo ostvarenje, a koji podrazumevaju veoma visoke investicije, uravnoteženo dostupne svim zemljama, na način koji pravično odražava odgovornost za dekarbonizaciju i zaštitu planete.

Srbija na putu dekarbonizacije

Ističući da je ova, naredna i 2026. godina odlučujuća, da će se videti da li dovoljno brzo idemo ka dekarbonizaciji Rajaković komentariše da smo „mi na prekretnici. Ova, naredna i 2026. godina su odlučujuće. Videće se da li dovoljno brzo idemo ka dekarbonizaciji. Optimista sam, da Srbija neće kasniti sa energetskom tranzicijom i ulaganjem u obnovljive izvore energije – ne samo u solare već i vetroelektrane, postrojenja za korišćenje biomase, geotermalne energije… Cene energenata su se ustalile, pa mislim da će i to pogodovati investitorima”.

I ove godine Savetovanje ENERGETIKA 2024 zadržava stručnu crtu, sa naučnim radovima.

Profesor Rajaković kaže da je ovo međunarodno savetovanje je uvek bilo i omiljena tribina na kojoj su stručnjaci sa univerziteta, naučnih instituta i privrede, iz zemlje i sveta, izlagali svoje naučne rezultate i diskutovali o njima, od kojih su oni koji su prolazili recenzentsku proceduru objavljivani u istaknutom nacionalnom časopisu Saveza energetičara (M52) ENERGIJA, EKONOMIJA, EKOLOGIJA, kategorisanom kao i drugim visoko rangiranim svetskim naučnim časopisima. Tako će biti i ovaj put.

Prema već pristiglim radovima teme će biti:

  • strateško planiranje razvoja energetike i energetska politika,
  • razvoj i primena metoda veštačke inteligencije i analitičkih metoda i alata u energetskim sistemima,
  • široko korišćenje obnovljivih izvora energije (hidroenergije, solarne energije i vetro-energije, šumske i poljoprivredne biomase, tečnih bio goriva, biogasa, geotermalnih izvora, toplotnih pumpi, vodonika, komunalnog otpada, industrijske otpadne toplote,…),
  • zaštita životne sredine i energetska efikasnost kao poluge u dostizanju optimalnog energetskog miksa
  • savremeni tehničko-tehnološki izazovi vezani za industrijski razvoj, odnosno za razvoj novih energetskih tehnologija kao novi stub privrednog rasta regiona sa posebnim naglaskom na digitalizaciji sektora, skladištenju energije, sprezanju različitih sektora, distribuiranoj proizvodnji,…
  • korišćenje nuklearne energije (nove male modularne elektrane, radioaktivni otpad, socijalni aspekti,…),
  • tehnike sakupljanja, skladištenja i korišćenja ugljenika,
  • cirkularna ekonomija u energetskom i drugim sektorima,
  • razvoj i korišćenje energetski efikasnih hibridnih i električnih vozila,
  • energetska tržišta i tržišta emisija,
  • pametne prenosne i elektrodistributivne mreže,
  • obrazovanje i kadrovi za održivi razvoj koji će biti spremi da nas vode ka energetici bez ugljenika (permanentno usavršavanje znanja jer su pred energetikom stalna preispitivanja i prilagođavanja).

Praktični seminar i paneli na aktuelne teme

Po prvi put ove godine na savetovanju ENERGETIKA 2024 biće upriličen praktični seminar pod naslovom Kako uraditi, od grinfilda do puštanja u pogon, solarne elektrane, na kome će dr Željko Despotović, naučni savetnik u Institutu Mihajlo Pupin dati praktične savete na ovu temu.

Energetke aktuelnosti biće prodiskutovane u panelskim raspravama zahvaljujući adekvatnim panelistima i diskutantima.

Na prvom panelu će dekani tehničkih fakulteta u Srbiji govoriti o visokoškolskoj nastavi i profilima stručnjaka, odgovarajućih i potrebnih da se energetska tranzicija i dekarbonizacija uradi na pravi načn.

Drugi panel će se baviti energetskom sigurnošću u region. Čelni ljudi elektroprivreda iz regiona i kompanija – industrije iz regiona govoriće o aktuelnim izazovima energetske tranzicije i novim energetskim tehnologijama u svim aspektima, od proizvodnje do upravljanja potrošnjom.

Perspektive nuklearnih tehnologija biće obrađene na istoimenom panelu, kako bi se sagledali izazovi koji su pred Srbijom u obezbeđivanju proizvodnje električne energije bez fosilnih goriva. Profesor Rajaković ističe da će za sve diskusije (panele) biti obezbeđeni kompetentni uvodničari, a u raspravi će uzeti učešće i dspecijalni gosti (pozvani predavači iz zemlje i inostranstva), predstavnici državnih tela, energetskih i industrijskih kompanija i naučno-istraživačkog sektora.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti