Među članicama EU u Danskoj najviše „zelenih” autobusa

Najmanje četvrtina novih javnih autobusa moraće da bude „čista” do 2025. godine, prema novim pravilima o javnim nabavkama dogovorenim pre dve godine u EU. Za autobuse to znači da moraju da koriste vodonik, električne baterije (uključujući priključne hibride), prirodni gas, tečno biogorivo ili sintetička i parafininska goriva.

Posmatrajući puteve u Evropi, Danska ima najviše gradskih autobusa sa nultom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, zahvaljujući električnim autobusima, koji čine 78% novih vozila, pokazuju najnoviji podaci zelene nevladine organizacije Transport and Environment (T&E).

Luksemburg i Holandija zaostaju sa oko dve trećine novih autobusa, koji emituju nula emisija štetnih gasova.

„Vozni park gradskih autobusa prelazi milione kilometara svake godine. Ako želimo da dekarbonizujemo naše gradove, ova vozila moraju što pre biti bez emisije”, rekao je James Nix, menadžer za prevoz tereta u kompaniji T&E.

„Nordijske države, Luksemburg i Holandija pokazuju kako staviti e-autobuse na put. Druge zemlje, posebno one koje kupuju puno autobusa, poput Italije, Španije i Francuske, kao i one na samom početku tranzicije, poput Austrije, moraju to da ubrzaju“, dodao je Nix.

Ni Austrija ni Irska 2019. godine nisu imale gradske autobuse sa nultom emisijom, dok su Švajcarska i Grčka imale manje od 4%.

Ove zemlje će morati brzo da povećaju svoje napore kako bi ispunile minimalni udeo autobusa sa nultom emisijom koji je odlučen na nivou EU. Najmanje četvrtina novih javnih autobusa moraće da bude „čista” do 2025. godine, prema novim pravilima o javnim nabavkama dogovorenim pre dve godine.

Za autobuse to znači da moraju da koriste vodonik, električne baterije (uključujući priključne hibride), prirodni gas, tečno biogorivo ili sintetička i parafininska goriva.

U Švedskoj, Norveškoj i Finskoj oko četvrtina svih autobusa registrovanih 2019. godine imali su nultu emisiju – električni ili pogon na vodonik.

Međutim, šest država koje kupuju 70% gradskih autobusa koji se prodaju u Evropi – Italija, Poljska, Nemačka, Velika Britanija, Španija i Francuska – zaostaju. U 2019. godini manje od 10% novoregistrovanih gradskih autobusa u ovim državama bilo je električno ili na vodonik.

Nemačka je preduzela značajan korak 2020. godine, sada izdvajajući 80% više za finansiranje kupovine e-autobusa. Slično tome, Poljska je najavila da će gradovi sa populacijom većom od 100.000 stanovnika imati potpuno elektrifikovan prevoz do 2030. godine, za šta će izdvojiti 290 miliona evra.

U zajedničkom pismu objavljenom u maju 2020. godine, četiri grada – Bon, Brisel, Dablin i Milano podneli su zahtev za finansiranje iz EU autobuskog fonda kao podršku za postizanje nulte emisije posle COVID-a, čija je vrednost 3,5 milijardi evra.

„Urbani autobusi bez emisije pomažu nam u borbi protiv zagađenja vazduha, u suzbijanju klimatskih promena, smanjenju buke i jeftinijim ukupnim troškovima od dizel autobusa tokom svog radni veka. Zemlje članice EU moraju da obezbede da planovi oporavka od COVID-a, koje trenutno pripremaju, finansiraju zamenu autobusa na fosilni pogon autobusima sa nultim emisijama”, rekao je Nix.

To uključuje političko vođstvo za povećanje saradnje i komunikacije i finansijsku podršku za održavanje posvećenosti i stvaranje integrisanih autobuskih usluga. Uspešni gradovi, takođe, podstiču efikasna testiranja i nadzor, kao i inovativne nabavke koje su ključne za uvođenje autobusa sa nultom emisijom, poručuju iz T&E.

Na primer, u danskim gradovima, uspeh je u velikoj meri bio rezultat dugoročnih ugovora koji smanjuju finansijske rizike za operatere, saradnje između vlasnika, operatera i proizvođača i političke podrške u obliku ambicioznih ciljeva nulte emisije.

U izveštaju objavljenom 14. januara, upoređujući 13 studija slučaja, T&E je istakao pet ključnih faktora za uspešno uvođenje električnih autobusa.

„Kako tehnologija napreduje, a pritisak na borbu protiv zagađenja vazduha i klimatskih promena se povećava, uspešno uvođenje e-autobusa širom Evrope biće ključna komponenta prilikom prelaska u održiviju budućnost“, navodi se u izveštaju.

Budući da EU teži smanjenju emisija na nulu do 2050. godine, a oštriji klimatski ciljevi EU su najavljeni za 2030. godinu, pritisak će se povećavati kako bi se transport brzo dekarbonizovao.

Izvor: EURACTIV.com

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.