Eurogas – evropsko udruženje gasne industrije, koje zastupa 56 kompanija i udruženja koja se bave veleprodajom, maloprodajom i distribucijom gasa, povećao je svoje ambicije za razvoj gasno neutralnog gasnog sektora i pre 2050. godine.

Eurogas već ima utvrđenu posvećenost Pariskom sporazumu, klimatskoj neutralnosti do 2050. i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene baste od 55% do 2030. godine.

Sa godišnje konferencije Eurogasa (25. marta) objavljeno je da ova asocijacija povećava ambiciju – da taj rok skrati. Kako su poručili u saopštenju, Eurogas postavlja novi cilj – da razvije gasovodno neutralan gasni sektor pre 2050. godine.

Nedavna studija DNV GL, koji je naručio Eurogas, pokazuje da bi se to moglo isplativo postići najkasnije do 2045. godine. To će biti moguće samo ako zakonodavni paketi EU, razvijeni u narednim godinama, budu omogućili okvir koji omogućava gasovita goriva, omogućavajući brzu tranziciju – dalje od uglja na prirodni gas i progresivni prelaz sa prirodnog gasa na obnovljive, dekarbonizovane i nisko-ugljenične gasove.

Postizanje ambicioznih klimatskih i energetskih ciljeva EU na najisplativiji način zahteva multivektorski pristup u svim sektorima. Zahteva integrisani energetski sistem, koji donosi poboljšanja energetske efikasnosti, sve veći udeo obnovljivih izvora i progresivnu dekarbonizaciju električne energije i gasa. Klimatski ciljni plan Evropske komisije i studija Eurogas Pathvais DNV GL to potvrđuju. Oboje predviđaju snažnu ulogu gasovitih goriva u klimatski neutralnoj 2050. godini.

Isporuka gasno neutralnog gasnog sektora pre 2050. godine mogla bi biti moguća ako se:

Preduzimaju hitne, ciljane akcije za dekarbonizaciju gasnog sektora. EU sebi ne može dozvoliti da čeka dok se ne postave pravila o cenama ugljenika, mora početi da daje odgovarajuće investicione signale. Eurogas se zalaže za obavezujući cilj EU za 2030. godinu – za smanjenje intenziteta gasova sa efektom staklene bašte gasa koji se troši u Evropi za najmanje 20% u poređenju sa 2018. godinom.

U isto vreme, potreban je obavezujući cilj EU do 2030. od najmanje 11% obnovljivog gasa za postizanje dugoročnog održivog puta.

Ovo mora biti praćeno konkurentnim unutrašnjim energetskim tržištem, koje osigurava sigurnost snabdevanja i promoviše integraciju i trgovinu obnovljivim i nisko-ugljeničnim gasovima, uključujući i izmenljivo panevropsko tržište sertifikata i garancija porekla.

Tehnologije dekarbonizacije gasa podržane su istraživanjem, razvojem i ulaganjima, kako bi se postigla komercijalna zrelost. Biometan, elektrolizatori, proizvodnja biogenog vodonika, tehnologije filtera za vodonik, oprema za krajnjeg korisnika spremna za vodonik, piroliza metana, hvatanje, skladištenje i korišćenje ugljenika, kao i tehnologije uklanjanja ugljen-dioksida i skladištenje vodonika imaju različitu tehnologiju i komercijalnu zrelost, ali su bez alternative za dugoročnu isplativu dekarbonizaciju EU.

Razvijene su realne politike, regulative i finansijski okviri

Prelazak sa uglja i nafte na gas u energetici, industriji, transportu i grejanju može u mnogim delovima EU doneti značajno i brzo smanjenje emisija.

U noseće konstrukcije treba definisati pravac za isplativo postizanje ciljeva, uzimajući u obzir stratešku ulogu gasne infrastrukture za sigurnost snabdevanja, otpornost sistema i sposobnosti da se podrži energetska tranzicija sistema na najisplativiji način.

Integracija energetskog sistema i prelazak na decentralizovaniji energetski sistem zahteva da se adekvatno razmotri distributivna infrastruktura i povezani krajnji korisnici.

Gore pomenuti ciljevi za dekarbonizaciju gasa sprečavaju blokadu ugljenika, garantujući stalnu dekarbonizaciju upotrebe gasa.

Povećavaju se ednosti postojeće gasne infrastrukture i povezanih krajnjih korisnika

Potreban je regulatorni okvir koji omogućava obnovljive i nisko-ugljenične gasove u sistemima za grejanje. Mora se priznati da bi prinudna promena tehnologije na drugim sistemima grejanja dovela do velikih potreba za investicijama, a ponovna upotreba postojećih tehnologija grejanja i imovine gasne infrastrukture biće najisplativiji pristup u mnogim delovima Evrope. Štaviše, mešanje vodonika i prirodnog gasa u postojeće gasne mreže mora se prepoznati kao sredstvo za ubrzavanje razvoja vodonične ekonomije. Iako će mreže čistog vodonika postati ključne u srednjem i dugoročnom periodu, mešanje vodonika u postojećoj gasnoj infrastrukturi je najbrži i najisplativiji put za integraciju proizvodnje obnovljivih izvora i vodonika sa niskim sadržajem ugljenika. Omogućava brzo stvaranje tržišta vodonika, kratkoročno ubrizgavanje velikih količina vodonika.

Cene ugljenika koriste se za slanje odgovarajućih, isplativih investicionih signala krajnjim korisnicima

Eurogas podržava ojačani sistem trgovine EU emisijama i proširenje cena ugljenika kroz dobro dizajniran, tržišno zasnovan sistem na sektore koji trenutno nisu obuhvaćeni. Srednjoročni i dugoročni cilj trebalo bi da bude uključivanje grejanja i transporta u EU ETS. Troškovi smanjenja ugljenika mogu se značajno razlikovati između ovih sektora, koji se teško dekarbonizuju, sve zavisno od lokalnih prilika. Direktiva o oporezivanju energije trebalo bi da uvede privremene mere, koje državama članicama daju fleksibilnost da brzo daju ciljane investicione signale krajnjim korisnicima, istovremeno obezbeđujući usklađeni pristup, koji će olakšati prelazak na cene ugljenika kroz EU ETS u ovim sektorima. EU ETS reforma, takođe, treba da valorizuje tehnologije uklanjanja ugljen-dioksida, koje su potrebne za postizanje klimatskih ciljeva EU.

Emisijom metana se upravlja odgovorno

Povećana ambicija da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% znači da je potrebna dodatna posvećenost rešavanju svih štetnih gasova, a ne samo CO2. Veće obaveze znače više investicionih zahteva i u tom cilju treba težiti ekonomičnim rešenjima. Kao potpisnik Metanskih vodećih principa, aktivni učesnik u razvoju OGMP 2.0 okvira za izveštavanje, i sa članovima aktivnim u OGCI i OGMP 2.0, pozdravljamo fokus, već izražen u Metanskoj strategiji, na merenje, izveštavanje i Verifikaciju, otkrivanje curenja i popravljanje u lancu vrednosti. Verujemo da jasan put i podržavajući regulatorni okvir mogu pomoći u sveobuhvatnijem rešavanju pitanja emisija metana u celoj Evropi, kako u samom lancu vrednosti gasa, tako i nadograđivanjem sektorske integracije i ublažavanja metana u poljoprivredi i sektorima otpada – kroz otpad od proizvodnja energije i biometana, na primer.

Razvijanje jednakih uslova za iskorišćavanje potencijala svih održivih opcija dekarbonizacije

Politike EU za sve tehnologije i nosače energije treba da se temelje na analizi punog životnog ciklusa, uzimajući u obzir emisije gasova staklene bašte i troškove izbegavanja, pokrivajući troškove energije, infrastrukture i opreme krajnjeg korisnika. Politike i ekonomske procene moraju da integrišu troškove i koristi za energetski sistem i druge sektore, a krajnjim kupcima da daju odgovarajuće cenovne signale. Troškovi energetskog sistema, uključujući podsticaje i subvencije, treba da se raspoređuju bez unakrsnog subvencionisanja između nosilaca energije.