Metali retke zemlje: Dug je put do rudnika i prerade

Spektakularni pronalazak rude metala retke zemlje u Švedskoj je podgrejao nadu da bi Evropa mogla da se oslobodi zavisnosti od Kine kad su u pitanju ovi bitni elementi. Ali, stručnjaci kažu da je dotle još dug put.

Švedsko državno rudarsko poduzeće LKAB nedavno je objavilo senzacionalnu vest: kod grada Kirune na severu zemlje otkriveno je više od milion tona metala retke zemlje, ruda koje su jako važne u današnjoj elektronici.

Nalazište nazvano po poznatom švedskom geologu Peru Geijeru nalazi se u švedskom delu polarnog pojasa, za koji se već decenijama zna da je bogat retkim metalima. Rudarsko preduzeće LKAB inače već ima najveći rudnik gvožđa u Evropi.

Retki metali obuhvataju sedamnaest teških i lakih metala koji su posebno važni kod obnovljivih izvora energije i modernih tehnologija koje štite životnu sredinu i klimu. Potrebni su za proizvodnju vetro-turbina i električnih automobila.

Iako su rude nazvane matalima retke zemlje, ima ih puno po raznim krajevima sveta. Ali, vađenje i obrada su vrlo komplikovani i skupi, a i štetni za okolinu.

Uvoz iz Kine

Iako je EU u velikoj meri zavisna od tih sirovina, elementi retke zemlje se u Evropi za sada niti vade niti prerađuju. Te sirovine se uvoze iz Kine.

Kina raspolaže najvećim zalihama, slede Vijetnam, Brazil, Rusija. Kina je svetski šampion i prerade i oplemenjivanja retkih elemenata.

Po navodima US Geolodžikal Surveja, u januaru prošle godine je više od 60 odsto proizvodnje metala retke zemlje otpadalo na Kinu, slede SAD (16 odsto), Mjanmar (9) i Australija (8).

„Pronalazak je dobra vest za Evropu i za klimu“, kaže izvršni direktor LKAB Jan Mostrem. Prema proceni preduzeća, nalazište u Švedskoj je jedno od najvećih takvih u Evropi i moglo bi postati važan oslonac za klimatski neutralnu proizvodnju u Evropskoj uniji.

Geografkinja Juli Klinger je pak sumnjičava. „Svaki put kad se objavi novo nalazište metala retke zemlje, govori se u superlativima. Zato je važno pomno osmotriti podatke“, kaže profesorka na Univerzitetu u Delaveru za DW.

Komplikovana dodela koncesije

Suzdržan je i Nabil Manšeri, direktor Globalnog udruženja industrije retkih elemenata. „Ekonomski gledano, još se ne radi o zalihama“, kaže Manšeri za DW. „Potrebna su još brojna bušenja i testovi. Još nemamo sve informacije o kvalitetu ruda.“

Profesorka geografije Klinger smatra da može proći još deset do petnaest godina dok rudnik ne proradi. „To je tako ne samo zbog dozvola, iako one često navode kao obrazloženje. Otvoriti novi rudnik je izuzetno veliki građevinski i tehnički napor“, kaže ona.

U Evropskoj uniji postoje visoke regulatorne prepreke za vađenje i proizvodnju važnih sirovina. Švedsko rudarsko poduzeće LKAB zahteva od EU da ubrza postupak dodele koncesije.

„Ako stvarno želimo da unapredimo proizvodnju koja neće biti štetna za klimu, moramo naći puteve da proces znatno ubrzamo“, izjavio je direktor LKAB-a Mostrem nakon otkrivanja nalazišta.

Važni i za fosilna goriva

I direktor udruženja Manšeri kaže da je pokretanje rudnika tek pola posla. „Mora se izgraditi i prerađivačka industrija“, kaže on, napominjući da proces izolacije i oplemenjivanja retkih metala troši puno energije.

Stručnjaci smatraju da je to kritično pitanje, jer se retki elementi koriste u brojnim industrijama štetnim za životnu sredinu. „Iako se u javnosti stalno naglašava značaj retkih metala za zelenu tehnologiju, te sirovine su važne i za rafinerije nafte i za primenu u vojnoj industriji“, napominje Klinger.

„Trenutno ni u EU ni drugde ne postoji politika koja bi zabranila upotrebu ovih materijala u sektorima koji su štetniji za okolinu“, naglašava Klinger.

„Ako rudarska preduzeća kao LKAB zahtevaju da se ubrza postupak dobijanja koncesije, onda moraju postojati propisi EU koji bi sprečili da proizvodnja sirovina ide ne-zelenim sektorima“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: DW

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti