Alternativa za bezbedne hemikalije (AL-Hem) iz Srbije i Arnika iz Češke Republike su, u okviru kampanje „MEKANA plastika, GRUBA istina“ sprovele ispitivanje sadržaja ftalata u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, s namerom da podstaknu donošenje odluke o zabrani/ograničenju ftalata u tim proizvodima u Srbiji. Analiza je sprovedena uz finansijsku podršku Programa za promociju tranzicije Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.
Ovo istraživanje deo je aktivnosti ALHem-a, koje su usmerene na praćenje prisustva opasnih hemikalija u proizvodima za svakodnevnu upotrebu na tržištu Republike Srbije, s ciljem da se napravi procena stanja prisustva ftalata kao doprinos bržoj transpoziciji propisa EU u nacionalno zakonodavstvo koje se odnosi na bezbednost potrošača od opasnih hemikalija u proizvodima.
Svrha istraživanja sprovedenog u okviru zajedničkog projekta ALHem-a i Arnike, bilo je ispitivanje prisustva sledećih ftalata u plastičnim proizvodima na tržištu Srbije: bis(2-etilheksil) ftalata (DEHP), dibutil ftalata (DBP), benzil butil ftalata (BBP) i diizo-butil ftalata (DIBP). Laboratorijska ispitivanja sadržaja ftalata obavljena su u Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut u avgustu 2020. godine.
Supstance ftalati, najčešće upotrebljivani kao omekšivači plastike u potrošačkim proizvodima, i pored svog štetnog efekta pronađeni su u različitim proizvodima od mekane plastike. Rezultati ispitivanja pokazali su prisustvo četiri testirana ftalata u 10 od 36 uzoraka (u koncentracijama većim od 0,1%), što čini jednu trećinu ukupnog broja ispitanih proizvoda, pri čemu su se koncentracije kretale od 0,16 do 18,15% od ukupne mase proizvoda. Ftalati su pronađeni u školskom rancu, torbicama za devojčice, kabanici, dečjim papučama, ženskoj toaletnoj torbici/neseseru od PVC-a, ciradama od PVC materijala, veštačkoj koži, PVC zidnim oblogama i patosnicama za automobile. Navedeni proizvodi kupljeni su većinom u prodavnicama poznatih robnih marki, uglavnom evropskih i domaćih proizvođača.
„Zabrinjavajuće je da su ftalati pronađeni u proizvodima većinom namenjenim deci i mladima. Pored toga, četiri analizirana ftalata su detektovana u repromaterijalu kao što su PVC materijali i veštačka koža, gde pri korišćenju izloženost potrošača može biti značajna“, objašnjava Valentina Mart glavni autor ALHemovog izveštaja „MEKANA plastika, GRUBA istina!“.
Glavni cilj ovog istraživanja jeste da se napravi skrining proizvoda na domaćem tržištu u cilju ubrzanog donošenja zabrane za ftalate u Srbiji, kao i drugih supstanci u proizvodima koje su već zabranjene u EU radi bolje zaštite potrošača.
„Na zahtev, proizvođači i trgovci su u obavezi da informišu potrošača ako njihov proizvod sadrži supstance koje izazivaju zabrinutost – što uključuje i ftalate. Ovo pravo potrošača ustanovljeno je evropskim propisom REACH, kao i Zakonom o hemikalijama Republike Srbije. Ukazivanjem na postojanje štetnih ftalata u svakodnevnim proizvodima a samim tim i pritiskom potrošača da saznaju ovu informaciju, kompanije će se motivisati da ove hemikalije zamene bezbednijim alternativama“, ističe Karolina Brabcova, iz češke organizacije Arnike.
Evropska unija je od 8. jula 2020. godine uvela ograničenja za stavljanje u promet proizvoda za svakodnevnu upotrebu koji sadrže ova četiri ftalata u koncentracijama većim od 0,1%. Ove supstance spadaju u najčešće korišćene omekšivače plastike (plastifikatore), i dokazano poseduju svojstva toksičnosti po reprodukciju (mogu biti štetni za plodnost i za plod), i mogu izazvati poremećaje funkcije hormonskog sistema (endokrini disrup-tori). Predlog za donošenje zabrana uzeo je u obzir kumulativne efekte i kombinovano izlaganje ovim ftalatima u različitim proizvodima, i potvrdio je neodgovarajuću kontrolu rizika za ljudsko zdravlje od izlaganja ovim hemikalijama u proizvodima.
Ovo ograničenje, međutim, nije transponovano u nacionalno zakonodavstvo, a proizvodi koji sadrže ova četiri ftalata mogu se legalno staviti u promet u Srbiji. S tim u vezi, sprovedena je sveobuhvatna kampanja koja je imala za cilj da ubrza usvajanje nove uredbe o ograničavanju ftalata, ali i drugih supstanci u Srbiji.
Imajući u vidu da su pomenuti ftalati pronađeni u sirovinama kao što su PVC materijali i veštačka koža, koji se mogu koristiti za različite namene u industriji, ali ih mogu koristiti i drugi potrošači i oni se, na primer, mogu naći u zatvorenim dečjim igraonicama, nameštaju, modnim detaljima i slično, a izloženost u tim slučajevima može biti znatna.
Druga svrha ove kampanje bila je da se stekne uvid u to koliko kompanije ispunjavaju obavezu informisanja potrošača o tome da li proizvodi koje kupuju sadrže supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC). Ova četiri ftalata nalaze se na Listi kandidata SVHC u EU i u Srbiji [1], što znači da ukoliko se ove supstance nalaze u proizvodima u koncentracijama većim od 0,1%, proizvođači, uvoznici, distributeri i trgovci u maloprodajnim objektima imaju obavezu da potrošaču na zahtev pruže dovoljno informacija za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a najmanje naziv supstance.
Iako smo u 10 proizvoda pronašli ove ftalate u koncentracijama iznad 0,1% (što potpada pod „pravo na informaciju“) i poslali zahteve za informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost putem Scan4Chem aplikacije [2], nismo dobili odgovor ni od jednog snabdevača ovih 10 proizvoda.
S obzirom da je ova obaveza eksplicitno propisana u Zakonu o hemikalijama Republike Srbije, te da su za nepoštovanje iste propisane određene kaznene odredbe, nadležni organi treba da razmotre kako da podstaknu kompanije da ispunjavaju ovu obavezu.
Pravovremeno transponovanje EU propisa u nacionalno zakonodavstvo je od suštinske važnosti. Stoga pozivamo ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u Srbiji da ubrza proces usvajanja propisa kojima se ograničava prisustvo ftalata u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, kroz transpoziciju Uredbe EU 2018/2005 iz decembra 2018. godine [3], kao i da redovno ažurira Listu kandidata SVHC.
Podizanje svesti i informisanje o supstancama koje izazivaju zabrinutost u proizvodima potrebno je nastaviti među snabdevačima, kao i o njihovoj obavezi informisanja potrošača na zahtev u skladu sa članom 27 Zakona o hemikalijama. Ukoliko potrošač ne dobije informaciju, treba da se obrati inspekciji nadležnoj za zaštitu životne sredine, kako bi se osigurala primena propisanih zakonskih mera. Ostvarivanjem ovog prava, potrošači mogu da utiču na proizvođače, uvoznike, distributere i trgovce, ukazujući im na potrebu da nabavljaju ili stavljaju u promet proizvode bez ovih supstanci.
Pored laboratorijske analize ftalata u potrošačkim proizvodima, ovo istraživanje je obuhvatilo i proveru primene zakona u praksi, odnosno da li kompanije ispunjavaju svoju obavezu da informišu potrošače o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u svojim proizvodima na njihov zahtev.
„Proizvođačima i trgovcima čiji su proizvodi imali više od 0,1% ftalata smo poslali zahteve za informaciju ali nismo dobili nijedan odgovor. Svi su obavešteni o rezultatima testiranja njihovih proizvoda. Obaveza komunikacije o supstancama koje izazivaju zabrinutost u lancu snabdevanja bi trebalo da bude prioritet kontrole nadležnih organa imajući u vidu štetan uticaj ovih supstanci. Propise u Srbiji koji uređuju upravljanje hemikalijama, posebno zabrane/ograničenja i upravljanje supstancama koje izazivaju zabrinutost bi trebalo pravovremeno usaglašavati sa propisima Evropske unije, kako ne bismo došli u situaciju da domaće tržište postane tržište za zabranjene proizvode u EU“, upozorava Mart.
Kako bi se smanjio rizik od ftalata i drugih opasnih supstanci, preporučuje se izbegavanje kupovine proizvoda od PVC plastike. Savet potrošačima jeste i da prilikom kupovine koriste aplikaciju Scan4Chem pomoću koje mogu poslati zahtev proizvođaču ili trgovcu za informaciju o sadržaju supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodu koji kupuju.
Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru zajedničkog projekta koji realizuju organizacije ALHem iz Srbije i Arnika iz Češke uz aktivno učešće šest organizacija civilnog sektora iz Srbije. Projekat je finansijski podržan iz Programa za promociju tranzicije Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.
_________________________________________________________________________
[1] Od jula 2020, EU je ograničila upotrebu četiri ftalata: bis(2-etilheksil) ftalat (DEHP), dibutil ftalat (DBP), benzil butil ftalat (BBP) i diizobutil ftalat (DIBP) u koncentracijama iznad 0,1% u svim potrošačkim proizvodima. Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo i proizvodi koji sadrže ove suptsance se legalno nalaze na tržištu Srbije.
[2] Zahtevi su poslati putem aplikacije Scan4Chem. Više informacija o aplikaciji http://alhem.rs/ask-reach/
[3] European Commission, Commission Regulation (EU) 2018/2005 of 17 December 2018 amending Annex XVII to Regulation (EC) No 1907/2006 of the European Parliament and of the Council concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH) as regards bis(2-ethylhexyl) phthalate (DEHP), dibutyl phthalate (DBP), benzyl butyl phthalate (BBP) and diisobutyl phthalate (DIBP) (Text with EEA relevance.).
